Ante Mladinić je 28. septembra 1974. godine debitovao na klupi Jugoslavije u prijateljskom susretu sa Italijom na zagrebačkom Maksimiru. “Plavi” su slavili pogotkom Ivice Šurjaka. Mladinić je 1976. godine vodio reprezentaciju do četvrtog mesta na finalnom turniru Kupa nacija, današnjem Evropskom prvenstvu. Kako je taj rezultat u javnosti proglašen neuspehom (s obzirom da se igralo u Jugoslaviji), Mladinić je odstupio sa te pozicije, a nasledio ga je Ivan Toplak.

I došli smo do trivijalnog detalja – Toplak je kao selektor najbolje reprezentacije debitovao takođe protiv Italije, 25. septembra 1976. godine na Olimpijskom stadionu u Rimu.

Bio je to neuspešan test pred kvalifikacije za Svetsko prvenstvo u Argentini 1978. godine, jer su “azuri” pred 60 hiljada svojih “tifoza” deklasirali “plave” rezultatom 3:0.

Toplak je susret započeo sa četvoricom debitanata: golmanom Ratkom Svilarom i Željkom Jurčićem iz novosadske Vojvodine i Zoranom Jelikićem i Dušanom-Stajom Nikolićem iz beogradske Crvene zvezde.

Osim Svilara, koji je bio najbolji akter u našem timu, nisu se baš proslavili. Jelikić nije mogao da zaustavi lukavog napadača Roberta Betegu, strelca dva pogotka.Jurčić je izgubio sve vazdušne duele sa Franćeskom Gracijanijem, strelcem drugog gola, dok je Nikolić bio neprimetan, bez istinskog doprinosa igri. Ako im je za utehu, i drugi su bili očajni. Od igrača u polju prelaznu ocenu zaslužili su jedino stoper Luka Peruzović i napadač Slaviša Žungul.

Ako je po onoj narodnoj, da se po jutru dan poznaje, bilo je za pretpostaviti da će Jugoslavija imati velikih problema da se u konkurenciji Rumunije i Španije plasira na Svetski kup.

Betega je načeo mrežu “plavih” u 33. minutu na asistenciju Đankarla Antonjonija. Kreator igre Italije je poslao visoku loptu prema levoj strani šesnaesterca. Ona je preletela Jelikića, a golgeter Italije je postigao lep gol, zahvativši loptu iz voleja.

Naši igrači su reklamirali ofsajd-poziciju, ali španski sudija Sančez Ibanjez nije hteo ni da čuje.

Kazna za propuštene prilike Slaviše Žungula i Vladislava Bogićevića (koji je pogodio i okvir gola) stigla je u finišu utakmice. Najpre je Franćesko Gracijani u 75. minutu poslao u mrežu loptu koju je prethodno Svilar kratko odbio posle šuta Antonjonija, da bi pet minuta pre poslednjeg sudijskog zvižduka Betega ponovo pobegao Jelikiću i šutem sa desetak metara postavio konačan rezultat.

JUGOSLAVIJA: Ratko Svilar (Vojvodina Novi Sad), Zoran Jelikić (Crvena zvezda Beograd), Džemal Hadžiabdic (Velež Mostar), Luka Peruzović (Hajduk Split), Željko Jurčić (Vojvodina Novi Sad), Vladislav Bogićević (Crvena zvezda Beograd), Slaviša Žungul (Hajduk Split), Dražen Mužinić (Hajduk Split)- Vahid Halilhodžić (Velež Mostar), Boriša Đorđević (Hajduk Split), Dušan Nikolić (Crvena zvezda Beograd – Zvonko Ivezić (Vojvodina Novi Sad), Ivica Šurjak (Hajduk Split).

Poslednju utakmicu u 1976. godini nacionalni tim odigrao je na startu kvalifikacija za Svetsko prvenstvo protiv Španije na stadionu “Ramon Sančez Pishuan” u Sevilji, pred oko 35 hiljada gledalaca.

