Šampion Jugoslavije Partizan bio je naš predstavnik u Kupu evropskih šampiona u sezoni 1965/66. Beograđani su u preliminarnom kolu eliminisali francuski Nant (2:0 u Beogradu, 2:2 u Nantu). U drugom kolu su bili bolji od nemačkog Verdera (3:1 u Beogradu, u Bremenu su domaćini slavili sa 1:0).

Partizan je u četvrtfinalu ubedljivo poražen (1:4) u Pragu od Sparte, ali je istorijskim trijumfom 5:0 na stadionu JNA obezbedio prolaz u polufinale.”Crno-beli” su u finale ušli preko jednog od favorita takmičenja, engleskog Mančester Junajteda, čija je glavna zvezda bio Džordž Best. U Beogradu je bilo 2:0, a u Engleskoj su “crveni đavoli” pobedili rezultatom 1:0, nedovoljno za prolaz dalje.

Partizan je tako izborio veliko finale sa madridskim Realom, koji je u polufinalu bio bolji od aktuelnog branioca evropske krune Intera.

Real je osvojio prvih pet izdanja Kupa evropskih šampiona, od 1956. do 1960. godine, ali su onda usledila dva poraza u finalima – 1962. godine od portugalske Benfike i 1964. godine od italijanskog Intera.

Bilo je ovo prvo finale “kraljevskog kluba” u eri nakon Alfreda di Stefana, koji je učestvovao u svih sedam prethodnih Realovih finala. Jedan od preostalih iz te trofejne generacije pojavio se u sastavu španskog tima i na utakmici protiv Partizana – proslavljeni golgeter Ferenc Puškaš. Najbolji mađarski fudbaler svih vremena tada je već imao 39 godina i meč je ispratio sa klupe. Po okončanju sezone okačio je kopačke o klin.

Madriđani su uoči duela označeni kao favoriti prvenstveno zbog toga što su u nogama već imali dosta ovako važnih utakmica i delovali su tehnički nadmoćnije. Sa druge strane, glavni Partizanovi aduti su bili mladost, brzina, snaga i želja za dokazivanjem.

Početak susreta pripao je našima. Partizan je preuzeo inicijativu i opasno ugrožavao gol Hoze Arakvistajna.

Napadao je preko prodornih krila Maneta Bajića na desnoj i Josipa-Joleta Pirmajera na levoj strani. Oni su lako probijali Realovu liniju odbrane i loptama tražili napadački tandem Mustafa Hasanagić–Milan Galić.

Osim što je u prvoj fazi susreta bio briljantan u zaustavljanju Realovih napada, Velibor Vasović je dugim loptama započinjao konstruktivne akcije Partizana. Defanzivac Fahrudin Jusufi često se po desnoj strani priključivao Bajiću u napadu.

Zbog nepropisnog starta golmana Arakvistajna, nemački sudija Rudolf Krajtlajn je već u prvom minutu dosudio indirektni udarac za Partizan na oko 15 metara od gola. Galić je kratko dodao do Hasanagića, ali najbolji strelac Partizana u Kupu šampiona nije uspeo sedmi put da se upiše u strelce. Lopta se odbila od jednog igrača Reala i završila u korneru.

Samo tri minuta kasnije sjajni Pirmajer je uposlio Hasanagića, ali je napadač “crno-beli” šutirao slabijom, levom nogom i ostalo je 0:0.

Uragan napada Partizana prema golu Španaca nije prestajao, pa se već u 14. minutu Pirmajer i sam našao u stopostotnoj prilici. Lopta je prohujala uz levu stativu Realovog gola.

kako je vreme odmicalo, rival je polako dolazio do svoje igre, najviše zahvaljući krilima Francisku Gentu i Fernandu Sereni. I kada se činilo da su Madriđani potpuno zagospodarili terenom, Galić je u finišu prvog dela ponovo mogao da dovede Partizan u vođstvo … Uglavnom, prvih 45 minuta proteklo je u ne toliko sadržajnoj igri i prema stvorenim prilikama, Partizan je bio znatno bliže vođstvu.

Madriđani su u prvim minutima nastavka pritisnuli odbranu Partizana. Gento je prešao u vezni red i zajedno sa Manuelom Velaskezom počeo da kreira napade svoje ekipe. Ali Partizan je poveo …

Galić je u ulozi levog krila iznudio korner u 55. minutu. Udarac iz ugla izveo je Pirmajer, najbolje je na drugoj stativi skočio Bajić, koji je vratio loptu u središte šesnaesterca, a tamo je natrčao Vasović i glavom “zakucao” loptu u mrežu! 1:0!

Taj pogodak postigao je suprotan efekat od očekivanog. Umesto da zaigraju sa novim elanom, “crno-beli” su se povukli, potpuno prepustili loptu protivniku i počeli da greše, dok su Madriđani tek sad navalili sa punim samopouzdanjem. Činilo se kao da je za njih tek sada počela utakmica, rastrčali su se po terenu, dok su Beograđani delovali umorno …

Tako je u jednom brzom kontranapadu Amansio Amaro u 70. minutu majstorski okrenuo Vasovića i šutem sa 7-8 metara rutinski savladao golmana Milutina Šoškića – 1:1!

Sve je bilo rešeno samo šest minuta kasnije kada je Serena fantastičnim golom sa 20 metara postavio konačnih – Real – Partizan 2:1!

Real je tako osvojio svoju šestu evropsku titulu. Pehar namenjen pobedniku Kupa šampiona završio je u njegovom trajnom vlasništvu, a već sledeće godine novom prvaku Starog kontinenta Seltiku uručen je novi pehar, popularni “ušati”, koji je i danas aktuelan.

Nakon ove titule, “kraljevski klub” je pune 22 godine čekao na novi trijumf, koji mu je doneo Predrag Mijatović pogotkom u amsterdamskom finalu protiv torinskog Juventusa …

Brisel, BELGIJA, 11. maj 1966. godine, finale Kupa evropskih šampiona u fudbalu

PARTIZAN (BEOGRAD) – Real (Madrid) 1:2 (0:0)

Stadion: Hejsel. Gledalaca: 45 hiljada. Sudija: Rudolf Krajtlajn (SR Nemačka).

PARTIZAN: Milutin Šoškić (kapiten), Fahrudin Jusufi, Ljubomir Mihajlović, Radoslav Bečejac, Velibor Vasović, Branko Rašović, Mane Bajić, Vladica Kovačević, Mustafa Hasanagić, Milan Galić, Josip Pirmajer. Trener: Abdulah Gegić.

REAL: Hoze Arakvistajn, Paćin, Manuel Sančiz Martínez, Piri, Pedro de Felipe, Ignasio Zoko, Fernando Serena, Amansio Amaro, Ramon Groso, Manuel Velaskez, Francisko Gento (kapiten). Trener: Miguel Munjoz.