Na pomen Holandije, prve asocijacije su lale, kanali, klompe, vetrenjače, slobodna konzumacija psihoaktivnih biljaka u kofi-šopovima, ulica crvenih fenjera, ali i Ajaks, Johan Krojf, Rud Gulit, Marko van Basten …

Dakle, u ovom tekstu pozabavićemo se rezultatima fudbalske reprezentacije Jugoslavije u susretima sa prvakom Evrope i trostrukim svetskim vicešampionom Holandijom. “Plavi” su od 1920. do 1991. godine odigrali samo šest utakmica, po tri službene i prijateljske.

Zašto je to tako? Iako je svoju prvu utakmicu odigrao davne 1905. godine, dakle i pre Jugoslavije, holandski nacionalni tim sve do sedamdesetih godina prošlog veka nije predstavljao značajniju fudbalsku silu. Uzlet “lala” usledio je nakon što je trener Ajaksa Rinus Mihels patentirao tzv. totalni fudbal, igru u kojoj su svi fudbaleri u timu, izuzev golmana, sposobni da igraju na svim pozicijama. Drugim rečima, ovaj koncept je od fudbalera “fah-idiota” napravio univerzalce, koji mogu da izvršavaju bilo koji zadatak, u odbrani ili napadu. Kod nas je najveći promoter “totalnog fudbala” bio trener Hajduka u njegovom najtrofejnijem periodu Tomislav Ivić.

Dakle, Holanđani dugo nisu bili atraktivan rival za odigravanje prijateljskih mečeva, a kako nisu uspevali ni da se kvalifikuju na velika takmičenja, jedina šansa da se susretnu sa “plavima” bila je da ih žreb spoji u istu kvalifikacionu grupu. A to se nije dešavalo …

Iz tih razloga Jugoslavija je svoj prvi meč, i to prijateljski, protiv Holandije odigrala tek 1. novembra 1967. godine.

HOLANDIJA – JUGOSLAVIJA 1:2 (Roterdam, 1. novembar 1967. godine)

Na Stadionu de Kujp u Roterdamu dogodio se praznik fudbala. Preko 60 hiljada gledalaca prisustvovalo je premijernom duelu Holandije i Jugoslavije.

“Plavi” umalo da ne opravdaju epitet favorita, iako je sve išlo na njihovu vodenicu, s obzirom da je zapadnonemački sudija Kurt Čenčer zbog udaranja Dragana Holcera bez lopte već u 15. minutu isključio domaćeg napadača Pjeta Kajzera.

Iako sa desetoricom, domaći su poveli u 53. minutu posle šuta kapitena “lala” Benija Milera. Golman Radomir Vukčević mogao je i bolje da reaguje.

Gosti su se uozbiljili tek u finišu susreta i u samo dva minuta preokrenuli rezultat.

Prvo je igrač zagrebačkog Dinama i kapiten nacionalnog tima Rudolf Belin izjednačio u 77. minutu, a samo minut kasnije proradio je tandem rođenih Sarajlija – idealno je centrirao Džemaludin Mušović, a loptu je iza leđa golmana Edija Pitersa “spakovao” Ivica Osim.

Opravdanje za bledunjavo izdanje naše selekcije može da bude činjenica da je selektor Rajko Mitić u ovom susretu dao priliku čak četvorici debitanata (Vukčeviću, Spreči, Rori i Novaku), da je Damjanoviću i Lazareviću ovo bio tek drugi nastup u reprezentativnom dresu, a Ramljaku treći, pa je moguće da su svi oni “izgoreli” u preteranoj želji da se pokažu.

JUGOSLAVIJA: Radomir Vukčević (Hajduk Split), Mirsad Fazlagić (Sarajevo), Milan Damjanović (Partizan Beograd), Rudolf Belin (Dinamo Zagreb), Mladen Ramljak (Dinamo Zagreb), Dragan Holcer (Hajduk Split), Džemaludin Mušović (Hajduk Split), Vojin Lazarević (Crvena zvezda Beograd)-Marijan Novak (Dinamo Zagreb), Edin Sprečo (Željezničar Sarajevo), Krasnodar Rora (Dinamo Zagreb). Selektor: Rajko Mitić.

