U osvrtu na rezultate nekadašnjih jugoslovenskih klubova u međunarodnim kupovima, u glavnim crtama predstavićemo istorijat tih takmičenja, a zatim ćemo se baciti na dostignuća Crvene zvezde, Hajduka, Partizana, Dinama i ostalih ekipa …

Balkanski kup je takmičenje u kojem su učestvovale ekipe iz Jugoslavije, Bugarske, Grčke, Rumunije, Albanije i Turske. Premijerno izdanje održano je 1961, a poslednje 1994. godine.

Letnje takmičenje evropskih klubova, poznato u početku kao Međunarodni fudbalski kup ili Rapan kup (po jednom od njenih idejnih tvoraca austrijskom igraču i treneru Karlu Rapanu), kasnije postaje – Intertoto kup.

Nastalo je 1961. godine, a zaključeno 2008. godine. Od 1967. do 1994. godine takmičenje nije imalo ukupnog, već samo pobednike grupa, koji su dobijali određenu novčanu nagradu.

S obzirom da je organizovano sa isključivim ciljem da ljubitelji klađenja imaju čime da se zanimaju tokom letnje pauze, UEFA dugo nije bila blagonaklona prema ovom takmičenju i nije dozvoljavala da u njemu učestvuju ekipe koje su obezbedile nastup u kupovima pod njenom ingerencijom.

Situacija se promenila 1995. godine kada takmičenje dolazi pod kontrolu Uefe i od tada su najuspešnije ekipe u Intertoto kupu obezbeđivale plasman u Kup UEFA. Najbolja dva tima su 1995. godine imala prolaz u Kup UEFA, od 1996. do 2005. godine najuspešnije tri ekipe sticale su to pravo, a od 2006. do 2008. godine čak 11.

Intertoto i Kup UEFA se 2009. godine stapaju u jedno – Ligu Evrope.

Mitropa ili Srednjoevropski kup bilo je najpoznatije fudbalsko takmičenje za evropske klubove pre Drugog svetskog rata. Kup je igran u periodu od 1927. do 1992. godine, suspendovan je 1941. godine, da bi bio obnovljen 1951. godine kao Zentropa kup. Nekoliko godina kasnije igran je pod nazivom Dunavski kup, a posle toga ponovo kao Mitropa ili Srednjoevropski kup.

Kup pobednika kupova okupljao je pobednike nacionalnih kupova ili finaliste (u slučaju da je šampion bio i pobednik kupa) iz čitave Evrope. Igran je od 1960. do 1999. godine, kada se spojio sa Kupom UEFA.

Kup UEFA je 1971. godine nasledio Kup sajamskih gradova, a 2009. godine, zajedno sa Intertoto kupom prerasta u Ligu Evrope. U ovom takmičenju prvobitno su učestvovale visokoplasirane ekipe u državnim šampionatima (druge, treće, četvrte …), da bi od 1999. godine učešće uzeli i osvajači nacionalnih kupova.

Kup sajamskih gradova nastao je 1955. godine po ideji tadašnjeg potpredsednika Uefe Švajcarca Еrnsta Tomena, koji je želeo takmičenje u kojem će učestvovati fudbalski predstavnici evropskih gradova-organizatora velesajamskih priredbi. U početku su to bile selekcije gradova, a kasnije su učešće uzeli klubovi. Ovo takmičenje je nasledio pomenuti Kup UEFA.

Najzad, Kup evropskih šampiona, najjače klupsko takmičenje, startovao je 1955. godine, a 1992. godine promenio format i preimenovan u – Ligu šampionu. Nastao je po ideji urednika francuskog sportskog dnevnika “L’Ekip” Gabrijela Anoa i okupljao je samo šampione državnih prvenstava, uz izuzetak osvajača titule šampina Evrope, koji je dobijao mesto i u narednom ciklusu takmičenja, bez obzira na plasman u šampionatu.

1951

Mečevi “Kupa Rio de Žaneira”, koji je u tadašnjoj brazilskoj štampi nazvan “klupskim prvenstvom sveta”, odigrani su u periodu između 30. juna i 22. jula 1951. godine.

Fudbalski savez Brazila i organizator turnira Palmeiras tražili su 2007. godine od Fife da prizna ovo takmičenje kao prvo službeno klupsko prvenstvo sveta, ali je “svetska kuća fudbala” ovaj zahtev odbila.

