Liga kup se pod različitim nazivima (ime uglavnom zavisi od sponzora) u Evropi danas igra u Engleskoj, Škotskoj, Republici Irskoj, Velsu, Francuskoj, Portugaliji, Islandu … To je kup u kojem učestvuju ekipe samo određenog nivoa takmičenja. Tako u engleskom Liga kupu nastupaju klubovi iz prva četiri najjača ranga – Premijer lige, Čampionšipa, Lige 1 i Lige 2. Za razliku od “klasičnog” kupa, koji je daleko masovniji i dopušta mogućnost, doduše teorijsku, da neki amaterski klub iz najslabije lige osvoji trofej.

Superkup se igra između aktuelnog državnog prvaka i branioca trofeja nacionalnog kupa. Ova utakmica odigrava se u većini evropskih država, obično uoči početka prvenstva.

Zaluđenost fudbalom u nekadašnjoj Jugoslaviji navela je čelnike Fudbalskog saveza Jugoslavije i Udruženja klubova Prve savezne lige da naprave “gušću čorbu” uvođenjem dodatnih takmičenja.

Tako smo, recimo, u sezoni 1971/72 imali još i utakmice Superkupa (duel aktuelnog šampiona Jugoslavije i aktuelnog osvajača Kupa Maršala), Letnju ligu šampiona (turnir na kojem su učestvovali svi dotadašnji prvaci države) i Kup prvoligaša (kup-takmičenje u kojem su učestvovali samo prvoligaški klubovi).

S obzirom da smo već obradili Letnju ligu šampiona, ovde ćemo se osvrnuti na dva takmičenja koja nisu zaživela u narodu i brzo su ugašena – Superkup i Kup prvoligaša.

Kup prvoligaša, u organizaciji Udruženja klubova Prve savezne lige, bila je jugoslovenska verzija Liga kupa. Slaba posećenost utakmicama i činjenica da klubovi često nisu nastupali u najjačim sastavima brzo su utišali početni entuzijazam prisutan kod ideologa i pobornika ovog takmičenja, pa je Kup prvoligaša imao samo dva izdanja – u sezonama 1971/72 i 1972/73.

U njemu je učestvovalo 16 prvoligaških klubova i igralo se po jednostrukom kup-sistemu.

Pitate se sigurno kako 16 klubova kada je Prva savezna liga brojala 18? Jednostavno, u kupu nisu mogli da učestvuju novi prvoligaši.

Premijerno izdanje počelo je utakmicama osmine finala 25. avgusta 1971. godine. Za iznenađenje ove runde takmičenja pobrinuli su se fudbaleri tuzlanske Slobode koji su na stadionu u Tušnju deklasirali Crvenu zvezdu – 4:1. Igrač utakmice bio je trostruki strelac Časlav-Čaki Jevremović. Domaćini su već u 34. minutu vodili sa 3:0 (Džemal Cerić i Jevremović dva), Stanislav Karasi je pet minuta kasnije smanjio rezultat, ali to je sve što su gosti iz Beograda učinili.

Derbi je odigran na Starom placu između Hajduka i Dinama. Bio je to popravni ispit za obe ekipe nakon neslavnog nastupa na startu novog šampionata nekoliko dana ranije – Hajduk je u Splitu ubedljivo poražen (0:3) od OFK Beograda, dok je Dinamo na Maksimiru položio oružje (0:1) pred Zvezdom.

Splitski “bili” su slavili sa 3:1, iako su zagrebački “modri” preko Josipa-Joleta Lalića poveli u 17. minutu. Hajdukov golgeter Pero Nadoveza je pogocima u 21. i 29. minutu preokrenuo rezultat, a Miroslav Bošković je na izmaku poslednjeg minuta prvog poluvremena postavio, ispostaviće se, konačan rezultat.

U preostalim utakmicama postignuti su sledeći rezultati:

Vojvodina – Partizan sa 2:1
Olimpija – OFK Beograd 4:2
Borac – Čelik 2:0
Sarajevo – Velež 3:1
Radnički (Niš) – Maribor 1:0
Radnički (Kragujevac) – Željezničar 1:3

Mečevi četvrtfinala odigrani su 8. septembra. Hajduk je u Nišu minimalnim rezultatom eliminisao domaći Radnički, a jedini pogodak postigao je Ivica Hlevnjak, koji je bio najprisebniji nakon što je golman Tome Dimitrovski kratko odbio loptu upućenu iz daljine.

Sloboda je u Tušnju, kao i u prošlom kolu, sa četiri gola u mreži ispratila rivala. Muhamed Glavović i Petar Slavkić su po dva puta matirali golmana Boruta Škulja u trijumfu Tuzlaka nad Olimpijom.

