Samo tri meseca od krvavog građanskog rata i pada vladarskog para Čaušesku, 6. marta 1990. godine u Rumuniji su gostovali fudbaleri beogradskog Partizana, u okviru četvrtfinala Kupa pobednika kupova. Bukureštanski Dinamo je pobedio sa 2:1. Dvostruki strelac za domaće bio je centarfor Florin Radučoju, dok je Predrag Spasić pogodio za goste.
U Bukurešt je doputovalo i nekoliko stotina navijača Partizana. Oni su ušli na tribine uz veliku buku: bubnjevi i trube su svirali “Marš na Drinu“, grmelo je “Srbija, Srbija!”, pevala se klupska himna “Dok Partizan bitku bije, zastava se naša vije …!”
Među desetinama zastava i transparenata “grobara”, Bukureštanci su naročito pozdravili jedan – u sredini “crno-bele” zastave, tamo gde je bilo mesto za zvezdu, zjapila je rupa. Zastava je bila – izrezana. Baš kao i one rumunske iz decembarske revolucije 1989. godine, a koja je u stvari simbolizovala promene. I sve je ličilo na stvaranje novog navijačkog bratstva …
Ali, prva iskrica je kresnula u 42. minutu kada je u šesnaestercu domaćina pao napadač Partizana Milko Đurovski. “Grobari” zagrajaše očekujući jedanaesterac i kao stampedo pojuriše ka ogradi. Istog trenutka, stotinak rumunskih policajaca zaletelo se ka njima sa isukanim palicama. Do kontakta, ipak, nije došlo, sve se smirilo u trenutku. Bila je to samo uvertira …
U drugom delu utakmice atmosfera na stadionu je dovedena do ključanja. Navijači Partizana su posle drugog gola Dinama priredili pirotehničku predstavu – zapalili su najmanje deset baklji, a onda ih bacili na atletsku stazu, na zaprepašćenje domačih gledalaca nenaviknutih na takve prizore.
To je bio znak za policiju da krene u akciju. Započeo je pravi mali rat na južnoj tribini – dok su uniformisani pripadnici reda pendrečili koga su stigli, “grobari” su pokidali drvene letve sa klupa za sedenje i pokušali da uzvrate istom merom. Desetak navijača, izudaranih, okrvavljenih glava, uhapšeno je na licu mesta i strpano u “marice”.
Sad su i navijači Dinama napustili svoje pozicije i krenuli prema južnoj tribini. Ulje na vatru dolili su navijači Partizana skandiranjem u čast Čaušeskuove tajne policije: “Alea, alea, Sekuritatea!“. Bila je to so na još živu rana rumunskih građana, bolni podsetnik na režim koji su tek srušili. Razjareni novom provokacijom, zaleteli su se prema gostima, ali, srećom, nisu mogli da se probiju kroz gusti kordon policije.
Po završetku utakmice, novi zaplet. Stadion je tako projektovan da je imao samo jedan izlaz, i to baš uz tribinu gde su navijači Partizana. Tribine su već bile ispražnjene, ali su najvatrenije pristalice Dinama prišle pristalicama suparničke ekipe. Delio ih je samo višestruki kordon policajaca.
I onda je, kao na komandu, sa rumunske strane poletela kiša kamenica, staklenih flaša, drvenih dasaka … preko policije prema glavama “grobara”. Ovi su glave posakrivali pod jaknama ili su pokušali da se odbrane rukama.
Stradale su glave, potekla je krv, bilo je i onesvešćenih od udarca tvrdim predmetom. Umesto da poteraju domaće navijače prema izlazu, ili ih udalje prema drugoj strani tribina, policajci su ostali nemi posmatrači.
Utisak je da su neki Partizanovi navijači prošli gore nego članovi Sekuritatee par meseci ranije.
Zbog kazne UEFE, koja mu je izrečena povodom nereda njegovih navijača u prethodnoj sezoni, Partizan je u revanšu dočekao Dinamo u Titogradu (današnjoj Podgorici). “Crno-beli” su poraženi rezultatom 0:2 (strelci Joan Lupesku i Radučoju) i tako su eliminisani iz daljeg takmičenja.