Fifino klupsko prvenstvo sveta pokrenuto je 2000. godine, nasledivši 2005. godine “Tojota kup”, susret šampiona Evrope i Južne Amerike, u kome je decembra 1991. godine trijumfovala i beogradska Crvena zvezda. Fifino klupsko prvenstvo sveta je 2006. godine preimenovano u Fifin klupski svetski kup, na kojem učestvuje šest kontinentalnih šampiona, plus šampion zemlje domaćina turnira.

“Kup Rio de Žaneira” je u to vreme bilo nešto najpribližnije današnjoj Ligi šampiona, jer je okupio ugledne i jake ekipe sa Starog kontinenta: bečku Austriju (trećeplasiranu u austrijskom šampionatu), lisabonski Sporting (šampiona Portugalije), Nicu (šampiona Francuske), torinski Juventus (trećeg u prvenstvu Italije) i beogradsku Crvenu zvezdu (prvaka Jugoslavije).

Učestvovale su još i brazilske ekipe Vasko da Gama (šampion Rio de Žaneira) i Palmeiras (šampion Sao Paola), kao i prvak Urugvaja Nacional iz Montevidea.

U Evropi se u to vreme beleži pokušaj obnove najjačeg predratnog klupskog fudbalskog takmičenja u Evropi – Mitropa kupa, poznatog i kao Srednjoevropski kup. Međutim, prvo posleratno izdanje ovog takmičenja, koje je nazvano Zentropa kup, bilo je osuđeno na debakl, jer su poziv za učešće odbile velike evropske ekipe – bile su ili nezainteresovane, kao recimo milanski Inter, ili im se igranje na “Kupu Rio de Žaneira” ili “Latinskom kupu” (koji je okupio najbolje ekipe iz Španije, Portugalije, Francuske i Italije) činilo atraktivnijim.

Tako je knjiga spala na četiri slova. Učestvovali su austrijski šampion i vicešampion, bečki dvojac Rapid i Vaker, četvrtoplasirani tim italijanskog prvenstva rimski Lacio i pobednik kupa Jugoslavije zagrebački Dinamo.

Sve utakmice turnira odigrane su od 3. do 5. jula 1951. godine na bečkom Prateru.

Zentropa kup – DINAMO (ZAGREB)

Polufinale: Vaker Beč (Austrija) – DINAMO (Zagreb) 4:1. Pred oko 26 hiljada gledalaca, strelac za Diname bio je Ivica Horvat u 71. minutu.
Utakmica za treće mesto: DINAMO (Zagreb) – Lacio Rim (Italija) 2:0. Strelci za “modre” pred oko tri hiljade gledalaca bili su Željko Čajkovski u 19. i Dionizije Dvornić u 86. minutu.

Kup Rio de Žaneira – CRVENA ZVEZDA (Beograd)

Grupa Sao Paulo: CRVENA ZVEZDA (Beograd) – Juventus Torino (Italija) 3:2, Palmeiras Sao Paulo (Brazil) – CRVENA ZVEZDA (Beograd) 2:1, CRVENA ZVEZDA (Beograd) – Nica (Francuska) 1:2. Crvena zvezda je zauzela poslednje mesto u svojoj grupi i nije se plasirala u polufinale.

1954/55

Srednjoevropski kup – VOJVODINA (Novi Sad) i HAJDUK (Split)

Preliminarno kolo: VOJVODINA (Novi Sad) – Roma (Italija) 4:1, 5:4 (9:5)
Četvrtfinale: VOJVODINA (Novi Sad) – Slovan Bratislava (Čehoslovačka) 0:0, 0:3 (0:3) i Voroš Lobogo Budimpešta-MTK (Mađarska) – HAJDUK (Split) 6:0, 2:3 (8:3)

1955/56

Kup šampiona – PARTIZAN (BEOGRAD)

Prvo kolo: Sporting Lisabon (Portugalija) – PARTIZAN (Beograd) 3:3, 2:5 (5:8)
Četvrtfinale: Real Madrid (Španija) – PARTIZAN (Beograd) 4:0, 0:3 (4:3)

Kup sajamskih gradova – SELEKCIJA ZAGREBA

Grupa B: SELEKCIJA ZAGREBA – Birmingem Siti (Engleska) 0:1, 0:3, SELEKCIJA ZAGREBA – Inter Milan (Italija) 0:1, 0:4. Selekcija Zagreba zauzela je poslednje mesto u grupi i nije se kvalifikovala u polufinale.