“Plavi” su potpuno nadigrali domaćine. Bili su bolji u taktičkom i tehničkom smislu, stvorili više povoljnih prilika, ali su bili nespretni i nesrećni. Nesrećni najviše zbog činjenice da je čuvar mreže Španaca Miguel Anhel baš na ovoj utakmici imao svoj dan.

Španska igra kratkih pasova potpuno je neutralisana. Branko Oblak, Ivica Šurjak, Vladislav Bogićević i Jurica Jerković vešto i odlučno su “čitali” akcije protivnika i brzo osvajali loptu.

Brzonogi Danilo Popivoda i Slaviša Žungul predstavljali su stalnu opasnost pred golom “crvene furije”.

Popivoda je tako u 68. minutu sa svoje polovine poveo kontranapad “plavih”, u nezadrživom sprintu prišao šesnaestercu domaćina, zatim je izveo dupli-pas sa Jerković i onda iskosa sa desne strane kaznenog prostora domaćina silovitim šutem pogodio stativu španskog gola.

Međutim, trenutak umora i dekoncentracije bio je poguban po jugoslovenski tim. Miguel Anhel je u 84. minutu degažirao loptu prema centru igrališta, pogrešio je Džemal Hadžiabdić i lopta je došla do Huanita, koji je majstorski prebacio Luku Peruzovića i stuštio se prema kaznenom prostoru.

Na ivici šesnaesterca ga je stigao Bogićević i silovito uklizao ne bi li izbio loptu ispred španskog napadača. Huanito je pao preko njegovih nogu i mađarski sudija Karolji Palotaj je bez premišljanja pokazao na belu tačku.

Iako najverovatnije neupitan, penal je izazvao burna negodovanja u jugoslovenskoj javnosti. Komentator utakmice Mladen Delić je tokom prenosa utakmice Palotaja nazvao gospodinom. U jugoslovenskom socijalističkom društvu, gde su svi bili drugovi, nazvati nekoga gospodinom imalo je prizvuk određene distance, rezervisanosti prema toj osobi, pa i prezira.

Zašto se to desilo? Šta je izavalo toliki bes među jugoslovenskim novinarima i navijačima?

Odgovor se nalazi u 21. minutu utakmice. Krenula je munjevita akcija “plavih”, Šurjak je započeo akciju dugim pasom na desno krilo do za igru izuzetno raspoloženog Popivode.

Brznonogi napadač “plavih” je poslao oštar prizeman centaršut pred gol Španaca, a tamo je Miguel (Miguel Bernardo Bjankveti) sa leđa gurnuo Oblaka u trenutku kada se spremao za šut. Nakon toga se i Žungul našao u stopostotnoj prilici, ali je Miguel Anhel loptu skrenuo van igrališta …

Svi su pogledali u Palotaja, koji je umesto na belu tačku, pokazao na korner?!

Neverovatno!

Ako to nije bio prekršaj za najstrožu kaznu, šta onda jeste? Onda nije ni onaj start u 85. minutu.

Kako bilo, najstrožu kaznu sigurno je izveo kapiten Španije Hoze Manuel Sančez Martinez, poznatiji kao “Piri“.

Iako podređeni tokom većeg dela susreta, domaćini su slavili dragocenu pobedu, koja je, ispostaviće se kasnije, bila presudna za njihov odlazak na Svetsko prvenstvo u Argentinu …

JUGOSLAVIJA: Ratko Svilar (Vojvodina Novi Sad), Luka Peruzović (Hajduk Split), Džemal Hadžiabdic (Velež Mostar), Brane Oblak (Šalke, Nemačka), Josip Katalinski (Nica, Francuska), Vladislav Bogićević (Crvena zvezda Beograd), Slaviša Žungul (Hajduk) – Boriša Đorđević (Hajduk), Dražen Mužinić (Hajduk), Danilo Popivoda (Ajntraht, Nemačka), Jurica Jerković (Hajduk), Ivica Šurjak (Hajduk). Selektor: Ivan Toplak.

Ispod možete pogledati snimak čitave utakmice. Skrećemo vam pažnju na nedosuđeni penal za Jugoslaviju (počev od 33. minuta snimka), zatim stativu Popivode (počev od 85. minuta) i jedanaesterac Španaca (počev od 101. minuta).

