Za razliku od službenih mečeva, u kojima je samo beogradska Crvena zvezda uspela da eliminiše madridski Real, 1975. godine u Kupu pobednika kupova, ekipe sa prostora bivše Jugoslavije bile su više nego uspešne u prijateljskim odmeravanjima snaga sa “kraljevskim klubom”.

Dvadesetdrugog juna 1971. godine i madridski Real osetio je pakao terena na stadionu pod Plinarom. Pred prepunim tribinama Starog placa – skupilo se oko 35 hiljada gledalaca, splitski Hajduk je u prijateljskom meču pobedio “kraljevski klub” sa 4:2 (3:0). Da u drugom delu nije došlo do opuštanja i da trener Slavko Luštica nije u igru ubacio čak petoricu novih igraća, možda bi poraz Španaca bio još ubedljiviji.

Za ovo gostovanje Reala uprava Hajduka platila je tadašnjih 16 hiljada američkih dolara. Madriđani su u Split doputovali bez glavnih perjanica Pirija i Genta.

Posle nervoznog početka sa obe strane, domaćini su preuzeli inicijativu i poveli već u 18. minutu. Golman Madriđana Borha ispustio je loptu, u blizini se našao lukavi centarfor Hajduka Pero Nadoveza i načeo mrežu gostiju.

Zajednička fotografija fudbalera Hajduka i Reala (izvor: http://blancaefemeride.blogspot.com)

Samo dva minuta kasnije nova erupcija oduševljenja – Mićun Jovanić je izvanredno uposlio Ivicu Hlevnjaka, a ovaj je sa 17 metara topovskim udarcem savladao Arevala, koji je na golu zamenio Borhu.

Jovanić je u 27. minutu ponovo u ulozi asistenta, ovaj put je egzekutor Mario Boljat – 3:0.

Debakl Madriđana u prvom delu mogao je da bude još ubedljiviji – Hajdukovac Ivan Pavlica je sjajnim šutem sa 25 metara pogodio stativu …

Ono što nije uradio Pavlica, učinio je po drugi put Nadoveza u 68. minutu.

Real je bio na kolenima, ali su Zouk u 74. i Artunjo u 79. minutu ublažili poraz Madriđana.

HAJDUK: Vukčević (Katalinić), Džoni, Buljan (Glujić), Hlevnjak, Holcer (Ferić), Boljat, Bošković, Jerković (Smolčić), Nadoveza, Jovanić, Pavlica (Ivković).

Samo sedam dana kasnije, 29. juna 1971. godine, u finalu petog međunarodnog fudbalskog turnira “Iberiko“, koji se održavao u španskom Badahozu, sastali su se Crvena zvezda i Real.

Nakon što su u polufinalu turnira sa 6:1 deklasirali portugalski Sporting iz Lisabona (četvorostruki strelac bio je Zoran Filipović, golove su postigli još Zoran Antonijević i Jovan-Kule Aćimović), beogradski “crveno-beli” su bili bolji i od Madriđana.

Filipović je Zvezdu doveo u vođstvo u 58. minutu, igrač Reala Sebastijan Fleitas je tri minuta pre kraja regularnog toka utakmice izborio izjednačenje, a pobedu nad velikim rivalom i trijumf na turniru Beograđanima je obezbedio kapiten Dragan Džajić u 11. minutu drugog produžetka.

CRVENA ZVEZDA: Dujković, Klenkovski, Krivokuća, Pavlović, Bogićević, Antonijević, Janković, Karasi, Filipović, Aćimović, Džajić.

Ekipa Reala, generacija Pirija, Amančija i Santiljane, u okviru kraće jugoslovenske turneje, odigrala je u avgustu 1972. godine utakmice sa Crvenom zvezdom i Sarajevom.

