Šesnaestog avgusta 2008. godine u Pekingu dogodila se možda i najkontroverznija plivačka trka u istoriji olimpijskih igara.

Glavni akteri bili su Srbin i Amerikanac – Milorad Čavić i Majkl Felps.

Čavić je rođen u Anahajmu, Kalifornija. Plivanjem je počeo da se bavi sa 10 godina u beogradskom “Partizanu” pod budnim okom plivačkog stručnjaka Petra-Pece Popovića. Kasnije je studirao i plivao na američkom Berkli univerzitetu, a trener mu je bio Majkl Boton.

Veliki plivački potencijal nagovestio je u mlađim kategorijama, osvojivši zlatne medalje na 50 i 100 metara leptir-stilom na Evropskom šampionatu 2001. godine na Malti, zlato na 50 metara slobodnim stilom i srebro na 100 metara leptir-stilom na prvenstvu Starog kontinenta za juniore 2002. godine u austrijskom Lincu.

Na evropskim prvenstvima u malim bazenima 2003, 2006. i 2007. godine osvojio je četiri zlatne i dve srebrne medalje.

Čavić je u najavi Olimpijskih igara u Pekingu, 19. marta 2008. godine, suvereno osvojio zlatnu medalju na 50 metara leptir-stilom na Evropskom šampionatu u Ajndhovenu u vremenu novog evropskog rekorda – 23 sekunde i 11 stotinki.

Dva dana kasnije Disciplinska komisija LEN-a suspendovala je Čavića sa daljeg takmičenja, zato što se na ceremoniji proglašenja pobednika pojavio u majici sa natpisom “Kosovo je Srbija”, što je, po njenoj oceni, “čista politička akcija i povreda pravila”. Tako je Čavketu onemogućeno da nastupi u trci na 100 metara leptir-stilom u kojoj je bio veliki favorit.

Majkl Felps je rođen u Baltimoru. Plivanje je počeo da trenira u desetoj godini u plivačkom klubu “Severni Baltimor”, pod stručnm vođstvom trenera Boba Boumana. Nakon Olimpijskih igara u Atini 2004. godine, Felps je angažovao Boumana kao trenera na Univerzitetu Mičigan na kojem je studirao i trenirao.

Felps je u Atini 2004. godine izjednačio rekord sovjetskog gimnastičara Aleksandra Ditjatina po broju osvojenih medalja na jednim Igrama – osam. Majk je osvojio šest zlatnih i dve bronzane medalje.

Felps je uzeo čak 12 zlatnih i jednu srebrnu medalju na svetskim prvenstvima 2005. i 2007. godine.

Američki mediji najavljivali su nastup Felpsa na Olimpijskim igrama u Pekingu kao pohod na rušenje rekorda njegovog sunarodnika Marka Špica, koji je 1972. godine u Minhenu osvojio sedam zlatnih medalja. Slićna kampanja vođena je i uoči Olimpijskih igara u Los Anđelesu 1984. godine kada je Karl Luis već “viđen” kao čovek koji će izjednačiti rekord Džesija Ovensa iz Berlina 1936. godine, koji je osvojio zlatne medalje na 100 i 200 metara, skoku u dalj i američkoj štafeti 4×100 metara.

Felps je takmičenje u Pekingu započeo u velikom stilu – osvojio je šest zlatnih medalja i uvek u vremenu novog svetskog rekorda.

A onda su usledile kvalifikacije u trci na 100 metara leptirovim stilom …

Četrnaestog avgusta 2008. godine u Devetoj grupi prve runde kvalifikacija nastupili su zajedno Čavić i Felps. Trijumfovao je Srbin u vremenu novog olimpijskog rekorda – 50,76 sekundi, drugi je stigao Amerikanac sa zaostatkom od 11 stotinki …

Dan kasnije Felps je stigao prvi u Prvoj polufinalnoj grupi u vremenu 50,97 sekundi, ali je Čavić i u ovoj fazi takmičenja imao najbolje vreme – u Drugoj polufinalnoj grupi zabeležio je 50,92 sekundi.

Veliko finale održano je 16. avgusta. Čavić je bio u vođstvu tokom čitave trke. Prvi je okrenuo na 50 metara, u vremenu 23.42, što je bilo čak 28 stotinki brže od u tom trenutku drugoplasiranog Amerikanca Jana Krokera.

U neverovatnom finišu, Felps je bukvalno u poslednjem metru dostigao Čavketa i dodirnuo zid bazena, gotovo u istom trenutku kad i 24-godišnji Srbin.

Čavić je postavio novi evropski rekord u vremenu 50,59 sekundi, ali je osvojio “samo” drugo mesto, jer je za stotinku brži bio Felps. Bilo je to njegovo sedmo zlato u Pekingu i novi olimpijski rekord.