HOLANDIJA – JUGOSLAVIJA 1:1 (Roterdam, 11. oktobar 1970. godine)

Na istom stadionu tri godine kasnije, 11. oktobra 1970. godine, odigrana je prva takmičarska utakmica između istih rivala, u prvom kolu kvalifikacija za Kup evropskih nacija. Za razliku od prošlog susreta, koji je odigran pod svetlošću reflektora i po kišnom vremenu, tokom ovog meča sijalo je sunce. Tribine su ponovo bile prepune.

Igrajući na bod, naši reprezentativci su uspeli da amortizuju napade domaćih i dešavanja na terenu učine uglavnom dosadnim. Trkačkoj, borbenoj i na momente oštroj igri “lala”, zbog koje je Miroslav Pavlović morao da napusti teren u 25. minutu, “plavi” su suprostavili tehničku superiornost, vrebajući svaku priliku da nekom individualnom majstorijom zatresu mrežu protivničkog gola.

To se i desilo u 22. minutu. Slobodan udarac po sredini sa dvadesetak metara bio je lagan posao za fudbalskog mađioničara poput Dragana Džajića. 1:0 za Jugoslaviju!

Jugoslavija je do odmora mogla da reši meč. Ilija Petković je dva puta pripremio šanse Džajiću, ali kapiten “plavih” nije bio koncentrisan.

Izjednačenje je stiglo u četvrtom minutu nastavka. U nameri da prihvati jednu loptu koja je vraćena golmanu Ivanu Ćurkoviću, u šesnaestercu gostiju pao je Pleun Strik. Škotski sudija Bil Mulan je na intervenciju linijskog pokazao na belu tačku, jer je Holcer navodno povukao Strika za dres.

Rinus Izrael je bio siguran egzekutor najstrože kazne.

Kako je drugo poluvreme odmicalo, tempo je sve više splašnjavao. Monotoniju igre mogao je u 85. minutu da razbije Vim van Hanegem kada je u skoku nadvisio golmana Ćurkovića, ali je rezultat ostao nepromenjen.

JUGOSLAVIJA: Ivan Ćurković (Partizan Beograd), Anđelko Tešan (Sarajevo), Dragoslav Stepanović (OFK Beograd), Miroslav Pavlović (Crvena zvezda Beograd)-Jovan Aćimović (Crvena zvezda Beograd)-Branko Oblak (Olimpija Ljubljana), Blagoje Paunović (Partizan Beograd), Dragan Holcer (Hajduk Split), Ilija Petković (OFK Beograd), Vahidin Musemić (Sarajevo), Dušan Bajević (Velež Mostar), Jurica Jerković (Hajduk Split), Dragan Džajić (Crvena zvezda Beograd). Selektor: Rajko Mitić.

JUGOSLAVIJA – HOLANDIJA 2:0 (Split, 4. april 1971. godine)

Revanš-meč kvalifikacija u Kupu nacija Evrope odigran je 4. aprila sledeće godine u Splitu, na kultnom Starom placu, pred oko 20 hiljada gledalaca. Interesantno je da je ovo bila jedina takmičarska utakmica u istoriji jugoslovenske fudbalske reprezentacije na ovom stadionu.

U odnosu na prošli susret, desila se promena na klupi “plavih”, gde je umesto Rajka Mitića sedeo Vujadin Boškov. Pravdu je delio Nemac Kurt Čenčer, čovek koji je sudio i istorijski prvi duel ovih selekcija 1967. godine.

Od svega će se zapamtiti samo pobeda, koja je izborena u lošoj, nepovezanoj igri po neravnom terenu i jakom vetru. Gosti su od starta utakmice pokazali da ne gaje neke preterane ambicije pa su se fokusirali na odbranu svog gola. Igrači u plavim dresovima su taj “bunker” uporno pokušavali da probiju individualnim akcijama.

