Iz istorije olimpizma: Da li ste znali?
Možda najveći tragičar u istoriji Olimpijskih igara jeste italijanski maratonac Dorando Pjetri (na slici). U trci maratona na Igrama u Londonu 1908. godine, Pjetri je imao veliko vođstvo sve do ulaska u stadion. Iscrpljen sopstvenim tempom, ne znajući za sebe, nesrećni Italijan nekoliko puta je zateturao i pao.
Olimpijske igre modernog doba
Baron Pjer de Kuberten (na slici), francuski pedagog, najzaslužniji je za obnavljanje olimpijskih igara, koje su održavane u antičkoj Grčki u periodu od 776. godine pre nove ere do 393. godine nove ere. Bio je osnivač Međunarodnog Olimpijskog komiteta i njegov predsednik od 1896. do 1925. godine.
Senke nad olimpijskim pokretom
Kanadski atletičar Ben Džonson (na slici, u sredini) osvojio je prvo mesto i zlatnu medalju u trci na 100 metara na Olimpijskim igrama u Seulu, istrčavši najkraću atletsku deonicu za tada neverovatnih 9,79 sekundi. Samo koji dan kasnije dokazano je da je koristio nedozvoljena stimulativna sredstva, zbog čega je diskvalifikovan.
Šaban Trstena kao Blek Stena
Godina 1984. bila je jedna od najuspešnijih u istoriji jugoslovenskog sporta. Jure Franko je u Sarajevu doneo prvu medalju na zimskim olimpijskim igrama, rukometašice beogradskog Radničkog postale su šampionke Evrope, stonoteniski par Šurbek – Kalinić uzeo je zlato na Evropskom prvenstvu, splitski Hajduk igrao je u polufinalu Kupa UEFA …
Šampioni Evrope u atletici
Crvena zvezda je bila najuspešniji srpski i jugoslovenski atletski klub u decenijama posle Drugog svetskog rata. Osim što je iznedrila veliki broj istaknutih atletičara, osvajača medalja na regionalnim, evropskim i svetskim takmičenjima, Zvezda je sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka ostvarila zapažene uspehe i u Kupu evropskih klupskih šampiona.