Godina 1975. donela je jedno veliko iskušenje za košarkaše Jugoslavije. Dve godine ranije u Španiji “plavi” su prvi put postali šampioni Evrope i trebalo je odbraniti tu titulu.

Ono što je našim košarkašima dodavalo dodatni teret na leđa bila je činjenica da se prvenstvo igralo na domaćem terenu, od 7. do 15. juna.

Utakmice u grupama održane su u Splitu, Karlovcu i Rijeci, a mečevi finalne grupe u Beogradu.

Jedanaestostruki prvak Evrope i aktuelni svetski šampion Sovjetski Savez, koji je na prošlom prvenstvu Starog kontinenta osvojio “samo” bronzanu medalju, najavljivao je pohod na prvo mesto. U sklopu tih napora, selektor “Zbornaje komande” obavio je dugotrajne pripreme, deo njih čak i u Sjedinjenim Američkim Državama.

Pripreme za prvenstvo trajale su samo 55 dana i započele su na Hvaru. Selektor Mirko Novosel već je u ranoj fazi priprema iskristalisao spisak od 12 “veličanstvenih”, kombinaciji iskusnih, medaljama ovenčanih asova i mladih “lavova”, koji su tek stupali na najveću košarkašku scenu.

Bili su to: Zoran Slavnić, Dragan Kićanović, Mirza Delibašić, Dražen Dalipagić, Dragan Kapičić, Rato Tvrdić, Nikola Plećaš, Krešimir Ćosić, Vinko Jelovac, Rajko Žižić, Željko Jerkov i Damir Šolman.

Prvi ispit pripremljenosti naše ekipe usledio je za vreme tradicionalnog prvomajskog televizijskog turnira. S obzirom da je do početka šampionata ostalo samo 38 dana, na turnir nisu pozvani glavni konkurenti za medalju Sovjeti, Španci i Italijani, pa su se “plavima” suprostavili Poljska, Bugarska i Kuba.

Jugoslavija je suvereno osvojila turnir i pripreme nastavila u Kranjskoj gori, gde je stručni štab na čelu sa Novoselom akcenat stavio na fizičkoj i psihološkoj pripremi.

Spustivši se sa planine “plavi” su pucali od snage i samopouzdanja, pa su u dve poslednje provere protiv selekcije sastavljene od američkih košarkaša pokazali superiornost. U prvoj utakmici u ljubljanskom “Tivoliju” slavili su sa 109:90, dok su u drugoj u Zagrebu odigrali već eguzibiciono i protivnike sa one strane Atlantika isprašili sa 47 poena razlike – 122:75.

Novosel je poslednje dve nedelje uoči šampionata smestio igrače u potpunu izolaciju. Bio im je zabranjen svaki kontakt sa spoljnim svetom, posebno “sedmom silom”. Uskraćeni su im bili čak i sportska štampa i svi sadržaji na radiju i televiziji koji su se ticali evropskog prvenstva.

Završni “glanc” stavljen je u Beogradu, a nakon nedelju dana ekspedicija se preselila u Split, gde ih je čekala prva utakmica na šampionatu.

Holanđani i Turci su lagano apsolvirani, prvi sa 102:76, a drugi sa 92:65.

Vinko Jelovac u borbi protiv italijanskih centara

Usledio je ključni duel sa Italijom. Ta utakmica odlučivala je ko če u narednu fazu takmičenja preneti dva boda.

Odlične “azure” predvodio je gorostasni centar Dino Menegin, koji je samo dva meseca ranije u dresu Injisa “stavio u džep” centra Zadra Krešu Ćosića u susretu Kupa evropskih šampiona.

To je ulivalo dodatni optimizam među italijanske novinare koji su pisali prave bajke o svom centru. Ali samo do utakmice sa Jugoslavijom. “Plavi” su slavili sa ubedljivih 83:69, što je bio najubedljiviji trijumf Jugoslavije u međusobnim službenim utakmicama. Dok je Ćosić punio koš Italijana (20 poena), Menegina su u odbrani zaustavili Jelovac i mlađani Žižić.

