Reprezentativna karijera Vlada Divca ovenčana je sve samim uspesima – osvojio je dva zlata i jednu bronzu na svetskim prvenstvima, tri zlata i dve bronze na šampionatima Starog kontinenta, dva srebra na olimpijskim igrama, zlato na juniorskom prvenstvu sveta …

Igrao je za kraljevačku Slogu, beogradski Partizan i Crvenu zvezdu (dve utakmice u Evroligi početkom 1999. godine), ali je najveći deo karijere, 16 sezona, proveo u NBA-klubovima – Los Anđeles Lejkersima, Šarlot Hornetsima i Sakramento Kingsima.

Sa Partizanom je osvojio prvenstvo i kup Jugoslavije i Kup Radivoja Koraća – nekada najjače evropsko klupsko takmičenje posle Kupa šampiona, današnje Evrolige.

Ali u pregledu Divčeve igračke karijere postoje dva polja koja su ostala prazna. Nije mu pošlo za rukom ono što je uspelo jednom Toniju Kukoču ili Žanu Tabaku – da osvoji Kup evropskih šampiona (Evroligu) i šampionski NBA-prsten.

Tri puta je Divac bio na korak-dva do ostvarenja jednog od ta dva podviga.

Pripadao je fantastičnoj ekipi Partizana, spoju talentovane mladosti (Aleksandar Đorđević, Žarko Paspalj, Miroslav-Mič Pecarski, Ivo Nakić) i iskustva (Milenko Savović, Željko Obradović, Goran Grbović), koja je pod vođstvom 28-godišnjeg trenera Duška Vujoševića, kao šampion Jugoslavije 1987. godine, suvereno osvojila prvo mesto u finalnoj grupi Kupa evropskih šampiona sa skorom 10-4, ispred solunskog Arisa (9-5), milanskog Trejsera (9-5) i telavivskog Makabija (8-6).

Ove četiri ekipe učestvovale su od od 5. do 7. aprila 1988. godine u belgijskom Gentu na “fajnal-foru”, koji je te sezone prvi put uspostavljen u ovom takmičenju. Pre toga šampiona Evrope odlučivala je utakmica između prvoplasirane i drugoplasirane ekipe nakon ligaškog dela Kupa šampiona.

Iako su u Belgiju otputovali kao favoriti, “crno-beli” su platili danak neiskustvu i već u polufinalu poraženi od Makabija – 82:87 (44:43), kojeg su u ligaškom delu oba puta pobedili – 85:77 i 98:84. Divac i Grbović bili su prvi strelci Partizana sa po 19 poena, ali su obojica zbog pet ličnih ranije napustili parket – Vlade u 37, a popularni Grba u 40. minutu.

U revijalnom meču za treće mesto Partizan je protiv Arisa slavio sa laganih 105:93 (48:39), uz 31 poen razgoropađenog Divca. Bila je to slaba uteha za ekipu jugoslovenskog šampiona koja je imala talenta i individualnog kvaliteta na pretek, ali nije bila toliko jaka kao kolektiv.

Nakon što su ga Lejksersi 1989. godine izabrali kao 26. pika na draftu, Divac u novembru iste godine debituje za kultni klub iz Los Anđelesa. Legendarni centar “jezeraša” Karim Abdul-Džabar završio je igračku karijeru prethodne sezone i tako otvorio prostor Divcu za veću minutažu. Vlade je u 82 utakmice regularnog dela sezone u proseku postizao osam poena i imao šest uhvaćenih lopti.

Prijepoljčanin je već sledeće sezone ušao u startnu petorku i popravio statistiku – u 82 meča regularnog dela sezone beležio je 11 poena i osam skokova.

Iako su u regularnom delu sezone Zapadne konferencije zauzeli tek treće mesto, Lejkersima to nije smetalo da u prvoj rundi “plej-ofa” sa 3:0 “počiste” Hjuston Rokitse, Finiks Sanse sa 4:1 u polufinalu i osvoje titulu šampiona Zapadne konferencije trijumfom 4:2 nad Portland Treilblejzersima, prvoplasiranom ekipom regularnog dela takmičenja.

U velikom finalu NBA-lige čekao ih je Čikago Bulz trenera Fila Džeksona, koji je sa skorom 61-21 dominirao Istočnom konferencijom, a zatim primat potvrdio i u “plej-ofu”.

