Osamnaestog avgusta 1999. godine u Beogradu, u utakmici 8. grupe kvalifikacija za evropsko fudbalsko prvenstvo 2000. godine, sastali su se najbolji timovi Savezne Republike Jugoslavije i Hrvatske, što je bio prvi susret reprezentacija ove dve zemlje od raspada SFR Jugoslavije.
Meč je bio planiran za mart 1999. godine, ali je zbog NATO bombardovanja SR Jugoslavije odložen za avgust.
Početak utakmice puno je obećavao za domaćine – već u prvom minutu, posle sjajne kombinacije po desnoj strani, kapiten Predrag Mijatović je pogodio levu stativu golmana Ladića.
Siniša Mihajlović je u dva navrata, u 9. i 13. minutu, isprobao svoj razoran šut, ali je rezultat ostao nepromenjen.
Sredinom poluvremena, u 23. minutu, i Hrvati su preko Šukera pogodili stativu gola domaće reprezentacije.
U 36.minutu gosti umalo nisu poveli zahvaljujući velikoj grešci jugoslovenskog igrača. Mihajlović je u svom šesnaestercu nespretno zahvatio loptu glavom, koja je pogodila samo prečku Kocićevog gola.
Početak drugog poluvremena obeležio je nestanak električne energije na stadionu (pogledajte donji snimak). Posle 43 minuta pauze, danski sudija Milton Kin Nilsen odlučio je da se utakmica nastavi.
Nastavak je protekao u nešto slabijoj igri nego u prvih 45 minuta. Drulović, koji je u selekciji Jugoslavije zamenio Đorovića, unosio je dosta pometnje u odbrani Hrvata, ali je činjenica da jugoslovenski fudbaleri večeras nisu imali dovoljno snage za završni udarac protivniku.
Podelom bodova svakako će Jugoslavija biti zadovoljnija od reprezentacije Hrvatske koja je time izgubila i sedmi bod u tekućim kvalifikacijama. Jugoslavija je ostala na čelnoj poziciji u grupi, posle četiri susreta izgubila tek dva boda pa će u preostala četiri meča biti dovoljno da se osvoji sedam bodova za prvo mesto u osmoj kvalifikacionoj grupi koje direktno vodi na evropski šampionat 2000. godine u Holandiji i Belgiji.
Posle meča
Bila je ovo utakmica kakvu smo mi sportisti priželjkivali, kvalitetna i bez ijednog incidenta. To je i najveća pobeda ovog susreta. Zadovoljan sam jer smo postigli rezultat s reprezentacijom koja spada među najbolje u Evropi. Velika tenzija utakmice bila je očekivana. Moji su fudbaleri išli travnjakom “Marakane” kao hijene, ali barijera je bila nepremostiva. Jugoslavija je ipak izuzetno kvalitetan protivnik (Miroslav – Ćiro Blažević, selektor Hrvatske).
To je bila ta utakmica. Naravno, da je utakmicu uvek lakše igrati nego gledati, posebno utakmice ovakvog naboja. Jugoslavija je dominirala samo prvih 15 minuta dok se u našoj ekipi osećala nervoza. Tada su protivnici i imali jedinih nekoliko prilika. Od Šukerove stative u 23. minutu utakmica se sasvim prelomila. Saigračima svaka čast za sve ono što su pokazali na “Marakani” (Slaven Bilić, fudbaler Hrvatske).
“U drugom delu prvog poluvremena imali smo slab ritam tako da smo potpuno ispustili igru u periodu kada smo bili potpuno nadmoćni. U drugom pluvremeno je bilo bolje ali ne treba da zaboravimo da smo ispred sebe imali reprezentaciju koja je prošle godine na svetskom prvenstvu u Francuskoj osvojila treće mesto. Rezultat je pozitivan i nisam nezadovoljan nerešenim ishodom.” (Vujadin Boškov, selektor Jugoslavije).
“Bila je to teška utakmica s obzirom na to da je Hrvatska ozbiljan protivnik. Blažević je postavio odličnu taktiku tako da smo bili prinuđeni da veći deo utakmice igramo na sredini terena. Mislim da je ovo bio realan odnos snaga i da sa ovim bodom Jugoslavija i dalje predstavlja najozbiljnijeg kandidata za prvo mesto u grupi” (Miroslav Đukić, fudbaler Jugoslavije).
Stadion: Crvene zvezde. Gledalaca: 50.000. Sudija: Milton Kin Nilsen (Danska). Žuti kartoni: Nađ i Jokanović(Jugoslavija); Jarni, Boban i Jurčić (Hrvatska).
JUGOSLAVIJA: Kocić, Mirković, Đorović (Drulović), Jokanović, Đukić, Jovan Stanković, Nađ, Mijatović, Kovačević (Milošević), Dejan Stanković, Mihajlović.
HRVATSKA: Ladić, Kovač, Jarni, Soldo, Štimac, Šimić, Asanović, Stanić (Rapajić), Šuker, Boban (Bišćan), Jurčić.