Nakon osvojene 16. titule, Crvena zvezda je obezbedila učešće u Kupu šampiona u sezoni 1988/89. “Crveno-beli” su u prvom kolu ukupnim rezultatom 8:0 eliminisali šampiona Republike Irske Dandalk. Bilo je 5:0 u prvom meču u Dandalku, a 3:0 u beogradskom revanšu.

Sreća nije milovala Beograđane, pa su već u narednom kolu morali na italijanski Milan, jednog od glavnih favorita za osvajanje “klempavog” trofeja. Italijanski trener Arigo Saki stvarao je moćan tim, koji je za okosnicu imao trio Rud Gulit, Frank Rajkard i Marko Van Basten, igrače koji su tog leta vodili holandsku reprezentaciju do titule šampiona Evrope. Van Basten je sa pet golova poneo titulu prvog strelca prvenstva, a zajedno sa Gulitom i Rajkardom našao je mesto u najboljih 11 ovog takmičenja …

Prva utakmica odigrana je 26. oktobra 1988. godine na milanskom “San Siru” pred 75 hiljada gledalaca.

Saki je susret započeo bez Gulita, koji zbog povrede nije bio spreman za svih 90 minuta, dok je Zvezdin strateg Branko Stanković mogao da računa i na vojnika Dejana Savičevića, koji je od vojnih vlasti dobio dozvolu da zaigra u Milanu.

Karlo Anćeloti je prvi došao u idealnu gol-priliku, ali je slabo šutirao glavom sa šest metara. Nešto kasnije Goran Jurić je nespretno reagovao i omogućio Robertu Donadoniju da krene sam prema Zvezdinom golu. Ovaj je nesebično uposlio Paola Virdisa u sredini, ali Milanov golgeter nije pogodio nebranjenu mrežu.

Kao glavni ideolog Zvezdine igre, kapiten Dragan Stojković je svojim prodorima i asistencijama predstavljao stalnu opasnost po odbranu domaćina.

Nastavak je ponudio još više uzbuđenja. Već u 47. minutu Piksi Stojković je izveo jednu od svojih fudbalskih magija, ostavio trojicu suparnika iza sebe i iz blizine savladao Đovanija Galija.

Igrači Milana krenuli su sa centra, odbrana Zvezde kao da još nije bila spremna za nastavak susreta, a to je iskoristio Virdis i Milanezima doneo ekspresno izjednačenje.

Ostatak utakmice protekao je u naporima domaćina da izvedu potpuni rezultatski preokret, ali njihovi napadi odbijali su se od dobro organizovane Zvezdine odbrane. Milanu nije pomogao ni ulazak Gulita u igru. Ostalo je 1:1, Zvezda je otišla kući pevajući …

Revanš-meč osmine finala bio je na programu 9. novembra na beogradskoj “Marakani”. Utakmici je prisustvovalo blizu 90 hiljada gledalaca. Saki je Gulita ponovo ostavio na klupi.

Kao i u prvom susretu, prvo poluvreme proteklo je u tvrdoj igri i ostaće zabeležen samo pokušaj Van Bastena u 43. minutu.

Meč je počeo u uslovima lagane sumaglice i uslovi za igru bili su regularni. Međutim, uoči nastavka susreta na travnjak se spustila magla nalik onoj u Karpenterovom filmu.

Kako je igra odmicala, magla je bila sve gušća, tako da većina prisutnih na stadionu više nije ni znala šta se dešava na terenu, već je samo osluškivala reakcije gledalaca iz donjih redova tribina, i to samo kada se igra odvijala na delu terena najbližem njima.

Gol Milana u drugom poluvremenu nalazio se ispod severne tribine gde su tradicionalno smeštene najvatrenije pristalice Zvezde. Kada je u 51. minutu “eksplodirala” upravo ta tribina, svi na stadionu shvatili su da su “crveno-beli” poveli. Na semaforu je promenjen rezultat: Crvena zvezda – Milan 1:0. Strelac: Žarko Đurović.

Tek kasnije je zvanični spiker obavestio prisutne da je strelac u stvari bio Dejan Savičević.

U onoj magluštini isključen je Virdis i tek kasnije se saznalo šta se desilo. Napadač gostiju i strelac gola u Milanu pričao je da je od Najdoskog trpeo udarce nogama i laktovima i kada je u jednom trenutku nervozno odgurnuo svog čuvara, ovaj je pao kao gromom pogođen. Naravno, to je njegova verzija događaja, sve dokaze pokrila je beogradska magla …

Dakle, Zvezda je imala dobitnu situaciju – više od pola sata pre kraja imala je vođstvo 1:0 i igrača više. Trebalo je još samo da se magla podigne …

Kako se to nije desilo, zapadnonemački arbitar Dieter Pauli je u 56. minutu prekinuo susret i nastupili su trenuci iščekivanja …

Akteri susreta napustili su teren i nakon konsultacije delegata utakmice Ota Demuta sa sedištem Uefe u Cirihu doneta je odluka da se sledeći dan odigra potpuno novi meč, sa početkom u 13 časova.

