Aktuelni šampion splitski Hajduk je 8. septembra 1974. godine na stadionu pod Bijelim brijegom u Mostaru igrao utakmicu petog kola prvenstva Jugoslavije protiv domaćeg Veleža. Bila je to zlatna generacija “majstora s mora”, predvođena Buljanom, Žungulom, Jerkovićem, Šurjakom, Peruzovićem, Mužinićem …
Na klupi je sedeo trenerski mag Tomislav Ivić, čovek za koga se vezuju gotovi svi najveći uspesi kluba iz Splita …
Na drugoj strani terena našli su se mostarski fudbalski čarobnjaci – trio BMV (Bajević-Marić-Vladić), Halilhodžić, Primorac, Topić, koji su bili posebno motivisani činjenicom da je Velež samo par meseci ranije osvojio isti broj bodova (45), kao i Hajduk, ali da je ostao bez šampionske titule zbog slabije gol-razlike.
Velež je dva puta uzeo Kup Maršala Tita, nikada nije osvojio naslov prvaka Jugoslavije, tri puta je bio vicešampion, a upravo sezone 1973/74 bio je najbliži ostvarenju snova …
Tog kasnog letnjeg nedeljnog popodneva Hajduk je pretrpeo najteži poraz u Mostaru u svojoj klupskoj istoriji – 0:5! Golman Splićana Rizah Mešković je dva puta morao po loptu u mrežu. Zamenio ga je Ivan Katalinić, ali ni on nije uspeo da spasi havarije splitski brod.
Peti gol: Halilhodžić je zaobišao golmana Katalinića i praktično se ušetao u prazan gol
Krenimo redom …
Marko Čolić je u trećem minutu izveo slobodan udarac sa sredine terena poslavši duboku loptu u šesnaesterac gostiju. Vilson Džoni je loše procenio let lopte i ona je došla do Duška Bajevića, koji je lako savladao izašlog golmana Rizaha Meškovića.
Mešković je pogrešio kod drugog gola domaćina u 25. minutu. Istrčao je sa svog gola da bi sklonio loptu ispred Bajevića, ali je to učinio nespretno, Momčilo Vukoje je majstorski reagovao i parabolom sa dvadesetak metara povisio vođstvo “rođenih”. Čuvar mreže “bilih” se nešto kasnije povredio, pa ga je na odmoru zamenio mladi Ivan Katalinić.
Katalinić je već u drugom minutu nastavka morao po loptu mrežu. Centrirao je sa desnog krila Jadranko Topić, Bajević je nadvisio Ivana Buljana i glavom majstorski pogodio nebranjeni deo mreže.
Franjo Vladić je u 52. minutu nezadrživo probio stranu Hajdukove odbrane i centrirao na glavu Bajeviću. Katalinić je istrčao, ali je njegova reakcija bila zakasnela, loptu nije ni dohvatio.
Raspoloženi Vladić je u 77. minutu ponovo slao protivničke igrače po burek i u pravom trenutku proturio loptu iza njihovih leđa do Halilhodžića. “Bili” su reklamirali ofsajd, ali badava – Vaha je zaobišao nemoćnog Katalinića i bukvalno se ušetao u gol …
Samo dve godine kasnije, 14. novembra 1976. godine, isti akteri na istom mestu i još jedan debakl Splićana. Ovaj put su “bolje” prošli – poraženi su “samo” sa 0:4.
Interesantno je da su sva četiri gola “rođeni” postigli glavom. Bajević je ponovo otvorio goleadu kao i dve godine ranije … i ponovo je golman Katalinić nemoćno širio ruke …
Bajević je u padu, gotovo sa zemlje, loptu glavom skrenuo pored iznenađenog Katalinića u mrežu
