Na Olimpijskom stadionu u Seulu 2. oktobra 1988. godine održana je spektakularna svečanost zatvaranja Igara. Toj ceremoniji prethodilo je poslednje takmičenje – trka u muškom maratonu. Trijumfovao je Italijan Đelindo Bordin, u vremenu dva časa, 10 minuta i 32 sekunde. Drugi je bio Kenijac Daglas Vakihuri sa 2:10:47 časa, dok je kao treći stigao Husein Ahmed Salah iz Džibutija (2:10:59). Naš jedini predstavnik u najtežoj atletskoj disciplini Slovenac Miroslav-Mirko Vindiš, u konkurenciji 118 takmičara iz 70 zemalja, trku je završio na izvrsnom 25. mestu, u vremenu 2:17:47 časa. Njegov najbolji rezultat bio je 2:13:39 časa, postignut 1. novembra 1987. godine na Njujorškom maratonu. Sa tim vremenom zauzeo je osmo mesto.
Novinari su imali običaj da kažu da su to bile prve Olimpijske igre nakon 12 godina koje su bile oslobođene bojkota velikih sportskih sila. To nije bilo sasvim tačno. Sportski tim Kube se, recimo, nije pojavio u Seulu, čime su bokserska takmičenja bila značajno oslabljena.
I, ono što se tada nije znalo, ovo su bile poslednje Igre u kojoj su učestvovale sportske reprezentacije SSSR-a, Istočne Nemačke, SFR Jugoslavije, …
Organizacioni komitet saopštio je da su prema prvim računicama Igre u Seulu donele profit od 349 miliona američkih dolara. Poređenja radi, prethodne Olimpijske igre u Los Anđelesu, koje su proglašene najkomercijalnijim u istoriji Igara, domaćinima su obezbedile zaradu od preko 222 miliona dolara.
Korejance su igre koštale 3,1 milijardu dolara, ali su u tu sumu uključeni i izgradnja savremenih puteva, proširenje seulskog metroa i izgradnja sportskih objekata.
Najviše zlatnih medalja osvojila je istočnonemačka plivačica Kristin Oto – 6.
Kristin-Krile Oto
Igre su zapamćene i po stidljivom ulasku profesionalnih sportista, a sve je počelo na fudbalskom i teniskom turniru.
U sastavima fudbalskih reprezentacija našlo se mesta i za neke od najboljih ili najtalentovanijih igrača tih zemalja. Takođe, osim nekoliko otkaza, u Seulu se pojavio tadašnji svetski teniski “krem”. Primera radi, na ženskom turniru trijumfovala je Zapadna Nemica Štefi Graf, koja je te godine osvojila Vimbldon, Rolan Garos i otvorena prvenstva Australije i SAD.
Trijumfom u Seulu, ona je postala jedina teniserka koja je u istoj godini osvojila sve “grend slem” turnire i zlatnu olimpijsku medalju, i to do sada jedinstveno dostignuće nazvano je “zlatnim slemom”.
Štefi Graf je 1988. godine ostvarila jedinstven podvig – “zlatni slem”
– FIBA, Međunarodna amaterska košarkaška federacija, danas ima 178 zemalja članica i računa se da ima blizu 250 miliona ljudi koji igraju košarku. FIBA smatra da nije u redu da se iz ovoga iskluče onih 3000 koji su najbolji na svetu.
Naravno, svi su znali da za olimpijske igre već odavno ne važi maksima “Važno je učestvovati” i da su osvajači medalja sve samo ne amateri. Da treniraju i da su plaćeni kao profesionalci. I zato je korak MOK-a ka otvaranju olimpijskih vrata svim sportistima u stvari bio obračun sa sopstvenim licemerjem. Jer jedini istinski sportisti-amateri su već duže vreme bili samo oni koji su zauzimali poslednja mesta na olimpijskim takmičenjima.
Ni Olimpijske igre u Seulu nisu prošle bez problema i skandala. Zbog najava terorističkih napada, Igre je obezbeđivalo 140 hiljada pripadnika korejanskih policijskih i vojnih snaga.
