Fudbalsko prvenstvo Jugoslavije u sezoni 1973/74 bilo je jedno od uzbudljivijih. Osim što je šampiona odlučila gol-razlika, gotovo pola lige, tačnije osam klubova smenjivalo se tokom prvenstva na čelu tabele.
Hajduk je posle 13 kola zauzimao prvo mesto. Čelik posle šest, niški Radnički posle pet, zagrebački Dinamo i mostarski Velež posle tri, zrenjaninski Proleter posle dva, dok su ljubljanska Olimpija i beogradska Crvena zvezda samo jedno kolo boravili na vrhu.
Novi prvoligaši bili su Zagreb i zrenjaninski Proleter. Zagrepčani su igrali samo jedno leto i već sledeće sezone vratili se u Drugu ligu – Zapad.
U Splitu je stasavala sjajna generacija fudbalera koja će narednih godina dominirati jugoslovenskim fudbalom. Pojačan reprezentativcem Branom Oblakom iz Olimpije i perspektivnim mladim trenerom Tomislavom Ivićem, Hajduk je prezentovao moderan fudbal, agresivan, pun trčanja i obavezne igre.
Do poslednjeg minuta prvenstvene trke Splićanima su opasno pretili Mostarci. Popularni “rođeni” nisu se oslanjali samo na trio Bajević-Marić-Vladić (skraćeno “BMV”), već i na nove nade kluba iz grada na Neretvi, oličene u budućim reprezentativcima Jugoslavije Džemalu Hadžiabdiću, Bori Primorcu i Vahidu Halilhodžiću.
U samo deset dana septembra 1973. godine fudbaleri Hajduka našli su se u središtu dva incidenta o kojima je brujala kompletna jugoslovenska sportska (i ne samo sportska) javnost.
Meč trećeg kola između domaćeg Bora i Hajduka, odigran 2. septembra 1973. godine pred oko šest hiljada gledalaca, prekinut je u 86. minutu kod vođstva domaćina 1:0 (strelac Slobodan Tomić).
Uprkos oštroj igri na obe strane, činilo se da će sudija Predrag Nikolić ipak bez problema utakmicu privesti kraju. Međutim, u samom finišu susreta Splićanin Jurica Jerković nesmotreno je startovao na Borislava Đorđevića, posle čega je izbila opšta tuča na terenu, u koju su se umešali i gledaoci.
Interesantno je da će samo par godina kasnije Jerković i Đorđević deliti istu svlačionicu, jer je stameni napadač iz Bora prešao u redove kluba podno Marjana.
Evo kako je došlo do prekida prema viđenju delegata susreta Čede Blaževskog iz Skoplja:
“Za mene najveći krivci su Jerković i Nikolić. U 86. minutu napadač Hajduka Jerković načinio je težak faul nad igračem Bora Đorđevićem. U tom momentu igrač Bora Nikolić je nasrnuo na Jerkovića, a to kao da je bio signal da dođe do opšte tuče. Nije se znalo ko koga udara, čak su i rezervni igrači bili veoma ratoborni. Na terenu sam zapazio i oba trenera i masere. Prema rečima dežurnog lekara, sumnja se da je maseru Hajduka slomljena vilica.
Moram isto tako da kažem da je za vreme prekida susreta preko ograde ušlo 40 do 50 navijača Bora, verovatno u nameri da napadnu igrače Hajduka. Međutim, oni nisu mogli da dođu do izražaja, jer su blagovremeno intervenisali organi bezbednosti.
U jednoj takvoj situaciji konsultovao sam se sa sudijom i došli smo do zaključka da se utakmica ne može nastaviti.”
Sudija Nikolić napisao je kratko u protokolu:
“U 86. minutu Jerković je pogibeljno faulirao Đorđevića. U tom momentu potrčao sam da mu pokažem žuti karton. Međutim, dok sam stigao, tuča je nastala i nisu postojali normalni uslovi da se utakmica nastavi.”
Posle petočasovnog saslušanja glavnih vinovnika incidenta, Disciplinski sud Prve fudbalske lige četiri dana kasnije doneo je odluku da se fudbalski klub Bor kazni sa dve utakmice neigranja na svom terenu, njegov igrač Vladimir Nikolić sa četiri utakmice, a fudbaleri Hajduka Dragan Holcer sa dve i Jurica Jerković sa jednom utakmicom neigranja.
Dva dana posle maratonskog sastanka Disciplinskog suda, Takmičarska komisija Prve fudbalske lige objavila je:
“Većinom glasova odlučeno je da se prekinuta utakmica Bor – Hajduk registruje sa 3:0 “par-forfe” u korist Hajduka jer je prekid utakmice izazvao half domaćih Nikolić kad je fizički napao Jerkovića, posle čega je došlo do tuče i upada gledalaca u teren.”
