Poluteškaš Mate Parlov bio je najuspešniji bokser stare Jugoslavije, osmostruki prvak države. Tokom svoje karijere osvojio je olimpijsko zlato, bio je evropski i svetski šampion, kako u amaterskoj tako i profesionalnoj konkurenciji. Bio je i pet puta amaterski prvak Balkana, dva puta osvajač prestižnog trofeja “Zlatne rukavice” …

Pobedom tehničkim nokautom nad Poljakom sa nemačkim pasošem Leom Kakolevičem, Italijan Domeniko Adinolfi postao je 14. maja 1976. godine profesionalni šampion Evrope u poluteškoj kategoriji pod patronatom Evropske bokserske unije (EBU).

Parlov je u profesionalne bokserske vode ušao 31. maja 1975. godine kada je nokautirao Italijana Dantea Lazarija. Nakon toga je zabeležio još 11 uzastopnih pobeda pre nego što je pretrpeo prvi poraz, na poene od Amerikanca Metjua Frenklina.

Matin menadžer Boris Kramaršić uspeo je nakon toga da ugovori meč za evropsku titulu upravo sa Adinolfijem. Samouvereni Italjan, ubeđen da je bolji od Parlova, pristao je da se meč održi u Beogradu. Mesto događaja: stadion Crvene zvezde, popularna “Marakana”.

9. JUL 1976. GODINE

Zajednička konferencija za novinare održana je u beogradskom hotelu “Slavija” sa početkom u 12 časova i 30 minuta pred blizu 50 novinara i fotoreportera.

Tu je samo nastavljen verbalni rat koji je štab italijanskog boksera vodio protiv rivala iz Jugoslavije. Adinolfi je tako na pitanje da li stoji iza nedavne izjave da mrzi svog rivala, odgovorio:

– Neka ostane tako kako sam rekao. Zašto bih voleo ili poštovao svog protivnika?! Ja ga ne volim! Sutra ću uostalom pokazati koliko ga ne volim!

Isto tako samouveren, pomalo i drzak, bio je i njegov menadžer Benito Viligardi. Na pitanje da li će u slučaju pobede, Adinolfi pružiti Parlovu priliku za revanš, izjavio je:

– Nema revanša! Parlov će morati još mnogo da ručka da bi ponovo izašao na megdan Domeniku.

Viligardi je nastavio u istom stilu, govoreći da je njegov pulen u odličnoj formi i da će se u to svi uveriti kada budu morali sa poda da dižu Parlova,

– Šta za vas znači da boksujete u Beogradu? – bilo je novinarsko pitanje.

Parlov:

– Rekao sam Borisu (Kramaršiću) da sve učini kako se ovaj meč održao u Beogradu gde sam uvek uživao podršku publike.

Adinolfi:

– Ne tiče me se gde boksujem. Bolje mi je u Beogradu nego u Italiji. Kada su navijači protiv mene, meni uzavre krv. Što je žešće navijanje za protivnika, ja sam jači.

10. JUL 1976. GODINE

Noć je pala na Beograd, ali grad nije utonuo u san. Štaviše, svi su bili ludi od iščekivanja, kao uostalom i čitava Jugoslavija. Naročito onih 30 hiljada gledalaca, koji su na “Marakani” nestrpljivo očekivali završetak uvodnih i početak glavne borbe, one za evropsku titulu između Parlova i Adinolfija.

Meč je bio predviđen u 15 rundi. Počeo je oprezno sa obe strane. Dok je Parlov držao protivnika na distanci i gađao ga desnim direktima, Italijan je uputio par nepropisnih udaraca ispod pojasa.

Mate je u drugoj rundi prvi put upotrebio svoju razornu levicu – dobro plasiranim krošeom pronašao je Adinolfijevu lobanju. U istom stilu je nastavio i u trećoj rundi. Parlov je desnim direktima uporno dosađivao Domeniku i nije mu dozvoljavao da ovaj nametne borbu na blizinu. Domeniko je tek u četvrtoj rundi uspeo da se približi rivalu i uputi nešto precizniji udarac.

Aktuelni evropski šampion počeo je u narednim rundama žešće da nasrće na Matu. ali se naš bokser vešto izvlačio iz neprijatnih pozicija.

Početak kraja meča dogodio se u desetoj rundi. Jedna Matina odlična kontra, usledio je kroše i serija direkata u glavu Adinolfija. Gong je okončao veliku ofanzivu jugoslovenskog boksera.

Od prve sekunde jedanaeste runde publika je frenetično pozdravila onog Parlova kakvog poznaje. Adinolfi je bio u defanzivi, a Mate je direktima sigurno pogađao. U jeku njegove ofanzive, velški sudija Džejms Brimel prekinuo je meč minut i 12 sekundi pre isteka runde. Parlov je dobio meč tehničkim nokautom i od svog rivala preoteo titulu profesionalnog prvaka Evrope!

Naravno, stadion je eksplodirao od oduševljanja! Euforični Parlov je u tim trenucima učinio nešto što niko nije očekivao – zaleteo se i skočio “lastu” preko konopaca pravo među svoje najvatrenije pristalice oko ringa. Scena retko viđena na bokserskim manifestacijama, ali zato jako popularna na rok-koncertima, poznata kao “stejdž dajving” (stage diving).

Parlov je posle meča izjavio:

– Adinolfi je bez sumnje hrabar čovek kada je pristao da se sa mnom bori u Beogradu.

Na pitanje o skoku u publiku, Parlov je izjavio da mu ovo nije prvi put, da je to već učinio posle meča u Australiji.

Očekivano, u štabu italijanskog sudije su divljali. Prepotentni menadžer Benito Viligardi je odmah najavio žalbu Evropskoj bokserskoj uniji i revanš-meč. Do revanša. međutim, nikada nije došlo …

Ringovni sudija Džejms Brimel:

– Adinolfi je imao staklast pogled, ruke su mu bile opuštene, jednom rečju, bio je nesposoban za dalju borbu, pa sam zato prekinuo meč.

Moram da priznam da je Adinolfi fenomen kada je do jedanaeste runde uspeo da na nogama izdrži sve udarce Parlova. On je nokautiran na nogama – zaključio je Velšanin.

Parlov je do prekida vodio na sudijskim listama – Belgijanac Deskejn dao je Mati bod prednosti, Nemac Tomsen četiri, dok mu je sudija u ringu Brimel dodelio čak devet.

---

Jugoslovenski bokser je još jednom boksovao na stadionu Crvene zvezde, protiv Britanca Džona Kontea 17. juna 1978. godine, i uspešno odbranio titulu.

Nokautiravši Argentica Miguela Anhela Kuelja, Parlov je 7. januara 1978. godine osvojio svetsku titulu u poluteškoj kategoriji, koju je izgubio 2. decembra iste godine u meču protiv Amerikanca Marvina Džonsona.