Mrežu Jana van Beverena načeo je u 8. minutu šutem glavom ljubimac domaćih navijača Jurica Jerković, nakon driblinga i centaršuta Ilije Petkovića sa desnog krila.

Mladi Jerković je u 85. minutu poslao loptu prema desnom krilu za brzonogog Nenada Bjekovića, napadač Partizana se oslobodio svog čuvara i u šesnaestercu pronašao usamljenog kapitena Dragana Džajića. Džaja je tek iz drugog pokušaja, pošto je iz prvog šuta pogodio Beverena u nogu, zatresao mrežu “lala” za konačan rezultat.

Prilike za pogodak imali su i Josip Bukal, posle centrašuta Petkovića, kao i Jerković na nabacivanje Džajića. Holanđani su zapretili par puta, jednom su izvodili indirektan udarac u dubini šesnaesterca Jugoslavije, ali su golman Radomir Vukčević i odbrana “plavih” iz tih situacija izašli neokrznuti.

JUGOSLAVIJA: Radomir Vukčević (Hajduk Split), Miroslav Pavlović (Crvena zvezda Beograd), Dragoslav Stepanović (OFK Beograd), Zoran Antonijevic (Crvena zvezda)-Ljubiša Rajković (Radnički Niš), Blagoje Paunovic (Partizan Beograd), Dragan Holcer (Hajduk Split), Ilija Petković (OFK Beograd), Jurica Jerković (Hajduk Split), Josip Bukal (Željezničar Sarajevo)-Nenad Bjeković (Partizan Beograd), Jovan Aćimović (Crvena zvezda Beograd), Dragan Džajić (Crvena zvezda Beograd). Selektor: Vujadin Boškov.

JUGOSLAVIJA – HOLANDIJA 3:0 (Beograd, 31. maj 1975. godine)

U pripremama za odlučujuće susrete sa reprezentacijama Švedske i Norveške u kvalifikacijama za Kup nacija Evrope 1976. godine, “plavi” su odigrali prijateljski meč sa Holandijom 31. maja 1975. godine na stadionu JNA u Beogradu.

Bila je to prava fudbalska rapsodija igrača jugoslovenskog tima u kojoj je uživalo oko tridesetak hiljada gledalaca. Zvanični vicešampion sveta deklasiran je golovima Dušana Savića, Danila Popivode i Zvonka Ivezića, ali je prema prikazanoj igri i propuštenim šansama domaćina još i dobro prošao.

Istina je da su Holanđani u Beograd doputovali u nešto podmlađenom sastavu (recimo da nije bilo kapitena “oranja” Ruda Krola, neprelaznog defanzivca Vima Surbira, nezadrživog napadača Rene van de Kerkofa ili holandske alfe i omege Johana Krojfa), ali u njihovom sastavu pojavila su se osmorica fudbalera koji su dve nedelje ranije u Frankfurtu izborili remi (1:1) protiv zvaničnog šampiona sveta SR Nemačke.

Ko zna kako bi se utakmica odvijala da je Kis Kist u devetom minutu pogodio mrežu domaćina kada se našao sam pred golmanom Ognjenom Petrovićem, koji je ukrotio njegov šut.

Kazna za promašaj stigla je tri minuta kasnije nakon mata u tri poteza – ekspresni voz Danilo Popivoda protutnjao je desnom stranom, centrirao do Ivice Šurjaka, ovaj je samo produžio levo do Dušana Savića, koji je načinio par koraka, snažno šutirao i svoj debi u reprezentativnom dresu krunisao pogotkom.

Samo šest minuta kasnije bilo je 2:0. Sada je Savić u ulozi asistenta, na desnom krilu je primljenu loptu od ofanzivnog beka Džemala Hadžiabdića prosledio prema Popivodi, a najbolji akter meča je prvo prevario Jana Eversa, uleteo u šesnaesterac i pored golmana Jana Jongbluda smestio loptu na pravo mesto.

Brznogi Šurjak je u nastavku radio po levom krilu šta je hteo i “hranio” upotrebljivim centaršutevima naše napadače, koji su još koji put mogli da zatresu mrežu rivala. Napadač Hajduka imao je priliku posle centaršuta klupskog saigrača Ivana Buljana i sam da se upiše u strelce, ali se lopta posle njegovog udarca glavom prvo odbila od zemlje, pa od okvira gola u gol-aut.

