Čitalac Novak Kostelić iz Novog Vinodolskog pita: “Kada je jugoslavenska nogometna vrsta odigrala zadnju utakmicu prije, a kada je odigrala prvu tekmu nakon Drugog svjetskog rata? Nešto više o suparnicima, rezultatima i strijelcima?”
Poslednju utakmicu pre početka pakla Drugog svetskog rata, “plavi” su odigrali 23. marta 1941. godine na igralištu BSK-a u Beogradu. Bio je to meč Dunavskog kupa protiv nacionalnog tima Mađarske, samo dve nedelje pre nemačkog bombardovanja Beograda, 6. aprila 1941. godine.
Ako bi se pozabavili simbolikom datuma, utakmica je odigrana na dan kada je tadašnji generalni sekretar NATO-a Havijer Solana izdao naređenje o početku jednog drugog bombardovanja Beograda i drugih gradova u Srbiji i Crnoj Gori. Bilo je to 58 godina kasnije, 23. marta 1999. godine …
Utakmica je završena bez pobednika – 1:1. Pred oko 18 hiljada gledalaca, gosti su poveli u 8. minutu pogotkom Lasla Đetvaija, a u 44 .minutu izjednačio je Svetislav Valjarević, fudbaler koji je u svojoj karijeri nastupao za zagrebačku Konkordiju i beogradski BSK.
Golman Jugoslavije Srđan Mrkušić interveniše ispred Žengelera (izvor: Kepeš Sport)
Mađari su bili bolji u prvom, a “plavi” u drugom poluvremenu, kada je Franjo Vefl pogodio i stativu. Još dva puta su se zatresle mreže, po jednom na obe strane, ali je italijanski sudija Skorconi golove poništio zbog ofsajda.
Posle utakmice defanzivac zagrebačkog Građanskog Ivan Jazbinšek je izjavio:
– Mogli smo ih pobediti, a zadvoljni smo i ovim, jer smo uhvatili bar nešto, te tako nismo badava došli iz Zagreba.
JUGOSLAVIJA: Srđan Mrkušić (BSK Beograd), Miroslav Brozović (Građanski Zagreb), Ernest Dubac (BSK), Petar Manola (BSK), Ivan Jazbinšek (Građanski), Milan Džanić (Građanski), Zvonimir Cimermančić (Građanski), Svetislav Valjarević (BSK), Vojin Božović (BSK), Franjo Velfl (Građanski), Milorad Nikolić (BSK). Selektor: Svetozar-Kika Popović.
Prvu utakmicu po završetku Drugog svetskog rata, Jugoslavija je odigrala na Dan pobede, 9. maja 1946. godine u Pragu protiv domaće Čehoslovačke i slavila sa 2:0.
Bilo je to prijateljsko odmeravanje snaga sa selekcijom koja nam je pre rata redovno delila fudbalske lekcije – “plavi” su u prethodnih 12 susreta zabeležili samo jednu pobedu (4:3, 28. juna 1922 godine u Zagrebu), tri remija i čak osam poraza, od kojih su neki bili i katastrofalni. Čehoslovačka je dva puta pobedila sa 7:0, a po jedanput sa 7:1, 6:1 i 6:2.
Na igralištu Sparte, pred oko 50 hiljada gledalaca, strelci za Jugoslaviju bili su Kosta Tomašević i Rajko Mitić.
Kao da su znali da nekoliko decenija kasnije na internetu neće moći da se pronađu snimci golova sa ovog susreta, Tomašević i Mitić su nakon susreta detaljno opisali situacije iz kojih su zatresli mrežu domaćina.
– Lopta mi je dobačena sa sredine terena i ja sam je nesmetano primio. Odmah sam jurnuo u pravcu gola. Bek (Zastjera op. a.) je pokušao da me omete, ali ja sam izbegao njegov start. Misao da bek možda juri za mnom, naterala me je da pucam. Učinio sam to u bekovskom prostoru, udaljen od gola oko 12 do 14 metara. Šut je bio oštar i vratar je odbio loptu. Našao sam se u blizini i ubacio loptu u mrežu – opisao je svoj pogodak Tomašević.
Konačan rezultat postavio je Mitić:
– Primio sam loptu od Plešea. Umirio sam je s namerom da odmah pucam, jer nije bilo nikog da me u tome spreči. Ispred mene bila je gužva i video sam samo dalju stativu gola. Udario sam loptu jako i ona se brzo otkotrljala po zemlji … u sam ugao. Imao sam utisak da je golman bio iznenađen,da je zbog gužve pred svojim golom dockan video loptu.
JUGOSLAVIJA: Zvonko Monsider (Dinamo Zagreb), Branko Stanković (Crvena zvezda Beograd), Ljubomir Kokeza (Hajduk Split), Branko Pleše (Dinamo), Ivan Horvat (Dinamo), Kiril Simonovski (Partizan Beograd), Kosta Tomašević (Crvena zvezda), Rajko Mitic (Crvena zvezda), Stjepan Bobek (Partizan), Frane Matošić (Hajduk), Ratko Kacijan (Dinamo). Selektori: Milorad-Mikica Arsenijević i Aleksandar Tirnanić-Tirke.
