Četvorica članova teniskog tima sa univerziteta Harvard u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) došla su 1899. godine na ideju da organizuju meč između SAD-a i Velike Britanije.

Kada su se teniski savezi obe države dogovorili oko susreta, jedan od članova harvardske teniske ekipe Dvajt Dejvis je osmislio format takmičenja i platio nabavku trofeja po ceni od približno hiljadu američkih dolara. Trofej je danas poznat kao “salatara”, zbog oblika koji podseća na veliku činiju za pripremanje salate.

Duel dve reprezentacije održan je 1900. godine u bostonskom Longvud kriket klubu, što se uzima kao početak ovog takmičenja, tada pod nazivom Međunarodni teniski izazov na travi. Amerikanci su slavili sa 3:0.

Sledeće godine nije održano takmičenje, a nakon što su Amerikanci 1902. godine ponovo bili bolji od Britanaca, između 1903. i 1906. godine dominirali su teniseri Ujedinjenog Kraljevstva.

Od 1904. godine u takmičenje se uključuju Belgija, Francuska, Austrija i Australazija (Australija i Novi Zeland), a već od dvadesetih godina 20. veka učešće je uzelo blizu 20 državnih reprezentacija.

Australazija je 1907. godine postala prva reprezentacija koja je osvojila takmičenje van SAD i Velike Britanije. Ove tri selekcije su se smenjivale u osvajanju trofeja do 1927. godine kada kreće šestogodišnja francuska dominacija.

Sa početkom otvorene ere svetskog tenisa 1968. godine, kada je i profesionalnim igračima dozvoljeno učešće na “grend-slem” turnirima, i osnivanjem Asocijacije teniskih profesionalaca (ATP) 1972. godine dolazi do omasovljenja Dejvis kupa i usavršavanja formata.

Tako da se 1969. godine već 50 zemalja borilo za trofej, a 1972. godine ukinuto je pravilo da pobednik takmičenja sledeće godine čeka rivala u finalu.

Dejvis kup tek 1974. godine dobija novog pobednika – Južnu Afriku, koja je bez borbe dobila finale protiv Indije. Naime, Indijci su zbog vladajućeg rasističkog režima u zemlji suparnika odbili da otputuju u Južnu Afriku na finale.

Najveća reforma je izvršena 1981. godine kada je uspostavljen format koji je bio aktuelan sve do 2018. godine. Formirana je elitna Svetska grupa od 16 najboljih reprezentacija, dok su druge reprezentacije podeljene u tri zone: evropsku, američku i azijsku. Najbolje ekipe iz ovih zona prelaze u Svetsku grupu, gde dolaze na mesto reprezentacija koje su ispale iz elitnog razreda.

Dejvis kup je 1993. godine prvi put zabeležio učešće trocifrenog broja zemalja, a poslednje takmičenje po starom formatu, 2018. godine, okupilo je čak 132 državne selekcije.

Dejvis kup je jedno od najstarijih i najmasovnijih sportskih takmičenja državnih reprezentacija. U periodu od 1900. do 2018. godine nije održan samo 12 puta – 1901, 1912. i tokom Velikog i Drugog svetskog rata – između 1915. i 1918. godine, odnosno od 1940. do 1945. godine.

U ovom periodu, najviše titula osvojile su SAD 32 (uz 29 finala). Druga je Australija sa 28 (19), treća Francuska i Velika Britanija sa po 10 trofeja. Hrvatska je deseta sa dva Dejvis kupa i još jednim finalom, dok je Srbija na 14. mestu sa po jednom titulom i jednim izgubljenim finalom.

Pod okriljem Međunarodne teniske federacije (ITF) i uz sponzorstvo Investicione kompanije “Kosmos”, čiji je osnivač i predsednik fudbaler Barselone Đerar Pike, od 2019. godine se pokreće Svetski kup, čiji će pobednik osvojiti trofej Dejvis kupa.