Olja Petrović je sjajno odbranio šut Hajnija Ota pre nego što će još jedan debitant Zvonko Ivezić na idealan centaršut Buljana glavom savladati Jongbluda.

JUGOSLAVIJA: Ognjen Petrović (Crvena zvezda), Ivan Buljan (Hajduk Split), Džemal Hadžiabdić (Velež Mostar), Dražen Mužinić (Hajduk Split), Josip Katalinski (Željezničar Sarajevo)-Martin Novoselac (Vojvodina Novi Sad), Vladislav Bogićević (Crvena zvezda Beograd), Danilo Popivoda (Olimpija Ljubljana), Branko Oblak (Hajduk Split), Dušan Savić (Crvena zvezda Beograd), Franjo Vladić (Velež Mostar)-Vladimir Petrović (Crvena zvezda Beograd), Ivica Šurjak (Hajduk Split)-Zvonko Ivezić (Vojvodina Novi Sad). Selektor: Ante Mladinić.

JUGOSLAVIJA – HOLANDIJA 2:3, posle produžetaka (Zagreb, 19. jun 1976. godine)

Prvi poraz Jugoslavije u međusobnim susretima, i to u utakmici za treće mesto na finalnom turniru Kupa evropskih nacija, koji se održavao u Jugoslaviji.

Na Maksimiru, pred jedva sedam hiljada gledalaca, bio je to duel smorenih. Naime, “plavi” su u produžecima polufinala izgubili od SR Nemačke rezultatom 2:4 nakon vođstva od 2:0 do 65. minuta, dok su “lale”, takođe u produžecima, sa 1:3 poražene od Čehoslovačke, iako su samouvereno najavljivale juriš na titulu šampiona Evrope.

U odnosu na sastav iz polufinala, u sastavu Holandije, zbog povreda ili kazni, nije bilo Johana Krojfa, Johana Neskensa, Vima van Hanegema i Vima Rajsbergena, dok je selektor “plavih” Ante Biće Mladinić na teren poslao istih 11 koji su započeli meč sa Nemcima, poštujući pravilo da tim koji pobeđuje ne treba menjati.

Haha, šalimo se malo …

I u takvom šarenom izdanju “leteći Holanđani” su opravdali svoj nadimak. U jeku jalovih napada “plavih” bljesnuo je munjevit kontranapad gostiju u 27. minutu. Rob Rensebrink je sa levog krila poslao loptu u prostor, Rud Hils je pojurio kao metak, pobegao Draženu-Frfi Mužiniću i plasirao loptu ispod istrčalog čuvara mreže Petrovića. Oglasili su se prvi zvižduci na “prepunom” Maksimiru …

Samo osam minuta kasnije Vili van der Kerkof je potpuno iskosa sa desne strane šesnaesterca majstorski pogodio mrežu, mada je i Petrović mogao bolje da reaguje.

Njegov brat-blizanac Rene van der Kerkof je nedugo zatim zamalo već tada zapečatio sudbinu “plavih”, pogodivši okvir Oljinog gola.

Igrao se 43. minut kada je nakon kornera sa leve strane počela jedna duža akcija, koja je konačno donela malo radosti domaćim navijačima.

Džaja je izveo udarac iz ugla, kratko dodavši Slaviši Žungulu. Ovaj je loptu vratio našem kapitenu, a kapiten, po sistemu “ja tebi, ti meni”, ponovo prepustio napadaču Hajduka. Žungul je u svom stilu zaobišao čuvara, utrčao u šesnaesterac i poslao prizemnu loptu u visini penaltika. Ona je, međutim, sve prošla i došla na desnu stranu kaznenog prostora do Popivode, koji je vraća pred gol. Odbrana Holandije je reagovala, ali lopta je došla samo do Josipa Katalinskog, koji je sa nekih 12 metara rezantnim udarcem smanjio rezultat.

