U ovom nastavku obrađujemo šezdesete godine prošlog veka, period koji je domaća fudbalska javnost zapamtila po jednom četvrtfinalu i jednom finalu beogradskog Partizana u Kupu šampiona, jednom izgubljenom finalu i jednoj tituli zagrebačkog Dinama u Kupu velesajamskih gradova, jednom polufinalu OFK Beograda u Kupu pobednika kupova i jednom četvrtfinalu novosadske Vojvodine u Kupu šampiona, jednom četvrtfinalu Dinama u Kupu obednika kupova …

Dinamo je zaseo na osmo mesto Uefine rang-liste za sezonu 1962/63 plasmanom u finale Kupa velesajamskih gradova, gde je poražen (1:2) od španske Valensije uprkos vođstvu na poluvremenu.

OFK Beograd je u ovoj sezoni ostvario najveći evropski uspeh u klupskoj istoriji probivši se u polufinale Kupa pobednika kupova, ali se na Uefinoj rang-listi našao tek na 28. mestu.

Kako su “romantičari sa Karaburme” bili tako nisko plasirani, pitaćete …

Jednostavno. OFK Beograd je odigrao samo šest utakmica koje mu se računaju za rang-listu. Prva dva meča bila su u okviru kvalifikacija i tu je sa 2:0 i 3:3 bio bolji od istočnonemačke ekipe Hemi Hale.

Kada je ušao u glavni žreb, zabeležio je samo dve pobede i čak četiri poraza, od toga oba u polufinalu protiv londonskog Totenhema – 1:2 i 1:3.

U sezoni 1965/66, kada je igrao briselsko finale Kupa šampiona (poražen od madridskog Reala 1:2), Partizan se na Uefinoj rang-listi dokopao tek 24. mesta. Uefina lista jednako je vrednovala uspehe klubova u Evropi, čime je verovatno činjena nepravda ekipama koje su se takmičile u najelitnijem od sva tri takmičenja.

Za sezonu 1966/67 vezuje se najveći evropski uspeh zagrebačkog Dinama – osvajanje Kupa velesajamskih gradova. Trijumfalni pohod, koji je u finalu krunisan pobedom nad engleskim Lidsom (2:0 u Zagrebu, 0:0 u revanšu), doneo je zagrebačkim “modrima” i osmo mesto na Uefinoj listi.

Plasmanom u četvrtfinale Kupa šampiona, Vojvodina je ostvarila najveći uspeh u Evropi. Ili jedan od dva največa, ako računamo i trijumf “lala” u Mitropa kupu 1977. godine.

Vojvodina je takmičenje u Kupu velesajamskih gradova u sezoni 1967/68 završila već u četvrtfinalu, ali je, zahvaljujući respektabilnom bilansu od 5 pobeda, dva remija i samo jednog poraza, zauzela visoko osmo mesto na Uefinoj listi.

Bila je ovo sezona prvog pojavljivanja splitskog Hajduka u Evropi, do koje je stigao trijumfom u nacionalnom kupu.

Debi nije protekao uspešno, najviše zahvaljujući neumoljivom žrebu koji je “bilima” već u prvom kolu za rivala dodelio Totehhem. Londonski “pevci” posao su odradili sa dve pobede – 2:0 i 4:3.

Evropska sezona 1968/69 ostaće upamćena po jedinom nastupu ekipe Bora, koja je učešće u Kupu pobednika kupova obezbedila kao finalista Kupa Maršala. Osvajač “duple krune” Crvena zvezda u borbi za “najdraži trofej” katastrofalno ih je porazila sa 7:0. Bor je tada bio drugoligaš i tek je naredne sezone debitovao u elitnom fudbalskom razredu jugoslovenskog fudbala.

Borski “crno-beli” su eliminisani u prvom kolu Kupa pobednika kupova, ali su pružili snažan otpor čehoslovačkom Slovanu, pobedniku ovog takmičenja. Uprkos ubedljivom (0:3) porazu u Bratislavi, nisu se predavali pa su u revanšu bili nadomak produžetaka jer su pobedili sa 2:0.