NAPOMENA: Takmičenje je počelo u decembru 1955. godine, a završeno je finalnom utakmicom tek u martu 1958. godine. Selekcija Zagreba je svoju prvu utakmicu odigrala 22. maja 1956. godine, dakle u sezoni 1955/56, ali je nastup u takmičenju završila sledeće sezone, tačnije, 19. marta 1957. godine, mečom u Milanu.

Srednjoevropski kup – PARTIZAN (BEOGRAD) i CRVENA ZVEZDA (BEOGRAD)

Četvrtfinale: Vaker Beč (Austrija) – PARTIZAN (Beograd) 1:1, 1:1, 0:4 (“majstorica”) i CRVENA ZVEZDA (Beograd) – Voroš Lobogo Budimpešta-MTK (Mađarska) 1:1, 3:5 (4:6)
Polufinale: PARTIZAN (Beograd) – Vašaš Budimpešta (Mađarska) 1:0, 1:6 (2:6)

1956/57

Kup šampiona – CRVENA ZVEZDA (BEOGRAD)

Prvo kolo: Rapid Herlen (Holandija) – CRVENA ZVEZDA (Beograd) 3:4 igrano u Kerkradeu, 0:2 (3:6)
Četvrtfinale: CRVENA ZVEZDA (Beograd) – CDNA Sofija (Bugarska) 3:1, 1:2 (4:3)
Polufinale: CRVENA ZVEZDA (Beograd) – Fiorentina Firenca (Italija) 0:1, 0:0 (0:1)

Srednjoevropski kup – VOJVODINA (NOVI SAD) i CRVENA ZVEZDA (BEOGRAD)

Četvrtfinale: Slovan Bratislava (Čehoslovačka) – VOJVODINA (Novi Sad) 1:0, 0:6 (1:6) i CRVENA ZVEZDA (Beograd) – Dukla Prag (Čehoslovačka) 1:1, 1:1, 1:0 (“majstorica”)
Polufinale: Vašaš Budimpešta (Mađarska) – CRVENA ZVEZDA (Beograd) 3:1, 3:2 (6:3) i Rapid Beč (Austrija) – VOJVODINA (Novi Sad) 3:0, 1:4 (ekipa Rapida povukla se iz takmičenja, pa se Vojvodina bez “majstorice” plasirala u finale)
FINALE: Vašaš Budimpešta (Mađarska) – VOJVODINA (Novi Sad) 4:0, 1:2 (5:2)

1957/58

Kup šampiona – CRVENA ZVEZDA (BEOGRAD)

Prvo kolo: Stad Dudelanž (Luksemburg) – CRVENA ZVEZDA (Beograd) 0:5 igrano u Luksemburg sitiju, 1:9 (1:14)
Drugo kolo: Norčeping (Švedska) – CRVENA ZVEZDA (Beograd) 2:2, 1:2 (3:4)
Četvrtfinale: Mančester Junajted – CRVENA ZVEZDA (Beograd) 2:1, 3:3, (5:4). Gostovanje Mančestera u Beogradu ostalo je u senci avionske nesreće, koja je zadesila ekspediciju engleskog kluba na aerodromu u Minhenu po povratku u Englesku.

Dunavski kup – PARTIZAN (BEOGRAD), CRVENA ZVEZDA (BEOGRAD), RADNIČKI (BEOGRAD) i VOJVODINA (NOVI SAD)

Prvo kolo: PARTIZAN (Beograd) – Tatran Prešov (Čehoslovačka) 4:2, 1:4 (5:6), CRVENA ZVEZDA (Beograd) – Dukla Pardubice (Čehoslovačka) 2:0, 0:0, Ferencvaroš Budimpešta – RADNIČKI (Beograd) 3:3, 1:2 (4:5) i Levski Sofija (Bugarska) – VOJVODINA (Novi Sad) 1:0, 0:5 (1:5)
Četvrtfinale: Lokomotiva Sofija (Bugarska) – CRVENA ZVEZDA (Beograd) 4:4, 0:1 (4:5), VOJVODINA (Novi Sad) – Ruda Hvezda Brno (Čehoslovačka) 0:0, 0:0 (0:0, Ruda Hvezda plasirala se u polufinale voljom žreba) i RADNIČKI (Beograd) – Stinta Temišvar (Rumunija) 4:2, 3:1 (7:3)
Polufinale: CRVENA ZVEZDA (Beograd) – RADNIČKI (Beograd) 0:0, 2:1 (2:1)
FINALE: CRVENA ZVEZDA (Beograd) – Ruda Hvezda Brno (Čehoslovačka) 4:1, 3:2 (7:3)