I u nastavku igre Holanđani su dominirali i stvarali više šansi, ali se lopta u 83. minutu ipak zakoprcala u mreži iza leđa Pita Šrajversa.

Jure Jerković je solo-prodorom iznudio slobodan udarac sa nekih 17 metara i 86 centimetara, malo iskosa sa desne strane, a kapiten Džajić je tu priliku rutinski pretvorio u pogodak. Lopta je samo liznula prečku i smestila se tamo gde treba. Bio je to Džajin treći gol u trećoj utakmici protiv Holandije, od kojih je dva postigao iz slobodnog udarca.

Gosti su većim delom susreta bili konkretniji i opasniji po protivnički gol, ali su i Popivoda i Katalinski do isteka regularnih 90 minuta mogli Jugoslaviji da donesu potpuni rezultatski preokret. Ipak, o trećem mestu u Evropi odlučilo je dodatnih 30 minuta.

Drugi minut drugog produžetka doneo je još jedan munjevit kontranapad igrača u dresovima boje mandarina iz doline Neretve. Kis Kist je jednom duuuugom loptom pronašao na našoj polovini terena Ruda Hilsa, koga je pratio Katalinski. Malo majstorija Hilsa, malo loše reakcije Katalinskog i Olje Petrovića i Holandija je došla u novo vođstvo. Ispostaviće se da je to i konačan rezultat susreta, uprkos još jednom velikom iskušenju na kojem se do isteka 120. minuta našla holandska odbrana.

Kraj meča označio je oproštaj Mladinića od uloge selektora fudbalske reprezentacije. Bila je to i poslednja utakmica Olje Petrovića i Kuleta Aćimovića u dresu reprezentacije.

JUGOSLAVIJA: Ognjen Petrovic (Crvena zvezda Beograd), Ivan Buljan (Hajduk Split), Dražen Mužinić (Hajduk Split), Branko Oblak (Šalke Gelzenkirhen, SR Nemačka), Josip Katalinski (Nica, Francuska), Ivica Šurjak (Hajduk Split), Slaviša Žungul (Hajduk Split)-Vahid Halilhodžić (Velež Mostar), Jurica Jerković (Hajduk Split), Danilo Popivoda (Ajntraht Frankfurt, SR Nemačka), Jovan Aćimović (Crvena zvezda Beograd)-Franjo Vladic (Velež Mostar), Dragan Džajić (Bastija, Francuska). Selektor: Ante Mladinić.

JUGOSLAVIJA – HOLANDIJA 0:2 (Zagreb, 3. jun 1990. godine)

Poslednja utakmica koju je kompletna Jugoslavija (bez bojkota igrača iz bilo koje od tadašnjih republika) odigrala protiv Holandije. Bio je to i poslednji meč fudbalske reprezentacije Jugoslavije na zagrebačkom Maksimiru, na kojem su tokom decenija “plavi” imali na desetine velikih iskušenja …

S obzirom da je utakmica odigrana samo dvadesetak dana od velikih navijačkih nereda na Maksimiru, koji su uslovili otkazivanje prvenstvene fudbalske utakmice između Dinama i Crvene zvezde, i uzimajući u obzir kompletnu političku atmosferu u tadašnjoj Jugoslaviji, bilo je za očekivati da će reprezentativci Jugoslavije biti dočekani salvama zvižduka i da će grupa navijača na tribinama sve vreme navijati za Holandiju i skandirati imena njenih igrača …

Naravno, bilo je i onih koji su na stadion došli sa namerom da uživaju u fudbalu (u ovom slučaju, nogometu), pa su se čuli i aplauzi posle svakog uspešnog poteza igrača obe reprezentacije.

Prvo poluvreme je bilo dinamično, obeležile su ga umetničke minijature Dragana-Piksija Stojkovića i Dejana-Deje Savićevića, ali i kolosalna prilika koju nije iskoristio Marko van Basten, našavši se potpuno usamljen na samo šest metara od jugoslovenskog gola. Doduše, i golman Tomislav-Tomica Ivković je u toj situaciji reagovao mačijim refleksom.

