Posle pobede (4:1) Sarajeva nad Olimpijom, u utakmici 13. kola, odigranoj 16. novembra 1969. godine u Sarajevu, kao grom iz vedra neba odjeknula je vest da je član Sekretarijata i predsednik finansijske komisije ljubljanskog kluba Anton Franetič pokušao da u ime Olimpije kupi bodove protiv Sarajeva.
Naijinteresantnija ličnost za Franetića bio je golman Sarajeva Refik Muftić, koga je on posetio još u četvrtak, 13. novembra, u njegovom stanu. Sa ponudom koju je dobio, Muftić je odmah upoznao upravu kluba i policiju.
Posle završene utakmice, dva lica iz Službe bezbednosti odveli su Franetiča na saslušanje, tokom kojeg je funkcioner Olimpije, pritisnut dokazima, odmah priznao svoje nedelo. Golman Muftić je, naime, prema preporuci policije, dva razgovora sa Franetičem snimio na magnetofonu.
Sadržaj ponude je bio sledeći: za jedan bod Muftić bi trebalo da dobije 10 hiljada, a za pobedu Olimpije 20 hiljada novih dinara (radi ilustracije, cena primerka dnevnog lista “Politika” iznosila je jedan novi dinar).
Muftić je trebalo da propusti loptu u mrežu ili skrivi penal.
Pripadnici Organa unutrašnjih poslova podneli su protiv Franetiča krivičnu prijavu zbog pokušaja lažiranja utakmice i zloupotrebe službenog položaja.
Prema članu 314 tadašnjeg Krivičnog zakonika, maksimalna kazna za ovo delo iznosila je 10 godina strogog zatvora.
Golman Muftić je u susretu sa Olimpijom sačuvao svoju mrežu. Napustio je igru pre kraja zbog loma nosne kosti posle sudara sa Ljubljančaninom Radoslavom Bečejcem, a na gol je stao Ibrahim Sirčo.
U svojoj prvoj izjavi za novine Muftić je opisao događaj:
– U četvrtak rano izjutra u mom stanu me je posetio nepoznati čovek, koji se predstavio kao član Uprave Olimpije. Rekao mi je da želi sa mnom da razgovara. Dogovorili smo se da oko podne krenemo negde van grada. Izabrali smo “Kristal-bar” na Ilidži.
– Nisam ni pomišljao na prave razloge mog sagovornika. U prvi mah mi je ponudio da pređem u Olimpiju, jer ovaj klub već duže vremena kuburi sa čuvarima mreže.
– Kada sam ga upozorio da sam vezan ugovorom i da mi ni na kraj pameti ne pada da menjam klub, Franetič je tek tada otvorio karte. Ponudio mi je novac da lažiram utakmicu, davši mi odmah 200 hiljada starih dinara, a ostatak, kako je on rekao, posle završenog susreta – rekao je Muftić.
Posle sastanka sa Franetičem, Muftić je odmah pronašao predsednika kluba Osmana Maglajlića, upoznao ga o svemu i predao mu novac.
Franetič i Muftić su se našli još jednom i to iste večeri. Ali je tada golman Sarajeva čitav razgovor zabeležio na magnetofonu u svom automobilu.
Franetič se u subotu, dan pre utakmice, ponovo sreo sa Muftićem, rekavši mu da nosi preostalih milion i osam stotina hiljada starih dinara. I ovoga puta razgovor koji je vođen u kafeu “Princ” snimljen je na magnetofonskoj traci.
Franetič je naglasio da je stvar sređena kako sa predsednikom i sekretarom Olimpije, tako i sa glavnim sudijom meča. Kod penala koji će navodno biti dosuđen, Muftić bi trebalo da se baci u suprotnu stranu od one u koju će lopta biti upućena.
Predsednik Olimpije Srećko Rihtar i sekretar kluba Stane Vrhovnik negirali su navode Franetiča da su bili upoznati sa pokušajem lažiranja.
Sarajevski advokat Selver Pašić, koji se prihvatio odbrane Franetiča, izjavio je:
– Dugo smo razgovarali. Franetič je delovao strašno utučeno. Stekao sam utisak da ovaj čovek u čitavom slučaju nije imao nikakve materijalne koristi, nego da je sve učinio iz prevelike ljubavi prema Olimpiji i svome gradu, ne vodeći pri tom računa o posledicama.
Disciplinski sud Udruženja klubova Prve lige najzad je rešio “slučaj Franetič” 26. decembra 1969. godine.
Prema odlukama ovog Suda, Olimpija je kažnjena oduzimanjem tri boda, Anton Franetič je doživotno diskvalifikovan, predsednik Olimpije Srećko Rihtar kažnjen je sa godinu dana zabrane vršenja svih funkcija u fudbalskom sportu, a sekretar Olimpije Stane Vrhovnik sa šest meseci.
Odluka je doneta jednoglasno, pošto je na osnovu svih traženih izjava utvrđeno da je Anton Franetič pokušao da kupi preko golmana Sarajeva Muftića bodove na utakmici između domaćeg Sarajeva i Olimpije, koja je odigrana 16. novembra 1969. godine.
Kazne Olimpiji, Rihtaru i Vrhovniku bile bi još strože da je Franetič uspeo u svojoj nameri.
U svojoj izjavi, Franetič je svu krivicu primio na sebe i time skinuo odgovornost sa ostalih funkcionera Olimpije.
Međutim, kako se u Sarajevu nalazio u svojstvu vođe puta i kako je, prema tome, predstavljao Olimpiju, za sve ono što je učinio, prema mišljenju Suda, odgovorni su bili i funkcioneri kluba.