Kakav prelaz iz dvojke u keca u Sarajevu! Banjalučki Borac je na Koševu nakon prvih 45 minuta protiv Željezničara vodio sa 3:1, ali su domaćini u nastavku sa četiri gola preokrenuli rezultat. Svi pogoci za Želju delo su dvojice fudbalera – Boška Jankovića, strelca het-trika i Josipa Bukala, koji je dva puta zatresao mrežu gola Marijana Jantoljaka.

Četvrti polufinalista postala je ekipa Vojvodine trijumfom nad Sarajevom.

Sedamnaesti novembar bio je rezervisan za polufinalne susrete. Hajduk je ugostio Slobodu, a Željezničar Vojvodinu.

Splićani nisu izlazili iz šesnaesterca Tuzlaka, izveli su čak 20 kornera, ali se mreža zatresla samo jednom, i to gola Hajduka, nakon iznenadnog šuta Fuada Mulahasanovića sa 25 metara u 16. minutu. Golman “bilih” Radomir Vukčević nije najbolje reagovao i lopta se otkotrljala iza gol-linije. Sve pokušaje Splićana uspešno je osujetila čvrsta, na momente i gruba odbrana Slobode na čelu sa sjajnim golmanom Rizahom Meškovićem.

Željezničar je na Koševu u drugom polufinalnom susretu dugo lomio otpor Novosađana. Tek u 55. minutu Edin Sprečo je prvi put zatresao mrežu golmana Rajka Kovačevića, a konačan rezultat postavio je Blagoje Bratić dva minuta pre kraja.

U velikom finalu, odigranom 1. decembra u Tušnju pred 800 gledalaca, Sloboda je pogotkom Jusufa Hatunića u 49. minutu, slavila trijumf vredan trofeja pobednika premijernog izdanja Kupa prvoligaša.

SLOBODA: Mešković, Fazlić, Jovičić, Avdičević, Pašić, Hatunić, Alibegović, Subašić (Cerić), Jusić, Jevremović, Nalić. Trener: Josip Duvančić.

ŽELJEZNIČAR: Janjuš, Hrvat, Bećirspahić, Dragan Kojović (Sprečo), Katalinski, Hadžiabdić, Jelušić (Slobodan Kojović), Janković, Bukal, Bratić, Deraković. Trener: Milan Ribar.

---

Drugo, ujedno i poslednje izdanje Lige prvoligaša odigrano je već naredne sezone. Mečevi osmine finala odigrani su 6. i 7. septembra 1972. godine,

Crvena zvezda je ubedljivo (4:0) porazila prošlogodišnjeg finalistu Željezničara. Strelci su bili Vojin Lazarević, Mile Novković, Slobodan-Cole Janković i Jovan-Kule Aćimović.

Kada je u Mostaru Vahid Halilhodžić u 52. minutu doneo Veležu ubedljivo vođstvo od 3:0 protiv Hajduka, činilo se da je učesnik četvrtfinala poznat. Međutim, Ivica Šurjak i Mićun Jovanić pobrinuli su se za uzbudljivu završnicu. Gosti iz Splita sve karte bacili su na napad, a to je u poslednjem minutu iskoristio Franjo Vladić, sam je poveo kontranapad i sam ga je završio, poslavši loptu pored istrčalog Vukčevića u gol za konačnih 4:2.

Sloboda je u Tušnju trijumfom (2:1) nad Dinamom najavila novi pohod na pehar u Kupu prvoligaša, dok je Partizan na svom stadionu uspešno apsolvirao (3:1) zenički Čelik. Istim rezultatom je OFK Beograd na Karaburmi bio bolji od Vojvodine. Trijumfe u gostima izborili su skopski Vardar (2:0) protiv Borca u Banjaluci i Sarajevo (1:0) protiv Sutjeske u Nikšiću.

Prema propozicijama ovog takmičenja, u slučaju nerešenog rezultata nakon 90 minuta, odmah se pristupalo izvođenju jedanaesteraca, i to je pravilo prvi put aktivirano u Nišu. Ekipe Radničkog i ljubljanske Olimpije meč su završile bez golova, a nakon penala trijumf je rezultatom 3:2 pripao “Realu sa Nišave”.

Četvrtfinalni mečevi održani su 12. i 18. novembra.

Dve utakmice četvrtfinala odlučene su boljim izvođenjem jedanaesteraca. Velež je tako eliminisao OFK Beograd, bilo je 1:1 (0:1) posle regularnog dela meča, a 4:3 penalima, ukupno 5:4.

U uzbudljivom meču na Koševu, Sarajevo i Partizan su odigrali nerešeno 3:3 (2:1), pa su i ovde odlučili udarci sa bele tačke. Bolji su bili “crno-beli”, koji su slavili sa 5:4, ukupnim rezultatom 8:7.

