Sedamdesete i osamdesete godine prošlog veka donele su fudbalske okršaje engleskih i klubova bivše Jugoslavije koji se i danas prepričavaju …

Koje izdvojiti? Da li možda trijumf mostarskog Veleža nad Derbi Kauntijem koji je te sezone postao šampion Engleske? Da li fantastično izdanje Crvene zvezde protiv Liverpula koji je koju godinu kasnije dominirao Evropom? A šta reći za Zvezdin put do finala Kupa UEFA na kojem je izbacila čak dva engleska kluba? Ili za borbu titana – Hajduka i Totenhema, u polufinalu istog takmičenja? Kako zaboraviti “lepoticu” evropskih fudbalskih kupova, utakmicu između Partizana i Kvins Park Rendžersa?

Kup evropskih šampiona, osmina finala

24. oktobar 1973. godine: Crvena zvezda (Beograd) – Liverpul 2:1 (1:0)
6. novembar 1973.godine: Liverpul – Crvena zvezda 1:2 (0:0)

Verovatno najblistaviji trijumf Crvene zvezde u susretima sa engleskim klubovima. Pao je moćni Liverpul, koji je samo par godina kasnije, u gotovo nepromenjenom sastavu, dva puta uzastopno osvojio titulu šamiona Evrope.

Kup UEFA, osmina finala

27. novembar 1974. godine: Derbi Kaunti – Velež (Mostar) 3:1 (0:1)
11. decembar 1974. godine: Velež – Derbi Kaunti 4:1 (2:0)

Mostarski Velež je nakon eliminacije moskovskog Spartaka i bečkog Rapida u osmini finala morao na moćni Derbi Kaunti, koji je na kraju te sezone osvojio titulu šampiona Engleske.

U prvom meču u Londonu, na teškom terenu koji je na nekim mestima ličio na istopljenu čokoladu, “rođeni” su poveli već u drugom minutu golom Jadranka Topića. Finiš susreta pripao je domaćinima, koji su sa tri pogotka (Džef Bourn dva puta i Alan Hinton) u poslednjih 20 minuta slavili sa 3:1.

Na prepunom stadionu (oko 20 hiljada gledalaca) pod Bijelim brijegom dve nedelje kasnije igrači u crvenim dresovima su u furioznih 50 minuta golovima Bore Primorca, Vladimira Pecelja i Franje Vladića prestigli prednost Derbija. Kevin Hektor je smanjio na 1:3, a da ne dođe do produžetaka pobrinuo se “Princ sa Neretve” Bajević, koji je pet minuta pre kraja sa bele tačke lansirao Mostarce u četvrtfinale Kupa UEFA, što je bio najveći uspeh ovog kluba u Evropi.

VELEŽ: Mrgan, Meter, Hadžiabdić, Čolić, Primorac, Pecelj, Topić, Halilhodžić, Bajević, Vladić, Vukoje.

DERBI KAUNTI: Bolton, Vebster, Tomas, Rioč, Denijel, Tod, Njutn, Gemil, Bourn (Dejvis), Hektor, Li (Hinton).

Kup UEFA, šesnaestina finala

18. oktobar 1978. godine: Hajduk (Split) – Arsenal 2:1 (2:1)
1. novembar 1978. godine: Arsenal – Hajduk 1:0 (0:0)

Hajduk je te sezone osvojio poslednju šampionsku titulu u staroj Jugoslaviji, ali je u Evropi rano završio takmičenje, već u drugom kolu Kupa UEFA. Svi golovi u prvom meču pod Starim placom pali su u prvom poluvremenu. “Bile” je u vođstvo doveo talentovani Davor Čop u 13. minutu. Lajam Brejdi je izjednačio dva minuta kasnije zahvaljujući uspavanoj reakciji kompletne odbrane Hajduka, a Splićane je ponovo u vođstvo doveo Boriša Đorđević u 39. minutu postigavši verovatno najneobičniji gol u svojoj karijeri. Boranin je nešto petljao kod desne korner-linije i onda uputio prizemnu loptu u šesnaesterac Arsenala.

