Jugoslovenskih fudbalera nije bilo na Svetskom prvenstvu u Argentini 1978. godine, ali ovo takmičenje ipak nije prošlo bez “jugovića”. To su bili sudija Dušan Maksimović i reditelj u Televiziji Beograd Moma Martinović, koji je bio član ekipe angažovane na realizaciji prenosa utakmica.

Za neke kontroverzni sudija Maksimović dobio je poziv od Sudijskog komiteta Svetske fudbalske federacije (FIFA) koja je dugo pratila njegov rad. Podsetimo, novosadski sudija godinama je u domaćoj javnosti izazivao podeljena mišljenja povodom deljenja pravde. Večito se zamerio navijačima Hajduka jer je meč poslednjeg kola prvenstva 1976. godine u Ljubljani između domaće Olimpije i beogradskog Partizana produžio nekoliko minuta, neki bi rekli, onoliko koliko je bilo dovoljno “crno-belima” da postignu gol koji im je doneo titulu ispred Splićana.

U leto 1977. godine je u Novom sadu prekinuo meč između domaće Vojvodine i Makabija Jafe iz Tel Aviva jer su igrači gostujuće ekipe, nezadovoljni njegovom odlukom, uporno odbijali da stanu u “živi zid”.

Da sa popularnim Maksom nikada nije bilo dosadno, svedočio je i događaj sa utakmice Malta – Poljska krajem 1980. godine, kada je opet nekim svojim odlukama izazvao takav bes domaće publike da je ona počela kamenicama da zasipa teren. Zbog toga je Maksimović bio prinuđen da prekine meč i spas potraži bekstvom u svlačionicu.

Elem, novosadski arbitar je dao kraći intervju za premijerni broj revije “GOOL!” iz maja 1978. godine pod naslovom “Ako me ubiju, platiće milion dolara”.

Ne, to se nije odnosilo na pretnje besnih navijače Hajduka koji mu nisu zaboravili 1976. godinu, već o premijama osiguranja u slučaju da se nešto desi sudijama na predstojećem Svetskom prvenstvu u Argentini.

– Sve je predviđeno do detalja. Na primer, u slučaju povrede koja izaziva trajni invaliditet, osiguran sam na 500 hiljada dolara. Ima još većih para. Ukoliko izgubim život na samom terenu, odšteta je milion dolara. Dakle, svetsko prvenstvo nije mala stvar – govorio je Maksimović.

Tvrdeći za sebe da je hrabar sudija i da se nekada i sam čudi svojoj smelosti, na pitanje čega se ipak najviše pribojava na svetskom prvenstvu, odgovorio je:

– Bojim se da ne dobijem neku “nesrećnu” utakmicu. Sudije ne dele utakmice na velike i male, nego na srećne i nesrećne.

EPILOG: Maksimović se u Argentini dva puta pojavio na terenu. Prvo je bio pomoćnik u utakmici preliminarne faze takmičenja između Perua i Irana (4:1), a onda mu je tri dana kasnije pripala velika čast da bude glavni delilac pravde u meču druge faze takmičenja, derbiju između SR Nemačke i Italije u Buenos Airesu. Susret je odigran 14. juna 1978. godine i, iako je završen bez golova, obilovao je uzbuđenjima, zbog čega ga neki svrstavaju i u grupu najboljih u istoriji okršaja ova dva rivala.

Maksimović je, prema oceni izveštača španskog sportskog dnevnika “Mundo Deportivo”, bio neautoritativan, dozvolio je grubu igru, sporo i pogrešno procenjivao situacije … Nije pokazao nijedan karton, mada je mogao, tačnije, morao, pre svega nemačkom i italijanskom defanzivcu, Rolfu Rusmanu odnosno Antoniju Kabriniju.

U drugom poluvremenu desio se i sporni detalj – nakon što je lopta pogodila stativu nemačkog gola, sa pet metara je šutirao italijanski golgeter Roberto Betega, ali je njegov pokušaj blokirao Bernard Dic. Italijani su reklamirali da se nemački defanzivac u toj akciji poslužio rukom, ali usporeni snimak ih je demantovao …

Italija je takmičenje u “A” grupi završila na drugom mestu, iza Holandije, što joj je donelo meč za treće mesto u kojem je poražena od Brazila 1:2. Aktuelni šampioni sveta Nemci su sramotnim porazom u poslednjem kolu od autsajdera grupe Austrije (2:3) ostali iza Italije, na trećem mestu, i ranije nego što su i sami očekivali spakovali kofere za put kući …