U Skoplju su svi golovi postignuti u drugom poluvremenu. Crvena zvezda je povela protiv Vardara pogotkom Aleksandra Panajotovića u 54. minutu. Izjednačio je Boro Uzunov četiri minuta kasnije, a trijumf “crveno-belima” doneo je Stanislav Karasi osam minuta pre kraja.

Sloboda je sigurnom igrom i ubedljivom (3:0) pobedom nad niškim Radničkom pred četiri hiljade gledalaca na stadionu u Tušnju obezbedila mesto u polufinalu. Ako računamo i prošlu sezonu, bio je ovo šesti uzastopni trijumf Tuzlaka u Kupu prvoligaša.

Polufinalni mečevi predviđeni su za 25. februar 1973. godine. Jedna utakmica je i odigrana – Velež je na stadionu pod Bijelim brijegom tek nakon jedanaesteraca poklekao pred braniocem trofeja Slobodom. U regularnom delu bilo je 1:1 (0:0), nakon šuteva sa bele tačke 4:5.

Drugi polufinalni par činili su “večiti” rivali Crvena zvezda i Partizan, ali je njihov meč zbog teškog, raskvašenog terena “Marakane” odložen za 8. mart.

Zvezda je tada, pred oko 10 hiljada gledalaca, slavila sa 4:3 (2:3). “Crveno-beli” su otvorili goleadu, Partizan je dva puta bio u vođstvu, a trijumf Zvezdi doneo je Aleksandar Panajotović u 73. minutu.

Finale je ovaj put igrano u dve utakmice. Prvi meč u Tuzli, 28. marta, završen je bez golova, dok je u revanšu, 4. aprila, Zvezda sa 2:0 nadigrala Slobodu.

Konačan rezultat postavljen je već u 26. minutu kada je Vladislav Bogićević drugi put zatresao mrežu Rizaha Meškovića. Strelac vodećeg gola na samom početku susreta bio je Slobodan-Cole Janković.

Meč je sudio Nišlija Milivoje Gugulović.

CRVENA ZVEZDA: Ognjen Petrović, Petar Krivokuća, Vladislav Bogičević, Miroslav Pavlović, Kiril Dojčinovski, Mihalj Keri, Milovan Đorić, Slobodan Janković, Stanislav Karasi, Vojin Lazarević (Aleksandar Panajotović), Jovan Aćimović i Vladimir Petrović. Trener: Miljan Miljanić.

SLOBODA: Rizah Mešković, Miralem Fazlić, Radomir Jovičić, Fahrudin Avdičević, Fuad Mulahasanović, Kasim Alibegović, Mesud Nalić, Jovan Geca, Petar Slavkić (Časlav Jevremović), Ešref Jašarević (Mustafa Hukić) i Fuad Subašić. Trener: Josip Duvančić.

Sledeći podatak je za strahopoštovanje: Fudbalski klub Crvena zvezda je od osnivanja, 1945. godine, učestvovao u 14, što domaćih, što međunarodnih takmičenja. “Crveno-beli” su barem jednom trijumfovali čak u devet!

Zvezda je bila pobednik prvenstva Jugoslavije, nacionalnog kupa, domaćeg Superkupa, Letnje lige šampiona, Kupa fudbalskih prvoligaša, Srednjoevropskog kupa, Dunavskog kupa, Kupa evropskih šampiona (današnje Lige šampiona) i Interkontinentalnog kupa.

Od takmičenja koje nije osvojio, beogradski klub je stigao do finala Kupa UEFA (današnje Lige Evrope), polufinala Kupa pobednika kupova i Kupa sajamskih gradova. “Crveno-beli” su u Uefinom Superkupu poraženi od Mančester Junajteda, a u jedinom nastupu u Intertoto kupu osvojili su drugo mesto u svojoj grupi.

Ni takmičenje u Superkupu, u organizaciji Fudbalskog kupa Jugoslavije, nije se zapatilo na prostoru SFRJ, jer je imalo samo tri izdanja – 1969, 1971. i 1989. godine.

Crvena zvezda je trijumfovala u prva dva navrata. Kao šampion Jugoslavije bila je avgusta 1969. godine u dve utakmice bolja od osvajača Kupa Maršala Tita Dinama – 4:1 u Beogradu i 2:1 u Zagrebu.

Beogradski “crveno-beli” su dve godine kasnije, tada pobednici kupa, savladali aktuelnog šampiona Jugoslavije Hajduk. Zvezda je i ovaj put trijumfovala u oba meča – bilo je 1:0 u Beogradu i 4:2 u Splitu.

Takmičenje je obnovljeno nakon pauze od 18 godina utakmicom između pobednika kupa Partizana i šampiona Vojvodine. Igrao se samo jedan meč i to u Novom Sadu. Slavili su beogradski “crno-beli” nakon boljeg izvođenja jedanaesteraca (5:4), jer je tokom regularnog dela susreta bilo nerešeno 2:2.