Beogradska Crvena zvezda je u sezoni 1972/73 jedanaesti put postala fudbalski prvak i stekla pravo da predstavlja Jugoslaviju u najelitnijem evropskom klupskom takmičenju – Kupu šampiona.

Pošto su u prvom kolu, teže nego što se očekivalo, eliminisali prvaka Poljske, ekipu Stala iz Mijeleca (2:1 i 1:0), “crveno-beli” su voljom žreba za sledećeg protivnika dobili “kaznenu ekspediciju” iz Engleske, tim Liverpula, koji je označen kao glavni favorit u borbi za evropsku fudbalsku krunu.

Ton igri ekipi sa Ostrva davali su golman Rej Klemens, bekovski par Alek Lindzi i Kris Loler, centralni defanzivci Emilin Hjuz i Lari Lojd, vezisti Jan Kalagan i Stiv Hajvej, desno krilo Kevin Kigen i gorostasni centarfor Džon Tošak. Menadžer im je bio Bil Šenkli.

Uprkos atraktivnom protivniku, u prvoj utakmici na beogradskoj “Marakani”, 24. oktobra 1973. godine, okupilo se tek nešto više od 40 hiljada duša, što je činilo manje od polovine kapaciteta stadiona. Oni koji su došli sigurno nisu zažalili jer su u prvih 60 minuta prisustvovali fudbalskoj rapsodiji igrača jugoslovenskog šampiona, kojoj je poseban ton davao tada 18-godišnji Vladimir Petrović – Pižon veštim driblinzima i sjajnim asistencijama.

Odbrana gostiju poklekla je u 40. minutu. Vojin Lazarević je petom ostavio loptu Slobodanu Coletu Jankoviću, koji je sa 16 metara rezantnim udarcem pogodio gornji desni ugao Klemensovog gola – 1:0.

Već u drugom minutu nastavka 2:0! Nikola Jovanović je zaustavio jedan kontranapad Engleza i poslao dijagonalu prema Vladislavu Bogićeviću, koji klasičnim volej-udarcem, iskosa sa desetak metara, ponovo diže publiku na noge.

“Crveno-beli” su i posle drugog gola nastavili sa totalnom ofanzivom u želji da dotuku grogiranog protivnika. Napadi domaćih su se smenjivali kao na filmskoj traci sve do negde 65. minuta kada je umor učinio svoje. Postavši žrtve sopstvenog tempa, fudbaleri Zvezde su bili prinuđeni da prepuste inicijativu Liverpulu.

U 73. minutu, posle petog uzastopnog kornera gostiju i velike gužve u šesnaestercu, bek Lorer je silovitim udarcem kroz šumu nogu savladao pokrivenog golmana Ognjena-Olju Petrovića.

Umesto da slave sigurnu pobedu, koju su njihovi ljubimci imali u rukama, navijači Zvezde su sada strahovali za ishod revanša u paklu stadiona u Liverpulu.

Dve nedelje kasnije, 6. novembra, istočnonemački sudija Glokner izveo je fudbalere Liverpula i Zvezde na teren prepunog “Enfild Rouda” (45 hiljada gledalaca), .

Domaćini su od prvog minuta krenuli silovito u nameri da brzo anuliraju minus iz Beograda. Gosti, međutim, nisu napravili grešku i povukli se u svoj šesnaesterac, već su težište igre premestili prema centru terena.

Preciznim pasovima od noge do noge, Zvezdini igrači potpuno su otupeli oštricu napada Liverpula i usporili tempo igre. U 33. minutu započela je razmena pasova između gostujućih fudbalera koja je trajala čitava dva minuta i 14 sekundi, što je potpuno demoralisalo igrače i navijače Liverpula. Bila je to scena retko viđena na “Enfildu” tih sezona – domaći igrači trčali su od jednog do drugog protivničkog fudbalera bezuspešno pokušavajući da se domognu lopte.

Na odmor se otišlo rezultatom 0:0.

U jeku stalnih ali uglavnom jalovih napada Liverpula, u 61. minutu je bljesnuo kontranapad gostiju. Lopta je od Jankovića došla do centarfora Lazarevića koji je bez oklevanja sa 18 metara poslao “bombu” koja je završila u gornjem desnom uglu Klemensovog gola. 1:0 za Zvezdu na “Enfildu”! 1:0 protiv moćnog Liverpula!

Takav rezultat ostao je do 75. minuta kada je Loler, strelac jedinog gola za Liverpul u Beogradu, posle aistencije Tošaka, ponovo bio fatalan po golmana Petrovića. Tribine su eksplodirale, navijači Liverpula ponadali su se da njihovi ljubimci mogu barem do produžetka.

Ali, u pretposlednjem minutu meča, Cole Janković još jednom “bombom”, ovaj put iz slobodnog udarca sa ivice šesnaesterca, posle prekršaja nad Lazarevićem, ruši sve nade domaćih. Zvezda je u četvrtfinalu Kupa evropskih šampiona.

Zvezda je u Liverpulu nastupila u sledećem sastavu: Olja Petrović, Jovanović, Bogićević, Pavlović, Dojčinovski, Baralić, Janković, Karasi, Lazarević, Aćimović, Petrović-Pižon. Uspeh je tim veći kada se zna da vođa ove generacije Dragan Džajić nije mogao da pomogne svojim saigračima jer je te godine služio obavezan vojni rok.

Jugoslovenski šampion je u sledećem kolu eliminisan od madridskog Atletika. Bilo je 0:0 u Beogradu i 0:2 u revanšu.

A Liverpul? U gotovo neizmenjenom sastavu je 1977. i 1978. godine osvojio Kup evropskih šampiona. Recimo da su igrači koji su započeli revanš-susret sa Zvezdom – Rej Klemens, Emilin Hjuz, Kevin Kigen, Stiv Hajvej i Jan Kalagan, bili i u startnoj jedanaestorici Liverpula u finalnom meču Kupa evropskih šampiona protiv Borusije iz Menhegladbaha (pobeda engleske ekipe 3:1).