Takođe, Takmičarska komisija predložila je Savezu fudbalskih sudija Jugoslavije da sudiju Predraga Nikolića skine sa liste glavnih i pomoćnih arbitara do kraja sezone, kao i Čedu Blaževskog sa delegatske liste, zato što nisu obavili svoj posao i što su otežali rad u utvrđivanju istine o incidentu na utakmici u Boru.
Prema pisanju beogradskog dnevnika “Politika”, posle nezapamćene tuče, fudbaleri Hajduka više od dva sata nisu mogli da napuste stadion u Boru. Kao “probni balon” pušten je prazan autobus “Dalmacijaturista” da pođe u grad, ali je posle samo nekoliko stotina metara bio demoliran – razlupana su sva stakla, i igrači gostujućeg tima bili su primorani da krenu drugim prevoznim sredstvom.
Domaćini su obezbedili novi autobus, u koji su se gosti iz Splita, da ne bi bili primećeni, ukrcali na samom igralištu i tako uspeli da napuste Bor, dok je izlupani autobus prazan stigao u Beograd.
Tek što se fudbalsko prvenstvo vratilo u svoju kolotečinu, desio se novi incident i ovaj put naterao odgovorne da stave prst na čelo i zamisle se otkuda toliko grubosti i nediscipline među igračima, kuda vodi sve neprimerenije ponašanje gledalaca …
Hajduka je u petom kolu, 12. septembra, čekalo još jedno neprijatno gostovanje, ovaj put na jugoslovenskom “Old Trafordu”, stadionu Bilino polje u Zenici.
Ispostavilo se da je to gostovanje u potpunosti opravdalo atribut “neprijatno” …
Za razliku od meća u Boru, susret u Zenici je priveden kraju. Domaćini su rano stekli prednost, već u trećem minutu, golom sjajnog Alojza Renića, posle filigranski precizne akcije zeničkog trilinga asova Mate Gavrana, Radovana Bokana i Petra Micića.
Splićani su izjednačili još u prvom delu preko Gorana Jurišića na pas Brane Oblaka.
Ono što je izazvalo revolt preko 12 hiljada gledalaca i pretilo prekidom meča jeste situacija iz 78. minuta kada je glavni sudija Nikola Mladenović prvo priznao, a potom poništio pogodak Gavrana. Prilikom akcije iz koje je vezista Čelika po drugi put zatresao mrežu gola Rizaha Meškovića, Mladenovićev pomoćnik Ljubomir Veljković iz Beograda je neodlučno prvo podigao zastavicu, signalizirajući ofsajd, da bi je onda brzo spustio.
Mladenović je već pokazao na centar kada su Veljkovića opkolili fudbaleri Hajduka. Nakon konsultacije sa svojim pomoćnikom, Mladenović je promenio odluku i poništio gol, što je izazvalo pravu kišu staklenih flaša i kamenica prema terenu. Prekid je trajao šest minuta, činilo se da ne postoje uslovi za nastavak, ali su uprava i igrači Čelika nekako uspeli da smire publiku i omoguće završetak susreta.
Razjarena publika je nakon meča satima čekala ispred stadiona, pa su gosti i sudije tek uz pratnju pojačanih snaga policije uspeli da napuste Zenicu.
Ova utakmica imala je i jedno nesvakidašnje “treće poluvreme”. Prvotimac Hajduka i reprezentativac Brane Oblak optužio je javno svog direktnog čuvara na utakmici Kemala-Kemu Šljoku za krađu!
Reč ima Oblak. Kaži, Oblače:
“Ono što sam doživeo u Zenici, verujem, nije doživeo nijedan jugoslovenski fudbaler. Bek Čelika Šljoka jurio me je po čitavom terenu. Pored aut-linije su me gađali flašama, a u jednom trenutku pored mene je o zemlju tresnuo pravi pravcati – tranzistor!
Na utakmici u Zenici doživeo sam i pravi klasični nokaut. Opet je u glavnoj ulozi bio Šljoka. Ovoga puta nisam ni bio u posedu lopte, jednostavno sam stajao na sredini terena i posmatrao jednu nastalu gužvu. U tom trenutku sevnula je Šljokina pesnica i kao pokošen sam pao na zemlju.
Kada sam se pridigao i upitao delegata koji je u tom trenutku prolazio pored mene, da li je video kada me je Čelikov fudbaler udario, odgovorio je: “Ne mogu ja sve da pratim šta se ovde događa!”
No, ni ovde nije bio kraj. U jednom duelu, Šljoka mi je sa vrata otkinuo lančić. Pokušao sam da ga dobijem nazad, ali sam zaradio samo nove uvrede. Taj lančić je, znate, i ne baš tako jeftin …”
Sudbina lančića do današnjih dana nije sasvim razjašnjena. Prema jednoj priči, Šljoka je otkinuo lančić i sakrio ga u kopačku. Prema drugoj priči, Šljoka je nepravedno optužen, jer je Oblaku lančić ukrao jedan drugi fudbaler Čelika. Treća priča kaže da je urgencijom nekih moćnih političkih struktura, lančić ipak vraćen Oblaku …