Završnica takmičenja odigrana je u beogradskoj hali “Pionir”. Iako je otvoren samo dve godine ranije, ovaj sportski objekat već je bio domaćin dva velika takmičenja. Pre nego što je ugostio košarkaše, u “Pioniru” je 1973. godine održano Evropsko prvenstvo u boksu i svetski šampionat za rukometašice.

Naši igrači smešteni su daleko van grada, u jednom hotelu na planini Avala, oko 16 kilometara južno od Beograda. Okruženi gustom šumom, našli su savršen mir i mogli su potpuno da se koncentrišu na utakmice finalnog turnira.

Prvi protivnik bio je isti onaj koga su pobedili u finalu prošlog prvenstva – Španija. Dok su u prvom poluvremenu još i postojale neke nedoumice oko pobednika (41:35), u drugom je sve veoma brzo rešeno i “plavi” su slavili sa 98:76. Junaci trijumfa, koji im je praktično već tada obezbedio finalnu utakmicu, bili su Moka Slavnić i Ćosić.

Plejmejker Slavnić (tamni dres) svoje kvalitete u potpunosti je podredio kolektivu

Usledile su dve rutinske pobede protiv Čehoslovaka (84:68) i Bugara (105:76), ali je u susretu sa Čehoslovacima beku-šuteru Draganu Kićanoviću napukao butni mišić. I to samo tri dana pre poslednje utakmice finalne grupe sa maksimalno motivisanom, spremnom i jakom selekcijom Sovjetskog Saveza …

Nakon tri dana terapije i pauze Kića je koliko-toliko bio spreman za odlučujuću utakmicu 15. juna. Dok su se pre meča ostali igraći zagrevali, Kića je ostao u ambulanti da primi blokadu. Selektor SSSR-a Vladimir Kondrašin nervozno je šetao ispred ambulante, propustio i zagrejavanje svojih igrača, i na kraju se razočaran vratio u dvoranu – Kićanović je ipak igrao!

I to kako! U velikoj pobedi Jugoslavije 90:84 ugradio je najviše poena – 22, uključujući i onaj odlučujući 25 sekundi pre kraja.

Dvocifren broj poena postigli su još Ćosić (16), Slavnić (12) i Dalipagić (11).

Bio je ovo peti obračun Jugoslavije i SSSR-a u finalima evropskih šampionata i tek prva pobeda “plavih”.

Legenda splitske Jugoplastike Ratomir-Rato Tvrdić ovom utakmicom oprostio se od dresa reprezentacije, sa kojom je osvojio jedno svetsko i dva evropska zlata, uz još dve srebrne medalje na svetskim i jedne srebrne na evropskom prvenstvu.

Odbranili evropski tron: košarkaši Jugoslavije

JUGOSLAVIJA – SSSR 90:84 (44:37)

Hala “Pionir”. Gledalaca: 7.000. Sudije: Alen Gordon Re (Kanada), Hju Ričardson (SAD).

JUGOSLAVIJA: Ratomir Tvrdić (Jugoplastika Split), Dragan Kićanović (Partizan Beograd) 22, Vinko Jelovac (Olimpija Ljubljana) 9, Rajko Žižić (OKK Beograd) 3, Željko Jerkov (Jugoplastika Split) 1, Dragan Kapičić (Crvena zvezda Beograd), Zoran Slavnić (Crvena zvezda Beograd) 12, Krešimir Ćosić (Zadar) 16, Damir Šolman (Jugoplastika Split) 2, Nikola Plećaš (Lokomotiva Zagreb) 8, Dražen Dalipagić (Partizan Beograd) 11, Mirza Delibašić (Bosna Sarajevo) 6. Selektor: Mirko Novosel.

SSSR: Sergej Belov, Aleksandar Belov, Alzan Žarmuhamedov, Aleksandar Sidjakin, Ivan Edeško, Mihajl Korkia, Aleksandar Bološev, Aleksandar Bolšakov, Juri Pavlov, Valeri Miloserdov, Vladimir Žigilij, Aleksandar Salnikov. Selektor: Vladimir Kondrašin.