Takmičenje na Svetskom šampionatu u u skijaškim letovima, koje je 8. marta 1970. godine održano u Oberstdorfu, u nemačkim Alpima, prekinuto je posle dva teška pada. Organizatori su odlučili da u plasman uđu samo rezultati iz dve serije koji su postiguti dan ranije.

Tog dana vremenski uslovi bili su nepovoljni. Neprestano je padao sneg, koji se zaledio na zaletištu dugom 120 metara i značajno ubrzao skakače. Pojedini takmičari su na zaletištu dostizali brzinu i od 105 kilometara na čas.

Kada je Čehoslovak Karel Kodejška postigao dužinu novog svetskog rekorda od 161 metra, ali pao posle doskoka, organizatori su skratili zaletište.

Prvi se na zaletištu zatim pojavio jugoslovenski reprezentativac Vinko Bogataj. Dan ranije 20-godišnji Slovenac postigao je najbolji rezultat od svih naših takmičara.

Krenuo je. Pri dnu zaletišta, Bogataj je izgubio ravnotežu, skrenuo sa uglačane staze i kao iz katapulta izleteo iskosa desno sa odskočnog mosta. U vratolomnom letu kroz vazduh napravio je nekoliko salta i zaustavio se tek 50-ak metara dalje. Srećom, iako je proleteo nadomak zvaničnika, televizijskih komentatora i gledalaca, nikog nije udario.

Nastao je tajac. U prvom trenutku niko se nije usudio da priđe Vinku, koji je nepomično ležao u snegu, bez skija, zaštitne kacige i naočara, koji su mu spali prilikom pada.

– Mogao sam da ustanem, osetio sam da nisam povređen, ali mi nisu dopustili – pričao je kasnije Bogataj. – Insistirali su da me iznesu na nosilima, zbog čega nisam bio srećan, jer je moja porodica pratila prenos preko televizora.

Bogataj je prošao sa lakšim potresom mozga i ogrebotinama po čitavom telu.

Ispostavilo se kasnije da je to bio najspektakularniji, ali ne i najteži pad toga dana. Odmah posle njega startovao je Istočni Nemac Horst Kvek, koji je prilikom doskoka pao, zadobio teži potres mozga, zbog čega su ga onesvešćenog prevezli u bolnicu u Oberstdorfu. Kvek se oporavljao u istoj sobi u kojoj i Bogataj.

Nakon ovog pada, organizatori su odlučili da prekinu takmičenje.

Naravno, neminovno se postavilo pitanje odgovornosti za ovakav debakl takmičenja u Oberstdorfu. Pre početka sezone urađena je rekonstrukcija skakaonice sa ciljem da se na njoj postižu novi svetski rekordi. Prema mišljenjima jednih, ta rekontrukcija imala je tehničkih manjkavosti, koje su došle do izražaja pri pogoršanim vremenskim uslovima.

Neki nemački listovi izneli su stav da Bogataj zbog neiksustva nije smeo ni da nastupi. Kao prilog svojoj tvrdnji izneli su činjenicu da Vinku godinu dana ranije nije dozvoljeno da se takmiči na letaonici na Planici, jer navodno nije savladao tehniku zaleta.

Iz jugoslovenskog tabora demantovali su ovakve tvrdnje, govoreći da je tačno da Vinko nije nastupio na Planici, ali da je u tekućoj sezoni već dokazao da je sposoban i za najveće izazove, što potvrđuje i podatak da je samo dan ranije u Oberstdorfu bio najuspešniji jugoslovenski takmičar.

Bogataj se kasnije vratio skijaškim skokovima, ali to više nije bio onaj stari neustrašivi Vinko, pa je ubrzo završio takmičarsku karijeru.

I gotovo da bi ga svi zaboravili da nije bilo američke televizije ABC, koja je u najavnoj špici kultne sportske emisije “Sport širom sveta” (Wide World of Sports), koja se čitavih 37 godina (od 1961. do 1998. godine) emitovala svakog vikenda, Bogataju dodelila počasno mesto. Njegov spektakularan pad u Oberstdorfu, gledaoci širom SAD videli su preko 1800 puta tokom 70-ih i 80-ih godina prošlog veka. Drugi segmenti špice su se menjali kroz godine, ali snimak Bogatajevog pada je ostajao.

Stenli Ralf Ros, glumac i pisac, napisao je tekst koji jedan od dugogodišnjih voditelja emisije Džim Mekej izgovara tokom špice za emisiju, dok se smenjuju isečci sa sportskih borilišta. Taj tekst je u slobodnom prevodu glasio: “Pokrivamo čitav svet kako bi vam predstavili sva lica sporta. Uzbuđenje pobede!!! I agoniju poraza!!! Ljudsku dramu sportskog takmičenja. Ovo je ABC-jev “Sport širom sveta”!!!

Bogatajev pad je trebalo da ilustruje tu agoniju poraza. Niko u Americi godinama nije znao ime skakača koji se katapultirao sa zaletišta u Oberstdorfu. Znali su ga samo kao čoveka koji simboliše “agoniju poraza”.

Povodom 20-godišnjice emitovanja, producenti ABC-a pozvali su 1981. godine Bogataja na proslavu. Bila je to prilika da američka javnost konačno sazna kako se zove i kako izgleda čovek koji je preko televizora svake subote i nedelje po podne “ulazio” (ili “uletao”) u njihove domove.

Koliko se dive pobednicima, Amerikanci toliko slave i ljude koji su pali, ali su se digli i nastavili dalje.

Zato i ne čudi što je na proslavi ABC-a, uprkos prisustvu najvećih zvezda američkog i svetskog sporta, najgromoglasniji aplauz dobio likom do tada nepoznati gost iz Jugoslavije. I među prvima koji mu je zatražio autogram bio je jedan od najvećih boksera svih vremena – Muhamed Ali.