U meču pretposlednjeg, petog kola “F” grupe Lige šampiona u fudbalu, ekipa beogradskog Partizana poražena je od domaćeg Porta rezultatom 1:2. Ovim neuspehom begradski klub izgubio je i teoretske šanse da se plasira u narednu rundu ovog takmičenja, pa je u duelu sa Olimpikom, u okviru poslednjeg kola, tražio šansu da osvoji treće mesto u grupi i ostane u Evropi, tačnije Kupu UEFA.

Početni minuti protekli su u fudbalskoj uspavanci, jer su obe ekipe preoprezno ušle u meč. Vredi pomenuti samo grešku golmana Đorđa Pantića pri prijemu lopte od saigrača, koja se, na sreću Partizana, završila samo kornerom u korist domaćina.

Porto je gotovo neprimetno preuzimao inicijativu i počeo da steže obruč oko gola gostiju. U 25. minutu usledio je munjeviti udar domaćina po levom boku. Mario Silva je odlično centrirao, Maniš je silovito šutirao, Pantić je kratko odbio loptu, tačno na nogu Benedikta Mekartija, kome nije bilo teško da sa pet metara pogodi mrežu Partizana – 1:0.

Samo dva minuta kasnije Mekarti je nagovestio da bi ovo moglo da bude njegovo veče. Uputio je odličnu parabolu sa 25 metara, ali je lopta prošla zamalo iznad prečke Pantićevog gola.

Na drugoj strani, Ivica Iliev je u sudaru sa iskusnim Žoržom Koštom pao na domak gola Viktora Baije. Belgijski sudija Alters nije pokazao na belu tačku, ali ni žuti karton Ilievu za simuliranje, kao što je Košta zahtevao.

Nedugo zatim, bek Ćirković je krenuo u svoj prepoznatljivi izlet duboko u protivnički deo terena, ali je, kao i nebrojeno puta ranije, bio nedovoljno konkretan u završnici – Baija je lako ukrotio njegov šut sa desetak metara. Ovo je bila i jedna od Ćirkovićevih poslednjih akcija na utakmici, jer je ubrzo svoje mesto u timu ustupio ofanzivnom veznom igraču Miroslavu Radoviću.

Tridesetšesti minut utakmice mogao je biti srećan za našeg šampiona. Ivica Ilev je lepo probio desnu stranu i uputio oštru prizemnu loptu prema šesnaestercu, na prvu stativu je natrčao Andrija Delibašić, silovito šutirao iz poluvoleja, ali je veteran Baija dokazao da još uvek nije za staro gvožđe.

Sam početak drugog poluvremena odredio je sudbinu naše ekipe u ovom meču. Branko Savić je želeo da vrati loptu svom golmanu, ali nije primetio da je Pantić izašao daleko ispred gol-linije. Lopta je prošla pored Pantića, a Beni Mekarti je samo potvrdio pogodak – 2:0 u 50. minutu!

U narednih par minuta gosti su se našli na rubu provalije. Šanse su imali i Deko i Derlei, ali, zahvaljujući malo sreći, a malo Pantiću, nije došlo do nove promene rezultata.

Domaćini, zadovoljni rezultatom, umirili su igru, pokazujući sve manje ambicija da ugroze gol našeg šampiona. Partizan, nemajući kud, krenuo je u napad. Nenad Đorđević je u 62. minutu imao šansu da nakon kornera Damira Čakara zatrese mrežu Portugalaca, ali mu je u poslednjem trenutku zasmetao Mario Silva. Još jednom se dokazalo da “crno-beli” (u ovom meču “sivi”) ne umeju uspešne napadačke akcije da krunišu onim najvažnijim – golom.

REKLI SU POSLE UTAKMICE …

“Stidim se pojedinaca i izvinjavam se navijačima. Duljaj je odigrao odličnu utakmicu i njemu se zahvaljujem. Ćirković i Ilić su štetili ekipi svojim ponašanjem na terenu, a treću izmenu koju sam izvršio učinio sam zbog Drulovića koji još uvek ovde ima puno navijača. Takođe želim da izjavim da mi je Ćirković na treningu pre meča rekao da ima problem sa loptom, ali ja sam takođe mislio da nema problem sa glavom” (Loptar Mateus, trener Partizana)

“Osećao sam se loše i pre utakmice, a izjava trenera je samo njegova izjava i njemu je dopušteno sve. Možda smo mogli i da prođemo bolje, a ukoliko ne pobedimo Olimpik u Beogradu to će biti stvarno katastrofa” (Milivoje Ćirković, defanzivac Partizana)

“Kod prvog gola bio sam pokriven, nisam video loptu, a kod drugog nismo se najbolje razumeli ja i Savić. Verovatno sam bio tih” (Đorđe Pantić, golman Partizana)

“Ovo je fantastičan osećaj kada te ovako prime navijači sa kojima sam se družio sedam i po predivnih sezona. Ali, ostaje gorak utisak zbog poraza. Hvala svim navijačima Portoa, a Partizan je večeras jeftino primio golove” (Ljubinko Drulović, napadač Partizana)

Kako se približavao kraj utakmice, bilo je sve manje uzbuđenja pred oba gola. U 78. minutu stadion se prolomio od aplauza, jer je u igru ušao veteran Ljubinko Drulović, koji je istinsku fudbalsku afirmaciju stekao upravo u plavo-belom dresu portugalske ekipe. Isti igrač je u svom prvom kontaktu sa loptom odlično centrirao sa leve strane, ali je Andrija Delibašić u čistoj poziciji glavom prebacio prečku gola golmana Baije. Pokušao je Deko na drugoj strani, Pantić je odbio loptu u korner.

Nova uzbuđenja tek u sudijskom vremenu. Na pas Drulovića, Delibašić šutira, ali Baija panterskim skokom izbija loptu iz samog ugla gola.

Samo nekoliko trenutaka kasnije, Delibašić je ponovo u prilici, ovaj put je spretniji i sretniji, Baija je na travi, lopta u mreži – 2:1.

Kraj meča, Porto nastavlja takmičenje u Ligi šampiona, dok našem šampionu ostaje šansa da u duelu sa Olimpikom izbori mesto u Kupu UEFA.

Liga šampiona u fudbalu, grupa “F”, peto kolo, Porto, PORTUGALIJA, 26. novembar 2003. godine

PORTO – PARTIZAN 2:1 (1:0)

Stadion: “Daš Antaš” u Portu. Gledalaca: 20.000. Sudija: Pol Alters (Belgija). Žuti kartoni: Žorže Košta i Maniče (Porto). Strelci: Mekarti (25,50) za Porto; Delibašić (90+2) za Partizan.

PORTO: Baia, Žorž Košta, Karvaljo, Koštinja, Deko, Derlei (Jankauskas od 80. minuta), Bosingva (Mendes od 46. minuta), Maniš, Paulo Fereira, Silva, Mekarti (Almeida od 67. minuta).

PARTIZAN: Pantić, Ćirković (Radović od 38. minuta), Malbaša, Duljaj, Đorđević, Stojanoski (Drulović od 78. minuta), Savić, Ilić (Čakar od 58. minuta),Ivić, Delibašić, Iliev.