Veliki olimpijski tromeč: Hrvatska, Srbija i Slovenija …
Od dezintegracije SFR Jugoslavije održano je devet letnjih olimpijskih igara na kojima su sportisti sa prostora bivše države osvojili ukupno 126 medalja – 40 zlatnih, 40 srebrnih i 46 bronzanih. Najviše (48) ima Hrvatska, prva i do sada jedina država sa teritorije bivše SFRJ koja je na jednim letnjim olimpijskim igrama osvojila dvocifren broj medalja. Hrvati su se u najviše sportova (14)...
Mit o YU-sportu: odbojka
Nakon alpskog skijanja, rvanja i stonog tenisa, na red je došao i prvi ekipni sport – odbojka. Odgovorićemo na pitanje da li je odbojka bila rezultatski uspešnija za vreme Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije ili kasnije u okviru novostvorenih država – Srbije, Hrvatske, Slovenije, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Crne Gore …
Mit o YU-sportu: alpsko skijanje
O jugoslovenskom sportu često se priča sa puno emocija. Svejedno da li je u pitanju jugonostalgija ili psihološki mehanizam koji navodi ljude da misle da je sve bilo lepše i bolje kada su bili mladi, povremeno se protura teza da su sportisti pod okriljem stare države postizali veće uspehe nego u državama nastalim na njenim ruševinama.
Olimpijske igre u Minhenu: Mate Parlov i rukometaši zlatni
Završnica Olimpijskih igara u Minhenu protekla je u strahu od novih terorističkih napada. I sama ceremonija zatvaranja Igara bila je skromnija, bez ranije predviđenih scena pevanja i plesa, iz poštovanja prema izraelskim žrtvama.
Olimpijske igre u Minhenu: Bokseri i rukometaši obezbedili prve medalje, rvači dominiraju
Najjači čovek na Olimpijskim igrama postao je 30-godišnji inženjer iz Sovjetskog Saveza Vasilij Aleksejev. On je u dizanju tegova, u kategoriji preko 110 kilograma, osvojio zlatnu medalju i oborio olimpijski rekord sa podignutih 640 kilograma u triatlonu, čak 30 više od drugoplasiranog Zapadnog Nemca Rudolfa Manga i 67,5 kilograma više od Gerda Bonka iz Istočne Nemačke.
Olimpijske igre u Minhenu: Terorizam!
Olimpijske igre u Minhenu bile su prve na tlu Nemačke posle onih 1936. godine u Berlinu kada je ovaj najveći svetski sportski događaj poslužio Hitleru za samopromociju i glorifikaciju nacizma.
Olimpijske igre u Minhenu: Rukometaši gaze, vaterpolisti tek peti, epilog doping-skandala
Totalno ludilo se desilo u finalu trke atletičara na 400 metara sa preponama. Svi su očekivali da će se glavna borba za zlato voditi između svetskog rekordera (48,12 sekundi u Meksiku 1968. godine) Britanca Dejvida Hemerija i Amerikanca Ralfa Mana, čoveka koji je ostvario najbrže vreme te godine.
Olimpijske igre u Minhenu: Nacionalni rekord Vere Nikolić, potop vaterpolista
Bizaran događaj presudno je uticao na podelu medalja u trci muškaraca na 100 metara na Olimpijskim igrama u Minhenu 1972. godine.
Olimpijske igre u Minhenu: Vaterpolisti po planu, šokantan poraz košarkaša
Svetski mediji su tokom trajanja Olimpijskih igara u Minhenu 1972. godine pisali da će se, pored sportista na pobedničkom postolju, svečanoj ceremoniji dodele medalja najviše radovati kompozitor Herbert Rebajn koji je komponovao “Olimpijske fanfare”, melodiju kojom počinje svaka ta ceremonija. Ona će se izvoditi 195 puta i svaki put ovom nemačkom kompozitoru nastanjenom u švajcarskom...