“Jezeraši” su iznenađujuće slavili u prvoj utakmici u Čikagu – 93:91. Trijumfovali su najviše zahvaljujući “trip-dablu” Medžika Džonsona, a susret je “prelomio” Sem Perkins “trojkom” 14 sekundi pre kraja.

Iznenađenje se ipak nije dogodilo. “Bikovi” su u naredne četiri utakmice slavili sa 107:86, 104:96, 97:82 i 108:101 i tako osvojili prvu od šest titula u klupskoj istoriji.

Srpski centar je bio briljantan u finalnoj seriji sa 18 poena i osam skokova u proseku. Divac je u prvom meču bio prvi skakač ekipe sa 14 uhvaćenih lopti, a četvrti susret završio je kao lider Lejkersa po broju poena (27) i uhvaćenih lopti (11).

Divac je tokom čitavog “plej-ofa” beležio 13 poena, sedam skokova i dve blokade po susretu. Nedovoljno protiv “Letećeg” Majkla Džordana, Skota Pipena, Horasa Granta, Bila Kartrajta, Džona Paksona i ostatka ekipe iz Čikaga.

Braća Džo i Gevin Maluf, Amerikanci libanskog porekla, kupili su 1998. godine Sakramento Kings, što je označilo početak izlaska ovog NBA-kluba iz sivila višedecenijske osrednjosti. Došli su Divac, Predrag Stojaković, Kris Veber, nešto kasnije Dag Kristi, Majk Bibi i Turčin Hidajet-Hido Turkoglu. Trener Rik Adelman negovao je lepršavu košarku, sa ciljem da uvek postigne koš više, a ne da primi koš manje od rivala.

Činilo se da će sezona 2001/02 zlatnim slovima biti upisana u klupsku istoriju. Briljantno odigrani regularni deo doneo je “kraljevima” titulu Zapadne konferencije sa skorom 61-21, najboljim u ligi i klupskoj istoriji.

U prvom kolu “plej-ofa” apsolvirana je Juta sa 3:1. I u polufinalu je protivnik bio “plitak potok” za Divca i drugove – Sakramento se plasirao u finale ukupnim rezultatom 4:1.

Finale Zapadne konferencije između Kingsa i Lejkersa smatra se jednom od najdramatičnijih, najzanimljivijih, ali i najkontroverznijih “plej-of” serija.

Osamnaestog maja 2002. godine, u sudaru Šekila O’Nila, Roberta Orija i Kobe Brajanta na jednoj i Vlada Divca, Krisa Vebera i Predraga Stojakovića na drugoj strani, poveo je košarkaški gigant iz Los Anđelesa trijumfom 106:99 u Arko Areni u Sakramentu. Brajant (30) i O’Nil (26) postigli su više od polovine poena pobedničke ekipe. Divac je ostvario “”dabl-dabl” učinak – 12 poena i 11 skokova.

Dva dana kasnije na istom mestu trijumfuju “kraljevi” (96:90) i izjednačuju na 1:1, ali je već taj susret imao tzv. treće poluvreme jer je Brajant uoči meča dobio trovanje stomaka, zbog čega su neki optužili osoblje hotela u kojem je odsela ekspedicija Lejkersa da je namerno “manipulisala” hranom.

Vlade je ponovo bio briljantan sa 15 poena i 14 uhvaćenih lopti.

Na prvom gostovanju u Stejpls centru, 24. maja, Sakramento je pokazao svoje lice iz regularnog dela sezone i slavio sa ubedljivih 103:90, iako je tokom meča imao i 27 poena viška. Divac je imao 11 poena, devet skokova, četiri asistencije i tri blokade.

Četvrta utakmica, 26. maja u Stejpls centru, pružila je dramatičnu završnicu i naterala pola Srbije, koja tih noći nije spavala zbog male srpske kolonije u Sakramentu, da proklinje Roberta Orija.

Sakramento je opet počeo furiozno i u prvom poluvremenu stigao do 24 poena suficita. Činilo se da protiv grogiranog protivnika gosti već imaju pobedu u džepu i da već mogu da se spremaju za meč-loptu u njihovoj Arko areni dva dana kasnije.