Lopta je dugo putovala i nekoliko puta odskočila pre nego što je na iznenađenje svih završila iza leđa legendarnog golmana Pata Dženingsa, čoveka koji je čak 119 puta branio boje Severne Irske.

“Topnici” su na svom Hajberiju kao zmija žabu dugo davili Splićane, koje je iznad vode sjajnim intervencijama održavao golman Ivan Budinčević.

U nervoznoj utakmici, u kojoj je italijanski sudija Alberto Mikeloti (poznat po kontroverznim odlukama u revanš-meču finala Kupa UEFA Crvena zvezda – Borusija Menhegladbah 0:1 u maju sledeće godine) isključio Hajdukovce Mišu Krstičevića i Dražena-Frfu Mužinića i strelca gola u Splitu Brejdija, Vili Jang je u 83. minutu postigao gol vredan plasmana u naredno kolo.

Kup UEFA, osmina finala

22. novembar 1978. godine: Crvena zvezda – Arsenal 1:0 (1:0)
6. decembar 1978. godine: Arsenal – Crvena zvezda 1:1 (0:0)

Zvezda je “osvetila” Hajduk koga je Arsenal izbacio u prethodnom kolu! Pojačanje iz tuzlanske Slobode Cvijetin Blagojević postigao je jedini gol u prvom meču na beogradskoj “Marakani”.

Alan Sanderlend je u 68. minutu revanša izjednačio rezultat iz Beograda, a legendarnim poluvolejem Dušan-Dule Savić donosi izjednačenje u 88. minutu. Golu je prethodila filigranski precizna akcije veznog reda “crveno-belih” – Nedeljko Milosavljević je dodao do Pižon-Petrovića na levom krilu, ovaj je krenuo malo nazad i u sredinu, a onda petom vratio na krilo Blagojeviću, koji je idealno centrirao prema prvoj stativi.

Savić je bio egzekutor i tako svojoj ekipi obezbedio dvomeč sa još jednim engleskim predstavnikom – Vest Bromvič Albionom.

Kup UEFA, četvrtfinale

7. mart 1979. godine: Crvena zvezda – Vest Bromvič Albion 1:0 (0:0)
21. mart 1979. godine: Vest Bromvič Albion – Crvena zvezda 1:1 (1:0)

Englezi su u Beograd doputovali kao blagi favoriti, jer su na putu do četvrtfinala eliminisali špansku Valensiju, za koju su nastupali nemački as Rajner Bonhof i Argentinac Mario Kempes, najbolji igrač i prvi strelac Svetskog kupa 1978. godine.

Za popularne “drozdove” iz Birmingema igrali su oranizator igre Brajan Robson (90 nastupa za reprezentaciju Engleske), kao i trio koji je definisao igru ekipe – stub odbrane Brendan Betson, ofanzivni vezni Lori Kaningem i korpulentni napadač Siril Ridžis.

Meč je odlučio idol Zvezdinih navijača Dušan Savić fenomenalnim pogotkom iz slobodnog udarca u 86. minutu.

Revanš-meč doneo je pravi rat na terenu, jer je nemački sudija Klaus Šojler tolerisao “mušku” igru. Poveli su domaćini golom Sirila Ridžisa u 40. minutu, a “creno-belima” je polufinale doneo Miloš Šestić dva minuta pre kraja utakmice.

Kup UEFA, polufinale

11. april 1984. godine: Hajduk – Totenhem Hotspur 2:1 (0:1)
25. april 1984. godine: Totenhem Hotspur – Hajduk 1:0 (1:0)

Nakon 1967. godine, Hajduk je ponovo morao na Totenhem, ovaj put u polufinalu Kupa UEFA.

Menadžer “petlova” Keit Barkinšou u obe utakmice nije mogao da računa na engleskog reprezentativca Glena Hodla, Argentinca Osvalda Ardiljesa i golmana Liverpula iz njegovih najslavnijih dana Rajmonda-Reja Klemensa. Zato je glavni adut Totenhema u polufinalnom dvomeču bio legendarni škotski napadač Stiven Arčibald.

