Ilija Dimoski, nekadašnji desni bek prilepske Pobede i niškog Radničkog, ušao je u istoriju jugoslovenskog fudbala po broju postignutih autogolova, ali nije to jedini kuriozitet koji se vezuje za ovog igrača.
Dimoski je odigrao ukupno 790 utakmica – 249 za Pobedu i 541 za Radnički.
Iako je igrao u odbrani, postigao je čak 74 gola – 17 u dresu Pobede i 57 za “Real sa Nišave” … Njegovi česti izleti sa pozicije desnog beka u napad bili su gotovo avangardni za poimanje fudbala šezdesetih i ranih sedamdesetih godina prošlog veka. Ono što nije uspevao iz igre, nadoknađivao je sa bele tačke – Dimoski je bio jedan od sigurnijih izvođača jedanaesteraca u klubovima za koje je nastupao.
U velikom 3:2 trijumfu Radničkog nad Crvenom Zvezdom usred Beograda, 6. maja 1967. godine, Dimoski je čak dva puta savladao golmana “crveno-belih” Ratomira Dujkovića – u 3. i 4. minutu. Vojin Lazarević je smanjio vođstvo gostiju u 37. minutu, ali su autogolom Save Karapandžića, Nišlije povele sa 3:1 na samom startu drugog poluvremena. Poraz Zvezde ublažio je Dragan Džajić u 87. minutu.
Dimoski je bio prepoznatljiv po svom šutu spoljnim delom stopala, “felšu”, zbog čega je i Džajić izjavio da nije sreo odbrambenog igrača sa tako izrađenim šutem.
Međutim, najviše će ostati upamćen po podatku da je tokom skoro 19-godišnje igračke karijere čak osam puta zatresao sopstvenu mrežu. Kao igrač Radničkog, sedam puta je matirao svog golmana (čak dva puta u susretima sa Partizanom) i jednom dok je nastupao za Pobedu.
Ilja Dimoski (obeležen crvenim krugom) je rekorder jugoslovenskog fudbala po broju postignutih autogolova
Iza rekordera Dimoskog, sa po četiri postignuta autogola zaostaju Tomislav Crnković (Dinamo Zagreb), Kiril Dojčinovski (Vardar i Crvena zvezda), Atanas Grnčarov (Vardar) …
Za Radnički je igrao na svim pozicijama u timu, izuzev na mestu golmana. Ali i to se desilo na početku njegove karijere, dok je još nastupao za prilepsku Pobedu. Bilo je to 1957. godine.
– Igrali smo u osmini finala Kupa protiv Partizana u Beogradu – pričao je Dimoski. – Naš golman Tofovski se povredio, pri stanju 3:0 za Beograđane, ja sam stao na gol, odbranio uspešno nekoliko teških lopti, ali smo ipak katastrofalno izgubili – 0:11.
Po završetku igračke karijere, 1974. godine, imenovan je za prvog trenera Radničkog, ali je njegov mandat trajao samo tri dana, kada ga je zamenio Đorđe Kačunković. Dimoski je i na ovaj način ušao u istoriju jugoslovenskog fudbala kao trener sa najkraćim boravkom na klupi.
Kasnije će Dimoski, u svojstvu Kačunkovćevog pomoćnika, sa niškim timom 1975. godine osvojiti titulu pobednika Balkanskog kupa. U dva navrata će biti i prvi trener Radničkog, a sa klupe će voditi i skopski Vardar …
