U finalu 34. po redu nacionalnog kupa, poznatijeg kao Kup Maršala Tita, u kojem je učestvovalo preko 2.800 ekipa iz čitave Jugoslavije, sastali su se beogradska Crvena zvezda i zagrebački Dinamo. “Modri” su nakon osvajanja šampionske titule, prekinuvši tako post dug 24 godine, bili snažno motivisani da uzmu “duplu krunu”, dok su “crveno-beli” žarko želeli da spasu sezonu i nakon 11 godina trijumfuju u najmasovnijem fudbalskom takmičenju.
Treneru Branku Stankoviću bila je ovo poslednja utakmica na klupi beogradske ekipe uoči odlaska u turski Fenerbahče. Za vreme svog četvorogodišnjeg mandata Crvenu zvezdu je odveo do dva pehara u prvenstvu i finala Kupa UEFA.
Kako je jedan od finalista iz Beograda, tadašnje pravilo je nalagalo da se igraju dve utakmice i da prvi meč bude održan na terenu one druge ekipe. Tako su se ovi rivali prvi put susreli 16. maja 1982. godine pred prepunim (50 hiljada gledalaca) stadionom u maksimirskoj šumi.
Poveli su gosti u 15. minutu preko Miloša Šestića nakon solo-prodora Boška Đurovskog. Bio je to precizan šut sa preko 20 metara uz desnu stativu.
Prva trećina drugog poluvremena pripala je domaćinima, koji su golovima Džemala Mustedanagića (49) i Snježana Cerina (59) preokrenuli rezultat. Konačnih 2:2 postavio je Pižon Petrović u 81. minutu sa bele tačke. Prethodno je Zvijezdan Cvetković u svom šesaestercu srušio Zlatka Krmpotića i tako primorao mariborskog sudiju Eduarda Šoštariča da dosudi najstrožu kaznu.
Fudbalski mađioničari u redovima Dinama i Zvezde, Marko Mlinarić i Pižon-Petrović pogodili su prečku iz slobodnog udarca. Gosti su stvorili veći broj izglednih prilika, ali treba uzeti u obzir činjenicu da su u drugom poluvremenu igrači domaćeg tima Mustedanagić i Deverić zbog povreda samo statirali na terenu, jer je trener Miroslav-Ćiro Blažević već ranije izvršio dozvoljene dve izmene.
Revanš je odigran 23. maja na stadionu Crvene zvezde pred 50 hiljada gledalaca.
U odnosu na zagrebački duel, Blažević nije mogao da računa na Marijana Vlaka, Petra Bručića, Ismeta Hadžića, Džemala Mustedanagića i Stjepana Deverića. Među igračima koji su u dresu sa Zvezdinim grbom nastupili na “Marakani”, nije bilo dvojice startera iz Zagreba – golmana Simeunovića (povredio se u prvom susretu prilikom sudara sa Edvardom-Edijem Krnčevićem) i defanzivca Ivana Jurišića (povredio se već na početku zagrebačke utakmice kada se sudario sa Markom Mlinarićem).Petorica igrača iz redova Zvezde i Dinama predstavljali su Jugoslaviju na Svetskom kupu, koji je od 13. juna do 11. jula iste godine održan u Španiji: Zlatko Krmpotić, Vladimir Petrović-Pižon, Miloš Šestić, Velimir Zajec i Stjepan Deverić. “Plavi” su u konkurenciji 24 selekcija zauzeli tek 16. mesto.
Domaćini su u prvih deset minuta krenuli furiozno i stvorili dve velike prilike. Prvo je Šestić šutirao sa pet metara posle prodora sa levog krila i asistencije Milka Đurovskog, a onda je Dušan Savić, na pas Milana Jankovića, probio desnu stranu i centrirao na glavu Pižonu Petroviću koji je sa šest metara šutirao iz punog trka. Zašto je ostalo 0:0, to ste morali da pitate Tomu Ivkovića, koji je nestvarno branio i već tada se preporučio upravi Crvene zvezde, u koju je prešao 1983. godine.
Ivković je ipak kapitulirao u 32. minutu. Sjajni Janković je centrirao sa desnog krila, a Dušan Savić se našao na pravom mestu.
Riječki sudija Damir Matovinović je u 42. minutu dosudio slobodan udarac za Dinamo sa 17 metara. Zlatko-Cico Kranjčar je majstorski gađao u golmanov bliži ugao i pogodio.
Ivković je na drugoj strani još jednom bravuroznom intervencijom osujetio Savićev pokušaj, a na isteku prvog poluvremena fenomenalni Mlinarić je povukao loptu sa svoje polovine i u nezadrživom prodoru po desnoj strani stigao nadomak Zvezdinog gola odakle je kao na tacni pronašao svog golgetera Cerina. Na odmor se otišlo vođstvom Dinama 2:1!
Stanković je posle odmora u igru uveo Ranka Đorđića i Srebrenka Repčića. Pokazaće se da su ove izmene verovatno i odlučile pobednika.
“Crveno-beli” su u nastavku sve karte bacili u napad i to je moglo da im se osveti u 48. minutu, ali australijski Hrvat Edi Krnčević nije iskoristio grubu grešku golmana Stojanovića koji je ispustio loptu pred njegovim nogama. Nešto kasnije je i Kranjčar mogao svojim drugim golom da poveća prednost “modrih”.
Ipak, daleko više uzbuđenja dešavalo se u Dinamovom šesnaestercu. Nakon nekoliko propuštenih prilika, Zvezda je izjednačila u 66. minutu. Petrović je sa levog krila na ivici šesnaesterca uočio Đorđića, a nekadašnji igrač sarajevskog Željezničara i zeničkog Čelika, poznat po svojoj snažnoj levici, iz mesta je uputio silovit i precizan šut u sam levi donji ugao Ivkovićevog gola.
Već smo pomenuli Repčića kao jednog od aktera rezultatskog preokreta, o čemu je nakon utakmice pričao i trener Stanković. Nekadašnji igrač Sarajeva je u 73. minutu na pas Pižona Petrovića sjajno uposlio Šestića iza leđa protivničke odbrane. Usledila je karakteristična Šeletova majstorija, zaobišao je izašlog Ivkovića i poslao loptu u praznu mrežu.Na terenu je nakon ovog gola postojao samo jedan tim – Zvezda. Krmpotić i Repčić opasno su ugrozili gostujući gol, a upravo je Repčić u 88. minutu ponovo bio asistent. Ovaj put je dodao Saviću, a lukavi Zvezdin golgeter je preciznim šutem poslao loptu od stative u gol.
I to je bilo to. Na kraju su svi bili zadovoljni – Zvezda te sezone ipak nije ostala bez trofeja, a i gosti iz Zagreba mogli su da se uteše titulom prvaka Jugoslavije, koju su čekali preko dve decenije.
“Crveno-belima” je ovo bio jubilarni deseti trofej Kupa Maršala Tita.
CRVENA ZVEZDA: Aleksandar Stojanović, Zlatko Krmpotić, Zoran Mališević, Boško Đurovski, Zdravko Borovnica, Milan Janković, Vladimir Petrović, Miloš Šestić, Dušan Savić, Rajko Janjanin (Ranko Đorđić), Milko Đurovski (Srebrenko Repčić).DINAMO: Tomislav Ivković, Emil Dragičević, Zvijezdan Cvetković, Dragan Bošnjak, Velimir Zajec, Srećko Bogdan, Edvard Krnčević, Snježan Cerin, Zlatko Kranjčar (Željko Hohnjec), Marko Mlinarić, Zoran Panić (Drago Dumbović).