Takmičenje će se održavati u novembru, u jednom gradu, u terminu u kome se do sada igralo finale Dejvis kupa. Trajaće nedelju dana i okupiće 18 reprezentacija – šesnaest iz Svetske grupe Dejvis kupa i još dve, koje će biti naknadno određene. Sistem takmičenja u nižim rangovima Dejvis kupa se neće menjati.

SVA FINALA DEJVIS KUPA DRŽAVA SA PROSTORA NEKADAŠNJE JUGOSLAVIJE

HRVATSKA, pobednik 2005. godine

Svetska grupa, prvo kolo, Los Anđeles: SAD 3:2
Svetska grupa, četvrtfinale, Split: Rumunija 4:1
Svetska grupa, polufinale, Split: Rusija 3:2

FINALE (2 – 4. decembar 2005. godine, Bratislava): Slovačka 3:2.
PRVI DAN: Ivan Ljubičić – Karol Kučera 6:3, 6:4, 6:3, Mario Ančić – Dominik Hrbati 6:7, 4:6, 7:6, 4:6
DRUGI DAN: Mario Ančić/Ivan Ljubičić – Dominik Hrbati/Mihal Mertinak 7:6, 6:3, 7:6
TREĆI DAN: Ivan Ljubičić – Dominik Hrbati 6:4, 3:6, 4:6, 6:3, 4:6, Mario Ančić – Mihal Mertinak 7:6, 6:3, 6:4

SRBIJA, pobednik 2010. godine

Svetska grupa, prvo kolo, Beograd: SAD 3:2
Svetska grupa, četvrtfinale, Split: Hrvatska 4:1
Svetska grupa, polufinale, Beograd: Češka Republika 3:2

FINALE (3 – 5. decembar 2010. godine, Beograd): Francuska 3:2.
PRVI DAN: Janko Tipsarević – Gael Monfils 1:6, 6:7, 0:6, Novak Đoković – Žil Simon 6:3, 6:1, 7:5.
DRUGI DAN: Viktor Troicki/Nenad Zimonjić – Arno Klemen/Mihael Ljodra 6:3, 7:6, 4:6, 5:7, 4:6
TREĆI DAN: Novak Đoković – Gael Monfils 6:2, 6:2, 6:4, Viktor Troicki – Mihael Ljodra 6:2, 6:2, 6:3.

Šta je “crvena nit”, šta je zajednički imenilac uspeha Dejvis-kup reprezentacija Hrvatske i Srbije? Odgovor je: Nikola Pilić. Popularni Nik je bio selektor Hrvatske 2005. godine i specijalni savetnik selektoru Srbije Bogdanu Obradoviću 2010. godine.

SRBIJA, vicešampion 2013. godine

Svetska grupa, prvo kolo, Šarlroa: Belgija 3:2
Svetska grupa, četvrtfinale, Bojs: SAD 3:1
Svetska grupa, polufinale, Beograd: Kanada 3:2

FINALE (15 – 17. novembar 2013. godine, Beograd): Češka Republika 2:3
PRVI DAN: Novak Đoković – Radek Štepanek 7:5, 6:1, 6:4, Dušan Lajović – Tomaš Berdih 3:6, 4:6, 3:6
DRUGI DAN: Ilija Bozoljac/Nenad Zimonjić – Tomaš Berdih/Radek Štepanek 2:6, 4:6, 6:7
TREĆI DAN: Novak Đoković – Tomaš Berdih 6:4, 7:6, 6:2, Dušan Lajović – Radek Štepanek 3:6, 1:6, 1:6.

NAPOMENA: Lajović, 117. na listi, uskočio je u tim umesto Tipsarevića, koji se zbog povrede povukao samo dan pre početka duela. Viktor Troicki je u to vreme bio pod 18-mesečnom suspenzijom, kasnije umanjenom na jednogodišnju, koja je tekla od 25. jula 2013. godine, zbog toga što nije dao uzorak krvi na doping-analizu tokom turnira u Monte Karlu.