Plivački tim Srbije uložio je zvanični protest i zatražio vanredni pregled snimka. Takmičarska komisija Svetske plivačke federacije prikazala je predstavnicima našeg tima snimak usporen do hiljaditih delova sekunde, nakon čega su se oni složili sa donetom odlukom.

Felps je kasnije osvojio još jednu zlatnu medalju (u štafeti 4×100 metara mešovito), uz novi svetski rekord, i tako sa osam zlatnih medalja oborio rekord Marka Špica.

Čavić više nije nastupio na Igrama.

Zagovornici pobede Čavića uglavnom koriste sledeću lepezu argumenata:

– Čavić je prvi dodirnuo taster, to svi priznaju, pa je prema tome pobednik, jer se u svakom sportu računa ko prvi stigne na cilj. Za registrovanje vremena koristi se elektronski tzv. “tač-ped” sistem (touch – dodirnuti, na engleskom). Ako je potreban određen pritisak na taster da bi se vreme zaustavilo, zašto se sistem onda ne zove “puš-ped” (push – gurnuti, na engleskom)?

– Amerikanci nisu smeli da dozvole da Čavić iz jedne male Srbije uništi san njihovog pulena i čitave nacije o rekordnih osam zlatnih medalja, utoliko pre što je uoči Pekinga građena čitava medijska priča upravo na tom poduhvatu.

– Čaviću u zvaničnim međunarodnim plivačkim krugovima nisu zaboravili njegov politički gest nekoliko meseci ranije na dodeli medalja na Evropskom šampionatu u Holandiji, pa su ga ovako “kaznili”.

– Jedan of Felpsovih sponzora bila je upravo kompanija “Omega”.

Zagovornici pobede Felpsa vole da kažu:

– Za reakciju elektronskog “tač-ped” sistema potreban je kontakt određenog pritiska. U suprotnom, aktivirao bi se i pri malo jačem talasu.

– Zbog toga svi drugi izvori informacija, kao što su video snimci ili fotografije nisu relevantni za utvrđivanje konačnog plasmana. Rezultati elektronskog sistema za merenje vremena jedini se uzimaju kao zvanični, izuzev u slučaju kvara na sistemu.

– Čavić je “klizao” ka zidu, za razliku od Felpsa koji je nakon agresivnog zaveslaja dlanovima snažno dodirnuo taster. Usporeni snimak zaista pokazuje da je Čavke bio bliži cilju, ali dok je on usporavao, Majk mu se munjevito približavao.

– Srpski plivač je napravio i jednu početničku grešku, koja ga je možda i koštala zlatne medalje: počeo je da diže glavu pre nego što je dodirnuo zid, što ga je sigurno usporilo za koju milisekundu …

– Nakon Olimpijskih igara u Pekingu poliuretanski plivački kostimi su zabranjeni jer su davali određenu brzinsku prednost plivačima. Felps je nastupio bez kostima, ali Čavić jeste, tako da je Majk, da su bili ravnopravni uslovi, na ubedljiviji način osvojio zlatnu medalju.

Međunarodni olimpijski komitet i Međunarodna plivačka federacija povrdili su da je Čavić prvi dodirnuo taster, ali da to nije uradio dovoljno snažno.

Kompanija “Omega”, koja je bila zvanični merač vremena na plivačkim takmičenjima u Pekingu, objavila je godinu dana kasnije da je Čavić prvi dotakao taster na cilju, ali da je Felps to učinio snažnije, pa je njegov udarac pre registrovan.

Kontroverze povodom trke ponovo su aktuelizovane aprila 2015. godine kada je upravo Mark Špic na dodeli “Laureus” svetskih sportskih nagrada, za britanski list “Ekspres sport” izjavio da je od “Omege” dobio elektronsku poruku da je Čavić ipak pobedio Felpsa.

Nekoliko dana kasnije Špic je demantovao da je od “Omege” dobio bilo kakav imejl slične sadržine.

“Na nesreću, moja izjava je pogrešno protumačena. Mislio sam da sam bio jasan kada sam novinaru rekao kako sam primio neke imejlove i poruke sa društvenih mreža, u kojima se tvrdilo da je pravi pobednik trke Čavić. Novinar je uzeo slobodu i dodao da sam imejl dobio od “Omege”. “Omega” mi nikada nije poslala bilo kakvu poruku u vezi ove ili bilo koje druge trke. Da ponovim, smatram da je Felps najbolji plivač svih vremena”, napisao je Špic u ekskluzivnom komentaru za vebsajt SwimSwam.com.