U zimskoj pauzi, krajem januara i početkom februara 1977. godine, fudbalska reprezentacija Jugoslavije gostovala je u Latinskoj Americi gde je odigrala četiri utakmice. Selektor Toplak iskoristio je ovu turneju da na put povede mnoge mlade igrače, koji bi, po njegovom mišljenju, trebalo da predstavljaju okosnicu seniorskog nacionalnog tima u bliskoj budućnosti. Nažalost, njegove procene su se pokazale uglavnom pogrešne, pa se ubrzo vratio proverenim snagama.

Ekskurzija po Latinskoj Americi počela je uspešno – po sparnom vremenu i na nadmorskoj visini od 2640 metara, igrači jugoslovenske reprezentacije su 30. januara 1977. godine u kolumbijskoj Bogoti, pred 35 hiljada gledalaca, u svim segmentima nadigrali domaću selekciju. Iako minimalna pobeda od 1:0 to ne govori, “plavi” su naročito u prvih pola sata igre stvorili sijaset izglednih prilika za gol i oduševili domaću javnost brzom i maštovitom igrom.

Izabranici Blagoja Vidinića, koji je pre Kolumbije vodio Zair i sa njim izborio plasman na Svetski kup 1974. godine u Nemačkoj, dva puta su se našli u izglednoj situaciji za gol, ali je prvi put Peruzović blokirao šut, a drugi put je Ivan Katalinić hrabrim padom u noge sprečio neprijatno iznenađenje.

Jedini pogodak postigao je povratnik iz JNA Dušan-Duško Bajević u 17. minutu nakon centaršuta Vladimira-Pižona Petrovića. Pored toga, golgeter Veleža je jednom pogodio prečku a dva gola su mu poništena zbog navodnog ofsajda. Okvir gola Kolumbije tresao se još dva puta, nakon šuteva Ilije Zavišića.

Toplak je u igru uveo čak petoricu debitanata: prvog čuvara mreže Hajduka Ivana Katalinića, Dinamovce Zlatka Kranjčara i Srećka Bogdana, Abida Kovačevića iz Borca i tuzlanski trio fudbalskih mađioničara, Mustafu Hukića, Ešrefa Jašarevića i Dževada Šećerbegovića.

JUGOSLAVIJA: Ivan Katalinic (Hajduk Split), Zoran Jelikic (Crvena zvezda Beograd), Džemal Hadžiabdić (Velež Mostar), Luka Peruzović (Hajduk Split), Ljubiša Rajković (Radnički Niš), Mustafa Hukić (Sloboda Tuzla), Ilija Zavišić (Partizan Beograd) – Ešref Jašarević (Sloboda Tuzla), Vladimir Petrović (Crvena zvezda Beograd) – Zlatko Kranjčar (Dinamo Zagreb), Dušan Bajević (Velež Mostar) – Abid Kovačević (Borac Banja Luka), Franjo Vladić (Velež Mostar)-Srećko Bogdan (Dinamo Zagreb), Dževad Šećerbegović (Sloboda Tuzla) – Zoran Filipović (Crvena zvezda).

Svi pozitivni utisci iz prve utakmice sa Kolumbijom poništeni su 1. februara katastrofalnim (1:5) porazom od Meksika pred 20 hiljada gledalaca na stadionu “Nou Kamp” u Leonu.

OVaj debakl nije mogao da se opravda ni činjenicom da su naši igrači bili umorni od dugog puta nakon prvog meča.

Meksikanci su poveli ranim golom u 14. minutu. Propustili su zatim da iskoriste jedanaesterac (Katalinić je odbranio šut), ali su na odmor ipak otišli sa ubedljivim vođstvom. U finišu prvog dela, prvo je Zoran Jelikić glavom postigao autogol, lopta je iza izašlog Katalinića po drugi put završila u njegovoj mreži, a već u sledećoj ozbiljnijoj akciji bilo je 3:0.

