Možda najveći tragičar u istoriji Olimpijskih igara jeste italijanski maratonac Dorando Pjetri (na slici). U trci maratona na Igrama u Londonu 1908. godine, Pjetri je imao veliko vođstvo sve do ulaska u stadion. Iscrpljen sopstvenim tempom, ne znajući za sebe, nesrećni Italijan nekoliko puta je zateturao i pao.

Uprkos silnoj podršci prisutnih na stadionu, Pjetri nikako nije mogao da potrči, pa su ga službena lica bukvalno ponela prema cilju, uz oduševljeno odobravanje publike. Posle protesta američkog tima, Pjetri je diskvalifikovan, a zlatna medalja je pripala Džonu Hejsu.

Druga Olimpijada 1900. godine u Parizu, bila je sporedan događaj Svetske izložbe na kojoj je Ajfelova kula bila najveća atrakcija. Ostaće upamćena po lošoj organizaciji i maratonskom trajanju – gotovo pet i po meseci, od 14. maja do 28. oktobra.

Atletičari su trčali na stazi obrasloj visokom travom, dok su plivači, koji su se takmičili u reci Seni, zbog jake struje, postizali neverovatno brza vremena.

Olimpijsko selo u kojem borave sportisti tokom Olimpijade prvi put je promovisano na Igrama u Los Anđelesu, 1932. godine. Međunarodni Olimpijski komitet preporučuje organizatorima da Selo bude što bliže sportskim borilištima. Sportisti i sportistkinje borave u odvojenim stambenim blokovima. Samo takmičari i sudije mogu da borave u Selu, dok je broj zvaničnih lica iz svake ekipe ograničen.

Žene su se prvi put pojavile već na Drugoj Olimpijadi modernog doba, u Parizu 1900. godine. Takmičile su se u tenisu i golfu.

Trka na 400 metara na Igrama u Londonu 1908. godine poništena je a njen pobednik, Amerikanac Džon Karpenter je diskvalifikovan zato što je tokom trke “sekao” stazu Britancu Halsvelu. Sudijski žiri odlučio je da se održi nova trka, naravno bez Karpentera. Druga dva Amerikanca, Robins i Tejlor, u znak solidarnosti sa Karpenterom nisu se pojavili na stazi, a njima su se pridružili i svi drugi takmičari, izuzev Halsvela. Tako je Britancu ostalo da sam pretrči stazu i osvoji zlatnu medalju.