Kola su, međutim, polako krenula nizbrdo kada je igrač “jezeraša” Samaki Voker sa sirenom pogodio “trojku” za podnošljivih -14 na poluvremenu, iako snimak jasno pokazuje da je koš postignut nakon isteka vremena. Još jedna kontroverza?!

Uoči početka poslednje četvrtine, uporni domaćini imali su samo sedam poena minusa. Voda je gostima ušla u uši, počeli su da promašuju ono što su bez problema pogađali u prvom poluvremenu, tako da su se Lejkersi primakli na 97:99 i u poslednjem napadu na utakmici imali šansu barem za izjednačenje.

Krenuo je Brajant na ulaz, bez uspeha. Pokušao je zatim O’Nil, ali je Divac skočio i odbio loptu prema polju u nadi da će isteći vreme. Na njegovu, žalost njegovih saigrača i milionske armije navijaču u Sakramentu i Srbiji, lopta je došla pravo u ruke Orija, koji sa zvukom sirene pogađa “trojku” za trijumf Lejkersa i izjednačenje u seriji – 2:2!

Divac je ubeležio 23 poena i sedam skokova.

Uprkos očekivanjima, Sakramento nije psihološki pao u petoj utakmici u Arko areni. Iako su tokom poslednje četvrtine stalno bili u rezultatskom zaostatku, domaćini su ipak prvi došli do meč-lopte finala NBA-lige košem Majka Bibija osam sekundi pre kraja. Vlade je u tu pobedu ugradio 13 poena.

Šesti meč podigao je veliku prašinu u medijima zbog “neobičnog” kriterijuma suđenja. Lejkersi su izveli 40 slobodnih bacanja, ali čak 27 u poslednjoj četvrtini! Centarski par Divac – Skot Polard morao je ranije sa parketa zbog šest ličnih grešaka.

Lejkersi su trijumfovali rezultatom 106:102 i odluku o šampionu odložili za sedmu utakmicu u Sakramentu. Divac je meč završio sa po 12 poena i skokova.

Ovaj duel dospeo je ponovo u žižu američke javnosti šest godina kasnije kada je bivši NBA-sudija Tim Donahju, koji je godinu dana ranije optužen za lažiranje utakmica, izjavio da su dvojica sudija ovog susreta dobili sugestije od čelnika NBA da igračima Lejkersa ne sviraju prekršaje, a da to čine košarkašima Sakramenta. Tako bi serija otišla u sedmu utakmicu, koja bi donela veliki prihod od ulaznica, reklama i televizijskih prava.

Kako bilo, sedma utakmica u Sakramentu odlučivala je ko će u veliko finale NBA-lige. Bila je to prava rezultatska “klackalica”, sa 16 izjednačenja i 19 smena u vođstvu. Deset sekundi pre kraja regularnog dela, kod prednosti gostiju 99:98, Peđa Stojaković je imao finale u rukama, ali je šutirao “er-bol” u pokušaju za tri poena. O’Nil je fauliran prilikom hvatanja lopte i potom iskoristio samo jedno bacanje. Majk Bibi je na drugoj strani nakon prekršaja iskoristio oba bacanja i meč je otišao u produžetak.

“Jezeraši” su sačuvali više nerava u ovoj maratonskoj seriji i trijumfom 112:106 ušli u veliko finale NBA-lige. Brajan i O’Nil ponovo su briljirali postigavši zajedno 65 poena.

Divac je bio standardan – 15 poena i 10 uhvaćenih lopti, ali je zbog šest ličnih ranije izašao sa terena.

Interesantno je da je na klupi tima iz Los Anđelesa sedeo Fil Džekson, onaj isti Fil Džekson koji je bio fatalan za Divca i ekipu Lejkersa 11 godina ranije u finalu “plej-ofa”. Tada je Džekson vodio Čikago.

“Jezeraši” su u finalu lagano “počistili Nju Džerzi Netse sa 4:0 i uzeli šampionski prsten.

Sakramento je i sledeće sezone osvojio prvo mesto u Zapadnoj konferenciji, ali je Kris Veber povredio koleno, pa su “kraljevi” eliminisani već u polufinalu “plej-ofa” Konferencije od Dalas Maveriksa.

Tako blizu, a tako daleko. Dve najvrednije titule u klupskoj konkurenciji – šampiona Evrope i NBA-lige, ostale su tiha košarkaška patnja Vlada Divca …