Za vreme trajanja fudbalskog prvenstva u sezoni 1972/73, nacionalni tim je odigrao dve službene i pet prijateljskih utakmica. Bilans: po tri pobede i remija i jedan poraz. Gol-razlika: 13 datih i osam primljenih pogodaka.

Protivnici su bili više nego respektabilni: aktuelni šampioni Evrope i zvanično treći na svetu Zapadni Nemci, aktuelni vicešampioni sveta Italijani, zatim Poljaci sa generacijom koja je samo godinu dana kasnije osvojila treće mesto na Svetskom šampionatu, pa onda uvek neugodni domaćini Englezi i Španci …

Torino, ITALIJA, 20. septembar 1972. godine: Italija – Jugoslavija 3:1 (prijateljska)

U fantastičnoj atmosferi, pred impozantnih 80 hiljada gledalaca na torinskom “Komunaleu”, “azuri” su nadigrali neubedljive i indisponirane igrače u belim dresovima, koji su još i rezultatski dobro prošli.

Prvo poluvreme završilo je bez golova, najviše zahvaljujući Blagoju Paunoviću i Josipu Katalinskom, koji su u 37. minutu, nakon greške golmana Envera Marića, dva puta izbacili loptu koja je išla u prazan gol.

Na drugoj strani, “plavi” su u 28. minutu imali šansu utakmice. Slobodan Santrač je prevario dvojicu protivničkih igrača, ali je njegov šut bio mlak i neprecizan.

Italijani su lako oduzimali loptu na sredini terena i onda su sevali brzi kontranapadi, koji su opasno ugrožavali Marićev gol. Fabio Kapelo je u jednoj takvoj akciji oduzeo loptu Kuletu Aćimoviću, uposlio je odmah Đanija Riveru, a ovaj je prosledio Luiđiju Rivi. Golgeter Italije je bio neumoljiv – 1:0.

Domaćini su u 72. minutu odigrali još jednu munjevitu akciju. Aldo Agropi je proigrao Rivu, ovaj je pronašao Đorđa Kinalju, i to je bilo 2:0.

Gosti su smanjili na 2:1 samo minut kasnije, kada je “rezervista” Momčilo-Moca Vukotić (zamenio Petra Nikezića u 57. minutu) iskoristio neodlučnost direktnog čuvara i golmana Dina Zofa i zatresao mrežu iz neposredne blizine.

Napadač Partizana Nenad Bjeković je u 46. minutu zamenio Santrača, ali nije doprineo boljoj igri Jugoslavije. Naprotiv, nakon njegove greške u 83. minutu, lopta je došla do Pijetra Anastazija, koji je pretrčao dobrih 50 metara, prešao Paunovića i pored istrčalog Marića postigao konačan rezultat.

London, ENGLESKA, 11. oktobar 1972. godine: Engleska – Jugoslavija 1:1 (prijateljska)

Zanimljivo je da je na poziv menadžera Alfa Remzija za Engleze debitovao Frenk Lampard, otac mnogo poznatijeg Frenka Lamparda, legende londonskog Čelzija, sa kojim je tri puta osvojio prvenstvo Engleske i po jednom Ligu šampiona i Ligu Evrope …

Domaćini su poveli u 40. minutu, strelac je bio Džon Rojl.

Međutim, reprezentativni debi iz snova imao je vezista Veleža Franjo Vladić. Osim što je bio strelac izjednačujućeg gola u 50. minutu, brzonogi Mostarac je svojim prodorima, pasovima i šutevima unosio stalni nemir među 50 hiljada duša koliko se te večeri okupilo na londonskom Vembliju.

“Plavi” su plenili lepotom igre i stvarali šanse, dok Englezi nisu mnogo marili za estetski utisak, već za rezultat.

Džajić je kao i pre četiri godine u Firenci pokazao svoj raskošni talenat, a tribine su zanemele kada je kod rezultata 1:1 šutem iz mesta sa ivice šesnaesterca pogodio prečku gola Pitera Šiltona.

Las Palmas, ŠPANIJA, 19. oktobar 1972. godine: Španija – Jugoslavija 2:2 (kvalifikacije za Svetsko prvenstvo)

Jugoslavija se u kvalifikacijama za Svetski kup u Nemačkoj 1974. godine našla u grupi sa Španijom i Grčkom.

“Plave” je najveće iskušenje čekalo upravo u prvom meču, jer su morali na noge “crvenoj furiji”, glavnom konkurentu za prvo mesto, jedinom koje je vodilo u Nemačku.

Uprkos očekivanjima našeg selektora Vujadina Boškova da će igrati brzo i žustro, Španci su, istini za volju, imali terensku inicijativu, ali su njihovi napadi bili spori i nepovezani.

Domaćini su preko Amansija poveli u 29. minutu, ali nikako nisu uspeli da uspostave dominaciju na sredini terena i eventualnim novim golom reše utakmicu.

Selektor Španaca Ladislav Kubala je zbog povrede na poluvremenu u svlačionici ostavio defanzivca Huana Kruza Sola. To je dovelo do izvesnih rotacija u ekipi – Hoze Luis Lopez Peinado morao je da se povuče u odbranu, a njegovo mesto u sredini zauzeo je “rezervista” Enrike Lora.

