U februaru 1976. godine održana su dva veoma zanimljiva i jaka fudbalska turnira – dvanaesto izdanje “Februarskog turnira” u Mostaru i treći “Trofej Marjana” u Splitu.
U sklopu priprema za četvtfinale Kupa nacija protiv Čehoslovačke i Olimpijske igre u Montrealu, na oba turnira učestvovala je reprezentacija Sovjetskog saveza, praktično kompletan tim kijevskog Dinama. Glavne zvezde bile su Oleg Blohin (osvajač “Zlatne lopte” 1975. godine, 119 utakmica i 42 gola za “zbornaju komandu”), Leonid Burjak (49 utakmica za SSSR) i Vladimir Oniščenko (44). Sa klupe ih je vodio Valerij Lobanovski, čovek za koga se vezuju gotovo svi uspesi sovjetskog fudbala.
Hajduk je u Splitu potvrdio renome nepobedivosti, zaslužen na prethodnim turnirima, i po treći put uzastopno osvojio trofej.
Bila je to možda i najjača generacija fudbalera u Hajdukovoj istoriji – golman Mešković, zatim Boljat, Rožić, Džoni, Mijač, Peruzović, Jovanić, Buljan, Žungul, Mužinić, Đorđević, Jerković, Šurjak, sa Tomislavom Ivićem na trenerskoj klupi…
Hajduk je u prvoj utakmici “Trofeja Marjana” bio bolji od Partizana (4:2), dok je SSSR savladao “crno-bele” sa 2:1.
U borbi za trofej, Hajduk je deklasirao selekciju Sovjetskog saveza sa 3:0.
Utakmica sa Sovjetima igrana je praktično u dva dana. Prva utakmica je nakratko prekinuta zbog nestanka struje, zatim je nastavljena, da bi posle prave provale oblaka i grada koji je počeo da pada, odlučeno da se meč odloži za naredni dan.
I ta ponovljena utakmica bila je prekinuta 20-ak minuta zbog velike tuče među igračima. Hajduk je krenuo u kontranapad. Ivica Šurjak je fauliran i zaječarski sudija Milivoje Gugulović svirao je prekršaj. Verovatno ne čuvši sudijin zvižduk, Ivan-Iko Buljan potrčao je da stigne loptu, ali se i Konjkov zainatio i kada je igra već bila prekinuta, nimalo nežno opalio Hajdukovca po kolenu. Buljan je izgubio kontrolu, zaleteo se i sa obe noge s leđa oborio Konjkova.
To je bio povod za opštu tuču gotovo svih fudbalera obe ekipe. Splićani su počeli da jure Konjkova po terenu, ali nisu ga stigli. Ipak, sačekao ga je Slaviša Žungul i nogom oborio na zemlju.
Uleteli su u teren treneri i funkcioneri, umešali su se i redari i policajci, situacija se nekako smirila. Trener Lobanovski je iz protesta poslao svoje igrače u svlačionicu, ali su se gosti posle dužeg ubeđivanja ipak vratili i nastavili meč. Gugulović je pokazao crveni karton Buljanu i Konjkovu, iako je mirne duše mogao i Žungulu.
Poluvreme je završeno bez golova …
Posle silnih prekida i nefudbalskih dešavanja, gledaoci na Starom placu, njih 30-ak hiljada, tek u drugom poluvremenu mogli su konačno da uživaju u igri. Sjajni kapiten Hajduka Jurica Jerković je sa tri gola (prvi iz jedanaesterca) doneo Splićanima ubedljiv trijumf. Gosti su pet minuta pre kraja imali šansu da ublaže poraz, ali je golman domaćih Rizah Mešković odbranio šut kapitenu SSSR-a Kolotovu sa bele tačke.
Jerković je posle utakmice primio dva trofeja – za najboljeg igrača turnira i najboljeg strelca.
Mesec dana kasnije Splićani su nesrećno eliminisani u četvrtfinalu Kupa šampiona od PSV Ajndhovena (trijumf 2:0 u Splitu, poraz 0:3, nakon produžetka, u Holandiji). Te godine Hajduku je tek u poslednjem kolu izmakla šampionska titula. Prvak je postao Partizan, kome su Splićani usred Beograda naneli katastrofalan poraz – 6:1.
Samo nekoliko dana kasnije, SSSR je slavio na mostarskom turniru. U polufinalnim utakmicama, “Zbornaja komanda” je bila bolja od beogradske Crvene zvezde rezultatom 2:1, a zagrebački Dinamo od domaćina Veleža sa 1:0.
U borbi za treće mesto, dan kasnije, beogradski “crveno-beli” su sa 2:1 pobedili “rođene iz Mostara, dok je u utakmici za prvo mesto, SSSR, tek posle izvođenja jedanaestearaca, sa 4:3 savladao zagrebačke “modre”. Nije bilo golova tokom 90 minuta igre.
Za najboljeg igrača na turniru proglašen je Srboljub-Srba Stamenković (Crvena zvezda), a nagradu za fer-plej dobila je Crvena zvezda. Najbolji fudbaler do 23 godine bio je Dinamovac Velimir Zajec, a golman SSSR-a Aleksandar Prohorov proglašen je najboljim čuvarom mreže …
Sovjetski savez je te godine eliminisan u četvrtfinalu Kupa nacija od Čehoslovačke ukupnim rezultatom 2:4, a na Olimpijskim igrama u Montrealu osvojio je bronzanu medalju.