Svoje kapije stadion Partizana, bivši stadion Jugoslovenske narodne armije (JNA), prvi put je otvorio 9. oktobra 1949. godine. Tada su preko 55 hiljada srećnih vlasnika zaista dragocenog parčeta hartije zvanog ulaznica zauzeli mesta ponosni, jer su bili prvi posetioci tada velelepnog objekta na Topčiderskom brdu i gledaoci fudbalskog susreta Jugoslavije i Francuske.

Meč je odigran u kvalifikacijama za prvo prvenstvo sveta u fudbalu posle Drugog svetskog rata – 1950. godine u Brazilu.

Jugosloveni su na putu do najveće svetske fudbalske smotre eliminisali Izrael (6:0 i 5:2), ali su ih sad čekali “galski petlovi”, koji su i tada važili za fudbalsku velesilu.

Bila su to vremena posle Rezolucije Informbiroa (Informacionog biroa komunističkih i radničkih partija), blokade i stalne vojne pretnje od strane SSSR-a i njenih političkih satelita. Jugoslavija je bila usamljena na Balkanu, ugrožavana sa svih strana. Vladala je oskudica u svemu i svačemu. Odevni i važniji prehrambeni proizvodi deljeni su na bonove i tačkice.

Narod je bio željan zabave, nečega što će mu barem na kratko skrenuti misli sa onespokojavajuće stvarnosti. Zato je danima pred utakmicu sa Francuskom sve bilo u znaku ovog sportskog događaja. Za ulaznicu se u to vreme davalo pravo blago: zimski kožni kaputi, zlatnici, bonovi za ugalj, časovnici … Pred železničkom stanicom u Beogradu jedan je domaćin za ulaznicu nudio celo prase, što je u vreme nemaštine bilo pravo blago.

Meč je završen remijem – 1:1. Strelci su bili Željko Čajkovski za domaćine, a Bajo za goste. Pravdu je delio Holanđanin Van Der Mer.

Jugoslavija je nastupila u sastavu: Šoštarić, Stanković, Čolić, Zlatko Čajkovski, Jovanović, Jakovetić, Simonovski, Mitić, Valok, Bobek, Željko Čajkovski.

Za goste su igrali: Ibrir, Frej, On, Marš, Pruf, Kare, Bajo, Ranconi, Barat, Vandoren, Grimelo.

Posle istovetnog rezultata u Parizu dveadesetak dana kasnije, Jugoslavija je u majstorici odigranoj u Firenci 11. decembra 1949. godine (donji snimak) slavila sa 3:2 i plasirala se na Svetsko prvenstvo.

Od polovine pedesetih godina 20. veka, pa do 1988. godine na stadionu Partizana su se svakog 25. maja održavale parade za Dan mladosti. Stadion je imao kapacitet od 55 hiljada mesta pre nego što je UEFA usvojila nova bezbednosna pravila. Posle postavljanja sedišta na svim tribinama, kapacitet stadiona je smanjen na današnjih 32.710 mesta.