Na beogradskoj “Marakani”, 15. avgusta, pred 35 hiljada svedoka, Crvena zvezda je deklasirala Real sa 4:1 (1:0). Utakmica je u fudbalsku orbitu izbacila novu zvezdu – Vladimira Petrovića – Pižona, koji je u julu te godine napunio tek 17 godina. Golobradi supertalenat je u 22. minutu podigao čitav stadion na noge – primio je loptu na desnoj strani terena, u visini bele tačke. Vragoslasto je proturio loptu kroz noge čuvara i utrčao u šesnaesterac. Naglo se zaustavio, hitro prebacio loptu na drugu nogu, prošao još jednog defanzivca Reala, pa veštom varkom ostavio iza sebe i trećeg pratioca i levom nogom uputio rezantan udarac za vođstvo od 1:0.

Nakon što su nadigrani u prvom poluvremenu, Španci su početkom drugog dela zaigrali agresivnije, iznenadili ležernu Zvezdu izjednačenjem preko Pirija.

To kao da je razbesnelo igrače u crveno-belim dresovima, što je izazvalo pravu kanonadu ka golu Garsije. Zvezda je preko Petrovića, Stanislava Karasija i Vojina Lazarevića u još tri navrata zatresla mrežu Madriđana i isti toliki broj puta pogodila okvir njihovog gola.

Na stadionu Koševo, 17. avgusta, pred samo sedam hiljada gledalaca (najverovatniji razlog slabe posete bio je TV prenos), Madriđani su poveli posle sjajnog šuta Agilara sa 25 metara. Na 0:2 povisio je Piri udarcem glavom. Sarajevo je smanjilo deficit golom Rajka Raševića sa bele tačke, a konačan rezultat postavio je Denijal Pirić desetak minuta pre kraja. Bila je to generacija Sarajeva u kojoj su glavnu reč vodili Edhem Šljivo i Husref Musemić, a sastav je bio pojačan fudbalerom OFK Beograda i reprezentativcem Ilijom Petkovićem.

Real Madrid i zagrebački Dinamo jedine dve službene utakmice odigrali su tek 2011. godine, ali su se tokom sedamdesetih godina prošlog veka dva puta sastali u prijateljskim mečevima, koji su odigrani u Španiji.

Prva utakmica između ova dva kluba odigrana je 16. avgusta 1970. godine, u meču za treće mesto na desetom turniru “Kosta del Sol” u španskoj Malagi.

Golovima Pirija, Velaskeza i Zouka (strelac i protiv Hajduka četiri godine kasnije), Madriđani su prvo poluvreme završili sa ubedljivih 3:0.

Marijan Novak i Dragutin-Drago Vabec u finišu susreta smanjuju na 2:3, a konačan rezultat, 4:2 za Real, postavlja Fleitas (dao gol i Zvezdi četiri godine kasnije).

U leto 1974. godine u “kraljevski klub” pristigla su dva izuzetna pojačanja – reprezentativci Nemačke Paul Brajtner i Ginter Necer.

Prijateljska utakmica sa zagrebačkim Dinamom, 3. septembra 1974. godine na stadionu “Santjago Bernabeu” pred 120 hiljada gledalaca, trebalo je da posluži za njihovu promociju.

Zagrebački “modri”, međutim, pokvarili su Brajtnerov i Necerov debi u belom dresu.

Doduše, tako nije izgledalo posle prvog poluvremena jer su domaćini preko Vinsentea del Boskea (poznatiji kao selektor Španije sa kojom je osvojio titule prvaka Evrope i sveta) imali komfornih 2:0.

Mario Bonić, Ivica Senzen i Veljko Tukša za samo 17 minuta drugog dela preokreću rezultat.

Paul Brajtner pred golom Milana Šarovića (izvor: http://news-realmadrid-football.blogspot.com)

Agilar izjednačuje i navijačima na tribinama budi novu nadu u pobedu, ali u jeku napada Madriđana Branko Devčić pogađa za trijumf Dinama usred Madrida – 4:3.

DINAMO: Šarović, Bedi (Devčić), Jovičević, Miljković, Blašković, Kuže, Čerček, Mustedanagić, Bonić, Kranjčar (Tukša), Senzen.

Niški Radnički odigrao je 6. juna 1982. godine utakmicu sa Realom u španskom Badahozu. Bilo je to finale turnira “Iberiko”, a Madriđani su slavili sa 4:1 …