Fudbalska reprezentacija Jugoslavije je do Drugog svetskog rata odigrala 22 utakmice na kojima je bilo sedam i više golova. Od tih mečeva, čak u deset “plavi” su igrali sa njihovim tadašnjim fudbalskim učiteljima Čehoslovacima.
Tačnije, Čehoslovaci su se igrali sa “plavima”, ili, još preciznije, poigravali, jer su u tim utakmicama zabeležili osam trijumfa, samo jedan remi i jedan poraz, uz fascinantnu gol-razliku 54:22. Jugoslavija je u tim utakmicama u proseku primala više od pet golova.
U ovom periodu Jugoslavija je odigrala dve utakmice sa rekordnim brojem golova – 12. Bilo je to 3. juna 1934. godine u susretu sa Brazilom (8:4) i 6. septembra 1936. godine protiv Poljske (9:3).
Fudbalska reprezentacija Jugoslavije debitovala je na međunarodnoj sceni 28. avgusta 1920. godine na Olimpijskim Igrama u Antverpenu i odmah pretrpela jedan od najtežih poraza u istoriji – od Čehoslovačke 0:7.
Isti debakl dogodio se i četiri godine kasnije, na Olimpijskim igrama u Parizu. “Plave” su 26. maja 1924. godine sa 7:0 deklasirali Urugvajci …
Beogradska “Politika” je nakon utakmice napisala da naš tim i nije igrao toliko loše, ali da su Urugvajci bili fenomenalni i prikazanom igrom istakli glavnu kandidaturu za olimpijsko zlato.
– Crnomanjasti kandidat za lavorov venac u futbalu, nacionalni tim Urugvaja, koji je nagovestio visoku klasu sjajnim podvizima na vrelom zemljištu Italije, obasjan je sad velikim uspehom. Jedanesetorica Jugoslavije, koji su često postizali vrlo dobre ishode i koji se nipošto ne mogu ubrajati među slabe timove kontinenta, sa suverenom nadmoćnošću potučeni su do nogu – objavljeno je u “Politici”.
Kako se fudbalski turnir igrao po kup-sistemu, to je bio ujedno i poslednji nastup “plavih” u Parizu.
Ali, vratimo se na probleme koje su najbolji fudbaleri Jugoslavije imali na putu do Pariza …
Zbog nedostatka finansijskih sredstava (čitaj: para), Jugoslovenski nogometni savez odustao je od prvobitne zamisli da u Pariz pošalje dva kompletna tima. Polazak za Francusku bio je predviđen za 17. maj, ali je odložen jer nije obezbeđen novac za put.
Kada se činilo da će fudbalski tim Jugoslavije definitivno odustati od olimpijskog turnira, javio se jedan bogati prijatelj sporta i uplatio potreban novac, pa se “plava” ekspedicija 20. maja u Zagrebu ukrcala u voz za Pariz.
Ispraćaj sa železničke stanice u Zagrebu bio je veličanstven – masa ljudi je cvećem, zastavama i pesmom poželela sreću fudbalerima …
Ekipa se kraće zadržala u Veneciji gde je uživala u obilasku ulica i kanala. Fudbalera zagrebačke Konkordije Adolfa Percla čini se da je naročito impresionirao ovaj italijanski gradić, pa je zakasnio na voz. Morao je da sačeka drugi kako bi produžio put …
Olimpijsko selo u koje su smešteni fudbaleri sastojalo se od niza drvenih baraka sa malim, neokrečenim sobama u kojima su bila po dva gvozdena kreveta, sto, dve stolice i jedan orman za odela.
Nezadovoljno smeštajem i hranom, vođstvo puta odlučilo je da fudbaleri napuste barake i pređu u hotel.
Rezultat meča dovoljno govori o odnosu snaga na terenu. Poraz je mogao da bude i ubedljiviji da na golu nije stajao sjajni čuvar mreže zagrebačkog Građanskog Dragutin Vrđuka. Utakmica je odigrana pred oko hiljadu gledalaca.
Tokom utakmice ljubitelji fudbala u Jugoslaviji opsedali su redakcije novina kako bi saznali za rezultat. Prva vest koja je stigla preko Zagreba javljala je da je prvo poluvreme završeno vođstvom “plavih” od 1:0. Ali, par sati kasnije oduševljenje navijača pretvara se u nevericu, a zatim u ogorčenje – potvrđeno je da je Urugvaj slavio sa 7:0!
Odmah nakon ovog fudbalskog nokauta, “plavi” su spakovali kofere i posle 46 sati klackanja vozom posramljeni doputovali u Zagreb. Za razliku od ispraćaja, na železničkoj stanici niko ih nije dočekao. Igrači su otišli kućama sporednim ulicama da ih neko ne bi primetio.
Urugvaj je postao olimpijski šampion, kao i četiri godine kasnije u Amsterdamu. Dominaciju je potvrdio i na Prvom svetskom prvenstvu 1930. godine u Montevideu.
Paris, FRANCUSKA, 26. maj 1924. godine, utakmica fudbalskog turnira na Olimpijskim igrama u Parizu
JUGOSLAVIJA – Urugvaj 0:7 (0:3). Strelci: Vidal, Skarone (2), Petrone, Čea (2) i Romano.
JUGOSLAVIJA: Dragutin Vrđuka (Građanski Zagreb), Stjepan Vrbančić (HAŠK Zagreb), Eugen Dasović (HAŠK), Mare Marjanović (HAŠK), Janko Rodin (Hajduk Split), Rudolf Rupec (Građanski), Dragutin Babić (Građanski), Dušan Petković (Jugoslavija Beograd), Emil Perška (Građanski), Vladimir Vinek (Konkordija, Zagreb), Eugen Placerijano (HAŠK). Selektor: Todor Sekulić.