1958/59

Kup šampiona – DINAMO (ZAGREB)

Kvalifikaciono kolo: DINAMO (Zagreb) – Dukla Prag (Čehoslovačka) 2:2, 1:2 (3:4)

Kup sajamskih gradova – SELEKCIJA BEOGRADA I SELEKCIJA ZAGREBA

Prvo kolo: SELEKCIJA BEOGRADA – Lozana Sports (Švajcarska) 6:1, 5:3 (11:4) i SELEKCIJA ZAGREBA – Ujpešt Doža Budimpešta (Mađarska) 4:2, 0:1 (4:3)
Četvrtfinale: Čelzi London (Engleska) – SELEKCIJA BEOGRADA 1:0, 1:4 (2:4) i Birmingem Siti (Engleska) – SELEKCIJA ZAGREBA 1:0, 3:3 (4:3)
Polufinale: SELEKCIJA BEOGRADA – Barselona (Španija) 1:1, 1:3 (2:4).

NAPOMENA: Takmičenje se održavalo između 1958. i 1960. godine, tako da je Selekcija Beograda svoje polufinalne susrete sa Barselonom odigrala u sezoni 1959/60.

Srednjoevropski kup – VOJVODINA (NOVI SAD) i PARTIZAN (BEOGRAD)

Četvrtfinale: VOJVODINA (Novi Sad) – First Vijena (Austrija) 1:0, 3:3 (4:3), Banjik Ostrava (Čehoslovačka) – PARTIZAN (Beograd) 1:1, 2:3 (3:4)
Polufinale: MTK Budimpešta – VOJVODINA (Novi Sad) 2:1, 0:0 (2:1) i PARTIZAN (Beograd) – Honved Budimpešta (Mađarska) 3:3, 2:2 (5:5 – Honved se plasirao u finale voljom žreba)

1959/60

Kup šampiona – CRVENA ZVEZDA (BEOGRAD)

Prvo kolo: CRVENA ZVEZDA (Beograd) – Vulverhempton Vonderers (Engleska) 1:1, 0:3 (1:4)

Srednjoevropski kup – VOJVODINA (NOVI SAD), OFK BEOGRAD, PARTIZAN (BEOGRAD), SARAJEVO, VELEŽ (MOSTAR) i HAJDUK (SPLIT)

VOJVODINA (Novi Sad) – Viner (Austrija) 2:2, 5:0, Banjik Ostrava (Čehoslovačka) – OFK BEOGRAD 2:1, 2:3, PARTIZAN (BEOGRAD) – Slovan Bratislava (Čehoslovačka) 2:1, 1:4, SARAJEVO – MTK Budimpešta (Mađarska) 1:2, 1:2, VELEŽ (Mostar) – Alesandria (Italija) 4:1, 2:1, HAJDUK (Split) – Bolonja (Italija) 3:1, 1:0.

NAPOMENA: Na ovom dvodnevnom turniru pet zemalja učestvovalo je sa po šest ekipa, a rezultati utakmica uzimani su u obzir samo za poredak nacija. Jugoslavija je zauzela drugo mesto, iza Mađarske, a ispred Čehoslovačke, Italije i Austrije.

1960/61

Kup šampiona – CRVENA ZVEZDA (BEOGRAD)

Kvalifikaciono kolo: CRVENA ZVEZDA (Beograd) – Ujpešt Doža Budimpešta (Mađarska) 1:2, 0:3 (1:5)

Kup pobednika kupova – DINAMO (ZAGREB)

Četvrtfinale: Red Star Brno (Čehoslovačka) – DINAMO (Zagreb) 0:0, 0:2 (0:2)
Polufinale: Fiorentina Firenca (Italija) – DINAMO (Zagreb) 3:0, 1:2 (4:2)

Kup sajamskih gradova – SELEKCIJA ZAGREBA i SELEKCIJA BEOGRADA

Prvo kolo: SELEKCIJA ZAGREBA – Barselona (Španija) 1:1, 3:4 (4:5) i Selekcija Lajpciga – SELEKCIJA BEOGRADA 5:2, 1:4, 0:2 (“majstorica”)
Četvrtfinale: Inter Milan (Italija) – SELEKCIJA BEOGRADA 5:0, 0:1 (5:1).