HRVATSKA, vicešampion 2016. godine

Svetska grupa, prvo kolo, Lijež: Belgija 3:2
Svetska grupa, četvrtfinale, Portland: SAD 3:2
Svetska grupa, polufinale, Zadar: Francuska 3:2

FINALE (25 – 27. novembar 2016. godine, Zagreb): Argentina 2:3
PRVI DAN: Marin Čilić – Federiko Delbonis 6:3, 7:5, 3:6, 1:6, 6:2, Ivo Karlović – Huan Martin del Potro 4:6, 7:6, 3:6, 5:7.
DRUGI DAN: Marin Čilić/Ivan Dodig – Huan Martin del Potro/Leonardo Majer 7:6, 7:6, 6:3.
TREĆI DAN: Marin Čilić – Huan Martin del Potro 7:6, 6:2, 5:7, 4:6, 3:6, Ivo Karlović – Federiko Delbonis 3:6, 4:6, 2:6.

Hrvati su nakon dva dana vodili sa 2:1, a Čilić je u prvom meču četvrtog dana protiv Huana Martina del Potra poveo sa 2:0 i našao se samo set daleko da Hrvatskoj donese novu “salataru”.

Argentinac je preokrenuo rezultat i dobio meč, a Federiko Delbonis je u odlučujućem susretu trijumfom nad indisponiranim Ivom Karlovićem nakon četiri neuspešna finala, doneo Argentini prvi trijumf u Dejvis kupu.

HRVATSKA, pobednik 2018. godine

Svetska grupa, prvo kolo, Osijek: Kanada 3:1
Svetska grupa, četvrtfinale, Varaždin: Kazahstan 3:1
Svetska grupa, polufinale, Zadar: SAD 3:2

FINALE (23 – 25. novembar 2018. godine, Lil): Francuska 3:1.
PRVI DAN: Borna Ćorić – Žeremi Šardi 6:2, 7:5, 6:4, Marin Čilić – Žo-Vilfrid Conga 6:3, 7:5, 6:4
DRUGI DAN: Ivan Dodig/Mate Pavić – Nikola Mau/Pjer-Ugo Erber 4:6, 4:6, 6:3, 6:7
TREĆI DAN: Marin Čilić – Luka Puj 7:6, 6:3, 6:3, meč Borna Ćorić – Mario Ančić – Žo-Vilfrid Conga nije odigran.

Pitanje pobednika nije dolazilo u pitanje, Hrvati su odoleli pritisku preko 20 hiljada domaćih navijača i osvojili poslednji Dejvis kup po starom formatu. U tri pojedinačna susreta nisu izgubili nijedan set.

MEĐUSOBNI SUSRETI NEKADAŠNJIH REPUBLIKA SFRJ U DEJVIS KUPU

Četvrtfinale Svetske grupe, Split, 9 – 11. jul 2010. godine: Hrvatska – Srbija 1:4

PRVI DAN: Ivan Ljubičić – Novak Đoković 6:7, 4:6, 1:6, Marin Čilić – Viktor Troicki 6:4, 7:5, 6:2
DRUGI DAN: Marin Čilić/Ivan Dodig – Janko Tipsarević/Nenad Zimonjić 3:6, 2:6, 4:6
TREĆI DAN: Marin Čilić – Novak Đoković 3:6, 3:6, 2:6, Antonio Veić – Janko Tipsarević 2:6, 6:7.

Srbija je te godine osvojila Dejvis kup pobedom 3:2 nad Francuskom u finalnom meču u Beogradu.

Prvo kolo Svetske grupe, Kraljevo, 6 – 8. mart 2015. godine: Srbija – Hrvatska 5:0

PRVI DAN: Novak Đoković – Mate Delić 6:3, 6:2, 6:4, Viktor Troicki – Borna Ćorić 4:6, 1:6, 6:3, 6:2, 6:1.
DRUGI DAN: Novak Đoković/Nenad Zimonjić – Marin Draganja/Franko Škugor 6:3, 6:4, 6:1.
TREĆI DAN: Filip Krajinović – Franko Škugor 6:4, 6:2, Viktor Troicki – Mate Delić 6:4, 6:3.

Srbija je već u narednom kolu eliminisana od Argentine u Buenos Airesu rezultatom 1:4. Novak Đoković nije nastupio za Srbiju.