Potvrđeno je 10 pozitivnih testova na doping, a medijski je najjače odjeknuo onaj u atletici, kada je pobedniku trke na 100 metara Kanađaninu jamajčanskog porekla Benu Džonsonu utvrđeno da je uzimao zabranjenu supstancu stanozolol.
Skandalima je obeleženo boksersko takmičenje – ringovni sudija Kit Voker jedva je izbegao linč nakon poraza domaćeg takmičara od Bugarina Aleksandra Hristova. U finalu je taj konstantni pritisak Korejanaca na delioce pravde izgleda urodio plodom, pa je Amerikanac Roj Džons rezultatom 2:3 izgubio meč i zlatnu medalju, uprkos činjenici da je svih devet minuta bio dominantan nad domaćim bokserom Park Si-Hunom. Tu je tzv. domaćinsko suđenje, često u boksu, dobilo jednu sasvim novu dimenziju, jer se trud Korejanca samo da ne bude nokautiran bogato isplatio.
Na tabeli najuspešnijih zemalja, prvi je Sovjetski Savez sa 132 medalje (55, 31, 46), druga je Istočna Nemačka sa 102 (37,35,30), a treće Sjedinjene Američke Države sa 94 (36,31,27).
Daleko ispod ovog trilinga su domaćin Južna Koreja sa 33 (12,10,11), Zapadna Nemačka sa 40 (11, 14, 15), pa Mađari, Bugari, Rumuni …
Medalje su osvojili sportisti iz 52 zemlje, a Jugoslavija je zauzela 16.mesto, sa tri zlatne, četiri srebrne i pet bronzanih medalja.
Jugoslavija je blistala u ekipnim sportovima, osvojivši četiri medalje. Našla se odmah iza sportskih velesila – dominantnog Sovjetskog Saveza sa čak osam medalja (četiri zlata, jednim srebrom i tri bronze) i Sjedinjenih Američkih Država, koje su osvojile isti broj odličja kao i naša sportska ekpsedicija, ali jedno zlatno više.
Od 155. sportista koji su u Seulu predstavljali Jugoslaviju, zahvaljujući uspesima u timskim sportovima, čak njih 69 se kući vratilo sa medaljama.
PREGLED OSVOJENIH MEDALJA U EKIPNIM SPORTOVIMA – SEUL 1988. GODINE
Hokej na travi (muškarci): 1. Velika Britanija, 2. Zapadna Nemačka, 3. Holandija
Hokej na travi (žene): 1. Australija, 2. Južna Koreja, 3. Holandija
Vaterpolo (muškarci): 1. Jugoslavija, 2. SAD, 3. SSSR
Košarka (muškarci): 1. SSSR, 2. Jugoslavija, 3. SAD
Košarka (žene): 1. SAD, 2. Jugoslavija, 3. SSSR
Fudbal (muškarci): 1. SSSR, 2. Brazil, 3. Zapadna Nemačka
Rukomet (muškarci): 1. SSSR, 2. Južna Koreja, 3. Jugoslavija
Rukomet (žene): 1. Južna Koreja, 2. Norveška, 3. SSSR
Odbojka (muškarci): 1. SAD, 2. SSSR, 3. Argentina
Odbojka (žene): 1. SSSR, 2. Peru, 3. Kina
MEDALJE PO ZEMLJAMA (zlato, srebro, bronza)
1. SSSR: 4,1,3
2. SAD: 2,1,1
3. JUGOSLAVIJA: 1,2,1
4. Južna Koreja: 1,2,0
5-6. Australija: 1,0,0
5-6. Velika Britanija: 1,0,0
7. Zapadna Nemačka:0,1,1
8. Holandija: 0,0,2
9-11. Brazil: 0,1,0
9-11. Norveška; 0,1,0
9-11. Peru: 0,1,0
12-13. Argentina: 0,0,1
12-13.Kina: 0,0,1