Organizator je odlučio da ulaz na ponovljeni meč bude besplatan …

Fantastična treća utakmica! Pune tribine, ni igla nije imala gde da padne, a na terenu – vatra!

Već u četvrtom minutu bizaran detalj u šesnaestercu domaćina. Prvo je Slavko Radovanović igrao rukom, a onda je Goran-Maza Vasilijević, u želji da otkloni opasnost ispred svoje mreže, tako nespretno zahvatio loptu da je ona poletela ka praznom Zvezdinom golu.

Vasilijević je loptu stigao i izbacio je u polje, ali tek kada je ona bila već čitav metar u golu! Igrači Milana u neverici su gledali prema glavnom i linijskom sudiji koji uopšte nisu reagovali.

Frank Rajkard je silovito šutirao u 15. i 24. minutu, oba puta je golman Stojanović samo kratko odbio loptu i u oba slučaja Gracijano Manari je bio najbliži, ali nije zatresao mrežu.

Terensku inicijativu igrači Milana krunisali su u 35. minutu. Loptu je u šesnaesterac nabacio Donadoni, Van Basten je sjajno skočio i matirao Stojanovića.

Nije se dugo čekalo na izjednačenje jer je već u 39. minutu, Zvezda matirala Milanovu odbranu u dva poteza – Savičević je dugom loptom pronašao kapitena Stojkovića, ovaj je napravio par koraka i silovitim šutem iskosa sa leve strane “probušio” Galija.

Mučne scene u 44. minutu. Prilikom jednog vazdušnog duela sudarili su se glavama Vasilijević i Donadoni. Dok se čvrsti Maza brzo pridigao, kreator igre Milana ostao je onesvešćen da leži nepomično na travnjaku.

U tim dramatičnim sekundama munjevito je reagovao doktor Zvezde Branko Nešović koji je prišao Donadoniju i morao rukama da mu slomi vilicu kako bi mu jezik izvukao napolje.

Van Basten je bio u šoku i hteo je da napusti teren, ali su ga nagovorili da ostane. Sve je to posmatrao i defanzivac Zvezde Refik Šabanadžović koji je samo godinu dana ranije na Grbavici u sudaru sa igračem Željezničara Zoranom Sliškovićem dobio snažan udarac u glavu i četiri dana proveo u komi.

Igrač Milana je na nosilima napustio stadion, a umesto njega je ušao Gulit. Donadoni se oporavio od potresa mozga i još iste sezone vratio u tim Milana.

Drugi deo susreta protekao je u apsolutnoj dominaciji gostiju. Ulaskom Mitra Mrkele umesto Miloša Bursaća i Robija Prosinečkog umesto Žarka Đurovića nije promenjen odnos snaga na terenu. U finišu regularnog dela utakmice upravo su “rezervisti” bili akteri akcije koja je mogla da promeni tok fudbalske istorije.

Prosinečki je u 89. minutu poslao loptu u prazan prostor prema Mrkeli. Alesandro Kostakurta je bio brži i pokušao da vrati loptu Galiju, ali je pas bio prekratak. Činilo se da će brzonogi Mrkela prvi stići do lopte, bila bi to stopostotna prilika za pogodak, ali kao da se uplašio krupnog Galija koji mu je krenuo u susret.

Navijači su čestim skandiranjem “Zvezda! Zvezda” i “Avanti, avanti, avanti, Stella Rossa!” pokušavali da pruže dodatnu snagu svojim pulenima u odbrani pred naletima fudbalskih jurišnika iz Milana.

Kako je nakon 120 minuta igre rezultat i dalje bio 1:1, pristupilo se izvođenju jedanaesteraca.

Milanezi su u gol pretvorili sva četiri udarca (Franko Barezi, Marko Van Basten, Alberigo Evani i Frank Rajkard). Na Zvezdinoj strani, Stojković i Prosinečki su pogodili, a zatim je Gali odbranio traljave pokušaje Savičevića i tragičara susreta Mrkele.

Nakon poslednjeg šuta Rajkarda igrači Milana radovali su se kao da su osvojili Kup šampiona. Na krilima ovog trijumfa u paklu “Marakane”, “crveno-crni” su u četvrtfinalu apsolvirali nemački Verder (0:0 u Bremenu, 1:0 na “San Siru”) i deklasirali španski Real (1:1 u Madridu i 5:0 u Milanu) u polufinalu.

Finale je bila rutina. Golovima Gulita (2) i Van Bastena(2) pregažena je rumunska Steaua …