U nameri da aktivira uspavani srednji red i napad, Toplak je na poluvremenu ekipu pojačao Franjom Vladićem, Zoranom Filipovićem i Ešrefom Jašarevićem. Umesto indisponiranog Jelikića, uveo je debitanta Želimira Vidovića, ali je malerozni defanzivac Sarajeva u 85. minutu morao van igre zbog velike rasekotine na desnoj nozi.

Našim igračima nije se svidela na momente preoštra igra rivala. Najtemperamentniji među njima Pižon Petrović je u 86. minutu dobio drugi žuti, odnosno crveni karton.

Meksikanci su poveli sa 4:0, Bajević je u samom finišu susreta na centaršut Džemala Hadžiabdića smanjio rezultat, ali je Katalinić i peti put kapitulirao u poslednjem minutu meča.

Kakva fudbalska šamarčina! Najteži poraz Jugoslavije od 1966. godine kada su Bugari u Sofiji slavili sa 6:1.

JUGOSLAVIJA: Ivan Katalinić (Hajduk Split), Zoran Jelikić (Crvena zvezda Beograd) – Želimir Vidović (Sarajevo), Džemal Hadžiabdić (Velež Mostar), Luka Peruzović (Hajduk Split), Boro Primorac (Velež Mostar), Ljubiša Rajković (Radnički Niš) – Mustafa Hukić (Sloboda Tuzla), Ilija Zavišić (Partizan Beograd) – Ešref Jašarević (Sloboda Tuzla), Vladimir Petrović (Crvena zvezda Beograd), Dušan Bajević (Velež Mostar), Srećko Bogdan (Dinamo Zagreb)- Franjo Vladić (Velež Mostar), Dževad Sećerbegović (Sloboda Tuzla) – Zoran Filipović (Crvena zvezda Beograd).

Tri dana kasnije naši su se obreli na stadionu “Mateo Flores” u glavnom gradu Gvatemale – Gvatemala Sitiju. Tamo ih je dočekao najbolji gvatemalski tim – Komunikaciones, ekipa sastavljena uglavnom od reprezentativaca ove države.

Razlika u kvalitetu došla je do izražaja uprkos nepovoljnim uslovima (velika vrućina) tokom susreta. “Plavi” su slavili sa 2:0 pogocima Filipovića u 12. minutu, na pas Kranjčara, i Bogdana u 55. minutu, nakon slobodnog udarca Petrovića.

Konačno, latinoamerička turneja jugoslovenskih fudbalera okončana je 8. februara u meksičkom Montereju, gde su “plavi” po drugi put odmerili snage sa selekcijom Meksika.

Bio je to delimičan revanš za debakl od istog rivala nekoliko dana ranije u Leonu, jer je naš tim slavio sa 1:0. Mrežu domaćina zatresao je Bajević, naš najbolji strelac na ovoj mini-turneji, u 9. minutu, na asistenciju Zavišića.

JUGOSLAVIJA: Ivan Katalinić (Hajduk), Zoran Jelikić (Crvena zvezda), Džemal Hadžiabdić (Velež Mostar), Luka Peruzović (Hajduk Split), Boro Primorac (Velež Mostar), Ljubiša Rajković (Radnički Niš) – Zlatko Kranjčar (Dinamo Zagreb), Ilija Zavišić (Partizan Beograd), Zoran Filipović (Crvena zvezda), Dušan Bajević (Velež Mostar) – Mustafa Hukić (Sloboda Tuzla), Srećko Bogdan (Dinamo Zagreb), Dževad Šećerbegović (Sloboda Tuzla) – Abid Kovačević (Borac Banja Luka).

Javnost nije blagonaklono reagovala na ovu turneju i pojavile su se sumnje da je organizovana samo u cilju da novci inkasirani od te turneje skliznu u privatne džepove raznoraznih menadžera.

Zvanično, FSJ je zaradio 50 hiljada američkih dolara, što je mala cena s obzirom na prokockan ugled i maltretiranje igrača koji su više vremena proveli u letu avionom i aerodromskim zgradama nego u hotelima i na treninzima.

Od igrača koji su debitovali, praktično je samo golman Katalinić nakon latinoameričke turneje ostao standardni reprezentativac.