Holanđani su od starta drugog preuzeli inicijativu i to krunisali vođstvom u 54. minutu. Rud Gulit je krenuo sam, prošao između četvorice naših igrača, ušao duboko u šesnaesterac i iskosa sa desne strane vratio loptu u središte kaznenog prostora. Ivković je “zaplivao” kroz vazduh i vrhovima prstiju malo skrenuo loptu. Igrači u plavim dresovima nisu uspeli da otklone opasnost, tako da je lopta došla na nekih 15-16 metara do Franka Rajkarda, koji je u padu šalje u mrežu.

Radost na istočnom delu tribina, čule su se i petarde …

Nešto kasnije mogao je da se proslavi Vim Kift. Prvo je neometan glavom sa šest metara pucao iznad gola, a onda je lukavim šutem pogodio prečku.

Najbolju priliku za Jugoslaviju propustio je “rezervista” Darko Pančev kada je u 84. minutu posle pasa Savićevića izbio sam pred Hansa van Brojkelena. Čuvar mreže “lala” izašao je kao pobednik.

I onda jednostavan kontranapad gostiju u 86. minutu. Rajkard je uposlio Marka van Bastena, koga je na ivici šesnaesterca uklizavanjem pokušao da omete Mirsad Baljić. Obojica su se našli na travi, ali se Marko brže podigao, nastavio akciju i drugi put pogodio mrežu Jugoslavije.

JUGOSLAVIJA: Tomislav Ivković (Sporting Lisabon, Portugalija), Zoran Vulić (Majorka, Španija), Mirsad Baljić (Sion, Švajcarska), Predrag Spasić (Partizan Beograd), Faruk Hadžibegić (Sošo Monbelijar, Francuska), Davor Jozić (Ćezena, Italija), Safet Sušić (PSG Pariz, Francuska)-Robert Prosinečki (Crvena zvezda Beograd), Srećko Katanec (Sampdorija Đenova, Italija)-Dragoljub Brnović (Mec, Francuska), Dejan Savićević (Crvena zvezda, Beograd), Dragan Stojković (Crvena zvezda Beograd), Zlatko Vujović (PSG Pariz, Francuska)-Darko Pančev (Crvena zvezda Beograd). Selektor: Ivica Osim.

Jugoslavija je 25. marta 1992. godine u Amsterdamu odigrala prijateljski meč sa Holandijom, ali tada u sastavu više nije bilo fudbalera iz Hrvatske. “Lale” su trijumfovale sa 2:0 i interesantno je da je ovo poslednji meč koji je fudbalska reprezentacija Jugoslavije odigrala pod imenom SFRJ. Nakon toga su usledile sankcije Ujedinjenih nacija, Jugoslavija je izbačena sa Evropskog šampionata 1992. godine, a na međunarodnu scenu se vratila tek utakmicom sa Brazilom u Porto Alegreu 23. decembra 1994. godine, ali kao Savezna Republika Jugoslavija, u čijem sastavu su bile Srbija i Crna Gora.

Nakon raspada zajedničke države, kao zanimljive susrete sa Holandijom treba izdvojiti sledeće mečeve:

SR JUGOSLAVIJA – Holandija 1:2, u osmini finala Svetskog kupa, 29. juna 1998. godine.

“Lale” su slavile golom Edgara Davidsa u poslednjem minutu susreta. Prethodno, kod rezultata 1:1, Predrag Mijatović je sa bele tačke pogodio samo prečku gola Edvina van der Sara.

HRVATSKA – Holandija 2:1, u utakmici za treće mesto na Svetskom kupu, 11. jula 1998. godine.

Robert Prosinečki je “načeo” Holanđane, Bolo Zenden je izjednačio, a Davor Šuker je golom u 36. minutu ostao usamljen na vrhu liste strelaca sa šest pogodaka, što mu je donelo titulu prvog golgetera ovog takmičenja.

SR JUGOSLAVIJA – Holandija 1:6, u četvrtfinalu Evropskog prvenstva, 25. juna 2000. godine.

Ovde komentar nije potreban …