Lopez je bio glavni kreator igre Španaca u prvom delu, tako da je njihova napadačka igra u nastavku izgubila i ono malo oštrine što je imala u prvih 45 minuta.

Gosti su to iskoristili i smelije krenuli prema golu Iribara. Dušan Bajević je u 52. minutu iskoristio trenutak konfuzije u redovima protivničke odbrane i utišao 30 hiljada navijača na “Inzular stadionu”. A 15 minuta kasnije desni bek Petar Krivokuća je sa desnog krila pronašao glavu Veležovog golgetera za njegov drugi gol i potpuni rezultatski preokret.

Jugoslavija je imala kolosalnu priliku da dotuče protivnika i već na startu kvalfikacija stekne kapitalnu prednost, ali je Franjo Vladić pogodio samo stativu gola rivala.

I umesto da bude 1:3, Španci su u finišu susreta, u 89. minutu, stigli do izjednačenja. Haotični napadi “crvene furije” ipak su urodili plodom kada je Asensi pored neopreznih Krivokuće i Dragoslava Stepanovića šutirao glavom. Golman Enver Marić samo je pogledom ispratio loptu koja je svoj put završila u mreži.

Posle meča bili su zadovoljni i Španci i Jugosloveni. Prvi jer su izbegli poraz u finišu susreta, a drugi jer su se pre meča bojali kako će se provesti na ovom “vrućem” gostovanju.

Beograd, 19. novembar 1972. godine: Jugoslavija – Grčka 1:0 (kvalifikacije za Svetsko prvenstvo)

Nakon gostujućeg remija sa Španijom, “plavi” su pred oko 60 hiljada gledalaca na Zvezdinoj “Marakani” savladali Grčku i sa tri boda iz dve utakmice zauzeli čelnu poziciju u Sedmoj grupi evropskih kvalifikacija za Svetsko prvenstvo.

Jedini gol postigao je Zvezdin prvotimac Jovan Aćimović. Popularni Kule bio je sam svoj majstor u ovoj akciji, krenuo je sa loptom od centra igrališta i kada je stigao na dvadesetak metara od grčkog gola silovitim udarcem savladao Nikosa Hristidisa.

Domaćini su mogli da udvostruče vođstvo u 44. minutu kada je nakon centaršuta Franje Vladića, Miroslav Pavlović sa desetak metara šutirao tik iznad prečke.

Napadač Panatinaikosa Antonis Antoniadis je u finišu susreta zamalo upropastio slavlje “plavih”, ali se, srećom, njegov šut odbio od prečke.

Tunis, TUNIS, 4. februar 1973. godine: Tunis – Jugoslavija 0:5 (prijateljska)

Bilo je ovo treće odmeravanje snaga sa predstavnikom Afrike Tunisom i treći ubedljiv trijumf. Nakon pobeda od 5:1 i 7:0 iz 1960. godine, “plavi” su golovima Dušana Bajevića (2), Ilije Petkovića (2) i Franje Vladića potvrdili superiornost.

Minhen, SR NEMAČKA, 9. maj 1973. godine: SR Nemačka – Jugoslavija 0:1 (prijateljska)

Na Dan pobede, devetog maja, fudbalska reprezentacija Jugoslavije ostvarila je jedinu gostujuću pobedu nad nacionalnim timom Savezne Republike Nemačke, i to samo godinu dana pre nego što će četa Helmuta Šena u gotovo neizmenjenom sastavu na istom stadionu uzeti titulu prvaka sveta.

Dragan Holcer je pedeseti put nastupio za reprezentaciju, a debitantsku utakmicu u plavom dresu odigrao je Stanislav Karasi, čovek koji će 19. decembra te godine u Atini golom protiv Grčke u poslednjim trenucima utakmice doneti ogromnu radost svim ljubiteljima fudbala i obezbediti “majstoricu” sa Španijom.

Varšava, POLJSKA, 13. maj 1973. godine: Poljska – Jugoslavija 2:2 (prijateljska)

Bio je ovo već 16. fudbalski susret Jugoslavije i Poljske. Prva utakmica odigrana je prvog oktobra davne 1922. godine. Do tada, “plavi” su više puta odmeravali snage samo sa nacionalnim timovima Nemačke/SR Nemačke i Čehoslovačke.

Bila je to još jedna uspešno apsolvirana test-utakmica. Poveli su domaćini već u drugom minutu preko Vlodžimirža Lubanskog nakon kornera Jana Banaša.

Jugosloveni su preuzeli terensku inicijativu i narednih minuta opsedali gol Jana Tomaševskog. Kao rezultat takvog odnosa snaga na terenu usledilo je izjednačenje u 15. minutu. Strelac je bio defanzivac “plavih” Miroslav Pavlović.

Potpuni rezultatski preokret doneo je “rezervista” Nenad Bjeković (zamenio je Franju Vladića na poluvremenu) u 59. minutu, a još jedan igrač koji je ušao sa klupe, Bogdan Maštaler samo sedam minuta kasnije postavio je konačan rezultat.