Jugoslovenska fudbalska reprezentacija je u Francuskoj 1998. godine dočekana kao jedan od favorita “iz senke” za najviši plasman na Svetskom prvenstvu. Pokriće za takvu ocenu davala su imena Predraga Mijatovića, Siniše Mihajlovića, Dejana Savićevića, Dragana Piksija – Stojkovića, Vladimira Jugovića i ostalih vedeta, članova velikih evropskih timova i dokazanih fudbalskih veličina. Osim što je posedovala visoke individualne kvalitete, selekcija Jugoslavije je i kao celina skladno funkcionisala.
Čitav fudbalski bio je impresioniran igrama koje su “plavi” prikazali u dve utakmice “baraža” za Svetsko prvenstvo kada su sa 7:1 u Budimpešti i 5:0 u Beogradu prosto zbrisali sa terena svoje nekadašnje fudbalske učitelje Mađare.
Jugoslavija je na kraju zauzela deseto mesto u konkurenciji 32 zemlje učesnice, što predstavlja uspeh, jer je iza sebe ostavila mnoge jake nacionalne selekcije, ali je razočarala igrom. Javnost je od jugoslovenskih fudbalera očekivala da nastave da igraju onako kako su to činili pre Svetskog prvenstva – ofanzivno i maštovito. Nažalost, kada je bilo najpotrebnije, nacionalna selekcija je prikazala nedovoljno. Istina, u utakmici osmine finala protiv Holandije nije bilo ni sreće, ali ostaje utisak da je u tom susretu plaćen danak zatvorenoj i bojažljivoj igri.
Sastav fudbalske reprezentacije Jugoslavije na 16. Svetskom prvenstvu (Francuska, 10. jun – 12. jul 1998)
Golmani: Ivica Kralj, Dragoje Leković.
Odbrana: Zoran Mirković, Goran Đorović, Miroslav Đukić, Siniša Mihajlović, Slobodan Komljenović, Niša Saveljić, Željko Petrović.
Sredina: Slaviša Jokanović, Branko Brnović, Vladimir Jugović, Dejan Savićević, Dragan Stojković, Ljubinko Drulović, Dejan Govedarica, Miroslav Stević.
Napad: Predrag Mijatović, Savo Milošević, Dejan Stanković, Perica Ognjenović, Darko Kovačević.
Sent Etjen, Francuska, 14. jun – Grupa “F”
JUGOSLAVIJA – Iran 1:0 (0:0). Strelac za Jugoslaviju: Siniša Mihajlović u 73. minutu.
Jugoslovenski fudbaleri do pobede protiv skromnih, ali borbenih Iranaca došli su posle veoma slabe igre u većem delu utakmice. Nepovoljan utisak su naročito ostavili igrači sredine terena, koji nisu uspevali da upotrebljivim loptama uposle napadače Mijatovića i Miloševića. U prvom delu igrači Jugoslavije nisu uspeli da upute nijedan udarac na gol suparnika.
U drugom delu selektor reprezentacije Slobodan Santrač se odlučio za ofanzivniju varijantu, ubacivši u igru Dejana Stankovića, Ognjenovića i Kovačevića. Ovaj poslednji je u 73. minutu srušen u solo-prodoru na 20-tak metara od gola Iranaca. Slobodan udarac je odlično izveo Siniša Mihajlović i to je bio jedini pogodak na utakmici.
Lans, Francuska, 21. jun – Grupa “F”
JUGOSLAVIJA – Nemačka 2:2 (1:0). Strelci za Jugoslaviju: Stanković u 12. i Stojković u 54. minutu.
Prvih 70 minuta utakmice jugoslovenski fudbaleri su prikazali najbolju igru na Svetskom prvenstvu. Inspirisani velikim protivnikom jugoslovenski fudbaleri su poveli sa 2:0, imali još nekoliko izglednih šansi i bili nadmoćni u svim elementima igre.
Međutim, ni to nije bilo dovoljno. Kod prvog gola Nemaca, lopta je udarila u Mihajlovića, promenila pravac i odsela u mreži golmana Ivice Kralja. Ovaj pogodak je umnogome poremetio igru selekcije Jugoslavije što su fanatični Nemci uspeli da iskoriste i izjednače na 2:2.
Nant, Francuska, 25. jun – Grupa “F”
JUGOSLAVIJA – SAD 1:0 (1:0). Strelac za Jugoslaviju: Slobodan Komljenović u 4. minutu.
Reprezentacija Jugoslavije plasirala se među 16 najboljih ekipa sveta, ali je ponovila bledu igru iz susreta sa Iranom. Rani gol Komljenovića posle slobodnog udarca Mihajlovića kao da je uspavao jugoslovenske fudbalere koji su inicijativu prepustili protivniku. U drugom poluvremenu oni su zaigrali nešto povezanije i imali šanse za drugi pogodak, ali bez rezultata.
Tuluz, Francuska, 29. jun – osmina finala
JUGOSLAVIJA – Holandija 1:2 (0:1). Strelac za Jugoslaviju: Slobodan Komljenović u 48. minutu.
Jugoslavija je u utakmicu ušla sa pojačanom odbrambenom linijom i samo jednim igračem (Mijatović) u napadu. Defanzivna varijanta se nije isplatila, jer su Holanđani preko Bergkampa poveli sa 1:0. Tek pošto su primili gol, jugoslovenski fudbaleri su, od početka drugog poluvremena, u neizmenjenom sastavu, krenuli u napad i već u 48. minutu Slobodan Komljenović je, posle centaršuta kapitena Dragana Stojkovića iz neposredne blizine glavom uputio loptu u mrežu.
Trenutak koji je odredio sudbinu reprezentacije Jugoslavije na ovoj utakmici i na Svetskom prvenstvu desio se u 51. minutu. Vladimir Jugović je srušen u šesnaestercu Holanđana i španski sudija Garsija-Aranda bez oklevanja je pokazao na 11 metara. Dvadesetdevetogodišnji igrač madridskog Reala Predrag Mijatović snažno je šutirao, ali je pogodio samo prečku u trenutku kada je golman Edvin Van der Sar već bio savladan.
Promašeni jedanaesterac je toliko demoralisao jugoslovenske fudbalere da su ponovo prepustili inicijativu agresivnim Holanđanima. U 80. minutu je zbog povrede izašao najbolji igrač Jugoslavije na utakmici Siniša Mihajlović, što je izazvalo povećanu nesigurnost u zadnjoj odbrambenoj liniji. Kada se već očekivao kraj regularnog dela utakmice, tamnoputi Edgar Davids je snažnim šutem sa 20-tak metara po drugi put pogodio gol Ivice Kralja. Bilo je jasno da je to kraj svim nadanjima, jer jednostavno više nije bilo ni vremena da se rezultat promeni.