Zaključno sa sezonom 1990/91, kada je odigran poslednji fudbalski šampionat SFR Jugoslavije, samo 18 igrača je postiglo 100 i više prvenstvenih pogodaka. Nadmoćno prvi na toj večnoj listi je Slobodan Santrač sa 218 golova, a poslednji Zlatko Vujović koji je tačno 100 puta zatresao protivničku mrežu u prvenstvenim utakmicama.

Šampionat 1976/77 izbacio je u orbitu novu jugoslovensku fudbalsku zvezdu – Snježana-Snješka Cerina. Cerin je 16. na ovoj listi sa 103 gola. Rođeni Zagrepčanin fudbalsku karijeru je započeo u malom klubu “Trnju”, gde je već kao klinac, nastupajući za seniore, pokazao golgeterske sposobnosti koje nisu ostale neprimećene Dinamovim skautima. Umesto da već tada završi na Maksimiru, proveo je godinu dana u još jednom zagrebačkom niželigašu “Zagrebačkim plavima”.

Tamo je, igrajući trening utakmicu protiv reprezentacije Jugoslavije, koju je nacionalni tim dobio sa 8:3, postigao sva tri gola za svoju ekipu. Način na koji se poigravao sa odbranom koju je predvodio Josip Katalinski, konačno je naterao čelnike Dinama da potpišu ugovor sa 21-godišnjim vižljastim golgeterom.

Tražio ga je i splitski Hajduk, ali je odlučio da ostane u rodnom gradu.

Imao je Cerin visinu, skok i igru glavom, dribling, šut sa obe noge. Nedostajalo mu je fizičke snage i koji kilogram više …

Zato ga u Dinamu nisu odmah gurnuli u vatru. Ostavili su ga da se kali u drugom timu Dinama gde je šest meseci nemilosrdno tresao protivničke mreže.

Prvi put se pojavio u prvom sastavu Dinama u prvenstvenoj utakmici 14. kola protiv titogradske Budućnosti 17. novembra 1976. godine. “Modri” su slavili sa 6:1, a plavokosom napadaču trebalo je samo 15 minuta da svoj debi kruniše pogotkom, nakon lepe solo-akcije u kojoj je prevario dvojicu defanzivaca Budućnosti. Cerin je postavio konačan rezultat susreta svojim drugim pogotkom u 83. minutu.

Tada ga trener Mirko Bazić promoviše u standardnog prvotimca bez kojeg više nije mogao da se zamisli napad “modrih”. U jesenjem delu sezone još je jednom zatresao protivničku mrežu – u domaćoj pobedi (3:1) protiv sarajevskog Željezničara na Maksimiru u okviru 16. kola.

Osim što je u debitantskoj sezoni postigao čak 14 prvenstvenih golova, Cerin je pažnju javnosti privukao atraktivnim golovima koji su ubrzo postali njegov zaštitni znak.

Jedna od fudbalskih minijatura koja ovu igru i čini neodoljivom jesu “makazice” (ili “škarice”). U svetu je još zovu “bicikl”, u Italiji “rovešćata”. Ukratko, to je potez kada igrač, okrenut leđima golmanu, pošalje loptu ka golu, da li preko glave ili sa strane, s tim što mu je u trenutku udarca čitavo telo u vazduhu, a nogama imitira makaze. Odraz se izvodi jačom nogom, tj. onom kojom će se lopta udariti, dok se drugom pravi zamah koji dodaje silinu šutu.

Dostupna svedočanstva govore da je Cerin je u sezoni 1976/77 čak četiri puta savladao protivničke golmane na ovakav način. I to ne bilo kakvim golmanima – “žrtve” su bile čuvari mreže Zvezde, Hajduka, Ajaksa, … Neverovatno!

U okviru “Trofeja Marjana” Dinamo je u Splitu 17. februara 1977. godine odmerio snage sa trostrukim šampionom Evrope holandskim Ajaksom, kojeg je te sezone vodila Hajdukova trenerska legenda Tomislav Ivić. Zagrebački “modri” su u jednoj nadahnutoj igri neočekivano ponizili rivala, inače lidera holandskog prvenstva u tom trenutku, sa 4:0.

Na golu Ajaksa stajao je Pit Šrajvers, član holandske reprezentacije koja je 1974. i 1978. godine osvojila titulu vicešampiona sveta. I ostao je on tako da stoji u neverici u tom 60. minutu kada je 22-godišnji Cerin manirom najvećih majstora, efektnim “makazicama” sa strane po treći put zatresao mrežu slavne ekipe iz zemlje lala.

Nepunih mesec dana kasnije, 13. marta, u okviru 19. kola, igrao se pred 70 hiljada gledalaca na beogradskoj “Marakani” derbi čitavog šampionata, duel prvog i drugog na tabeli – Crvene zvezde i Dinama. Meč je završen rezultatom 1:1.

“Crveno-beli” su poveli preko Duleta Savića u 62. minutu, ali je odgovor Dinama stigao već tri minuta kasnije. U gužvi pred golom Boška Kajganića, Cerin je okrenut od gola i sa Brankom Radovićem na leđima, reagovao munjevito na dodanu loptu i u okretu sa pet metara “makazicama” pogodio cilj, slično kako je to učinio i protiv Ajaksa.

Da ova dva pogotka nisu slučajnost, Cerin je pokazao već u 22. kolu.

Dinamo je 3. aprila na Maksimiru, pred oko 60 hiljada gledalaca, pobedio velikog rivala Hajduk sa 2:1.

“Modri” su poveli već u devetom minutu. Ivica Šurjak je loptu poslao u korner, a udarac iz ćoška je izveo Džemal Mustedanagić. U trenutku kada se učinilo da je ona van njegovog domašaja, Cerin je reagovao u svom stilu – ovaj put je “makazicama” loptu poslao preko glave i iznenadio reprezentativnog golmana Ivana Katalinića.

Da je Cerin – pola čovek, pola “makazice”, pokazao je te sezone i u finalu Balkanskog kupa, koji je Dinamo na kraju i osvojio.

Prvi finalni meč protiv rumunskog Sportula odigran je u Zagrebu 1. juna 1977. godine pred desetak hiljada gledalaca. Dinamo je taj susret dobio sa 3:1.

Cerin je u tom meču postigao dva gola, ali će ostati upamćen njegov prvi, u 22. minutu. Lopta je nabačena u šestaesterac gostiju, legendarni rumunski golman Nekula Radukanu, koji je 61 put nastupio za nacionalni tim, istrčao je sa gol-crte u nameri da uhvati loptu. To je primetio napadač Dinama i preko glave “makazicama” lobovao čuvara mreže Sportula.

Cerin je za Dinamo nastupao do 1986. godine. Bio je prvi strelac prvenstva Jugoslavije u sezoni 1981/82 kada su “modri” osvojili poslednju šampionsku titulu u SFRJ.

Interesantno je da sa liste najboljih strelaca u šampionatima Jugoslavije, koju smo spomenuli na početku teksta, samo Zoran Prljinčević i Cerin nisu odigrali ni minut u najboljoj selekciji.