Oba meča obeležio je Hajdukov “ol-raund” igrač Ivan Gudelj, tačnije njegova ruka.

Osim što trener Petar-Pero Nadoveza zbog povrede u obe utakmice nije mogao da računa na prvog strelca Zlatka Vujovića, malerozan je bio i početak susreta na splitskom Poljudu, pred oko 40 hiljada gledalaca.

Najpre se desio pomalo smešan nesporazum dvojice Hajdukovaca na levom krilu, što je omogućilo gostujućem igraču da pošalje loptu u šesnaesterac.

Dvadesetčetvorogodišnji Gudelj, u nameri da spreči napadača Totenhema da se nađe u stopostotnoj prilici, instinktivno podiže ruku i udara loptu. Francuski sudija Vurc, naravno, pokazuje na belu tačku.

Jedanaesterac je izveo Mark Falko. Sjajni golman Zoran Simović pročitao je njegovu nameru, požrtvovanim padom u noge osujetio i drugi pokušaj igrača “petlova”, ali Toni Galvin vraća loptu u središte peterca i Falko iz trećeg pokušaja trese mrežu domaćina.

Hajduk je te sezone bio moćan iz prekida. Spličani su iz dva kornera preokrenuli rezultat. Prvo je Gudelj golom u 67. minutu rešio situaciju u kojoj se lopta kao u bilijaru odbila od nekoliko igrača, da bi deset minuta kasnije bivši igrač kruševačkog Napretka Dušan-Duća Pešić sa dva metra ulio novu nadu u revanš.

HAJDUK: Simović, Cukrov, Miljuš, Gudelj, Jerolimov, Rožić, Vulić, Slišković, Zoran Vujović (Prekazi), Ćelić, Pešić.

TOTENHEM: Parks, Tomas, Hjuton, Roberts, Miler, Periman, Hazard, Arčibald, Falko, Mabut, Galvin.

U revanš-meču nije bilo ni glavnog kreatora igre Blaža Sliškovića, pa je na njegovo mesto uskočio bivši Partizanovac Dževad Prekazi.

U pokušaju da prekine napad domaćina, Gudelj je loptu ispred svog šesnaesterca (ponovo) odneo rukom, pa je italijanski sudija Kazarin dosudio slobodan udarac, koji je Miki Hazard u petom minutu pretvorio u pogodak, ispostaviće se jedini i odlučujući.

Simović je u nastavku susreta “zaključao” svoj gol, dok je na drugoj strani najpreduzimljiviji u napadu bio Prekazi. Prvo je iz slobodnog udarca sa preko 30 metara silovitom loptom skoro probio golmana Tonija Parksa – lopta je skakutala po prečki, ali nije ušla u gol. U drugom delu je sjajno asistirao do Pešića koji je prošao Parksa i šutirao ka praznoj mreži, ali se na putu lopte našao defanzivac Totenhema Grem Roberts.

TOTENHEM: Parks, Tomas, Hjuton, Roberts, Miler, Periman, Hazard, Arčibald, Falko, Stivens (Mabut), Galvin.

HAJDUK: Simović, Vulić, Miljuš, Gudelj, Čop, Rožić, Jerolimov, Šušnjara, Zoran Vujović, Prekazi, Pešić.

Kup UEFA, šesnaestina finala

24. oktobar 1984. godine: Kvin Park Rendžers – Partizan (Beograd) 6:2 (3:2)
7. novembar 1984. godine: Partizan – Kvins Park Rendžers 4:0 (2:0)

Dvomeč koji bi mogao i u rubriku “Verovali ili ne”. Posle 2:6 u prvoj utakmici, već prežaljeni Partizan je sa 4:0 deklasirao Kvins Park Rendžers i otišao dalje. Ushićeni su ostali i ljudi iz “Eurosporta” koji su revanš-meć u Beogradu uvrstili u 100 najboljih utakmica u istoriji fudbala.