Latinoamerička država Meksiko debitovala je na Zimskim olimpijskim igrama 1928. godine u švajcarskom Sen Moricu. Predstavljala ih je bob-ekipa, koja je u petosedu (da, dobro ste pročitali, bob posada je tada brojala pet članova!), u konkurenciji 23 posade, zauzela odlično 11. mesto. Nakon 56 godina pauze, Meksikanci su se ponovo pojavili na zimskim olimpijskim igrama – u Sarajevu 1984. godine …
Predstavljao ih je alpski skijaš, dvadesetpetogodišnji Hubertus fon Hohenlohe. Iako rođen u Meksiko Sitiju, potomak je nemačkih plemića, sin princa Alfonsa Hohenlohea i princeze Ire Firstenberg.
Ono po čemu je njegova sportska biografija izuzetna jeste činjenica da je učestvovao i na zimskim olimpijskim igrama 1988, 1992, 1994, 2010. i 2014. godine, i da je sa 55 godina postao drugi najstariji učesnik zimskih olimpijskih igara. Osim starošću, Hubertus je u Sočiju privlačio pažnju javnosti i po skijaškom kombinezonu koji je podsećao na odelo meksičkih pevača – marijača.
Hubertus fon Hohenlohe u Sočiju 2014. godine
R
Realizacija Zimskih olimpijskih igara u Sarajevu praktično je počela aprila 1980. godine konstituisanjem Organizacionog komiteta od 79 članova. On je zamenio Privremeni organizacioni komitet, koji je delovao od 13. jula 1978. godine, a za predsednika je imenovan Branko Mikulić, tadašnji član Predsedništva Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije, a Anto Sučić je imenovan za predsednika Izvršnog komiteta.
Organizacioni komitet održao je ukupno 12 sednica (po tri 1980.i 1981. godine, a po dve 1982, 1983 i 1984. godine. Poslednja je održana 19. oktobra 1984. godine.
Već na desetoj sednici, 10. jula 1980. godine, usvojen je detaljni plan izgradnje sportskih objekata, kao i drugih objekata koji su bili prestpostavka održavanja Igara (smeštaj, putna mreža, infrastruktura, itd) i usvojio predlog satnice Igara.
Najznačajni objekti izgrađeni za potrebe ZOI bili su:
I
– Sportski kompleks “Zetra” sa olimpijskom dvoranom, građen između 1. jula 1981. i 30. novembra 1982. godine. Stadion za brzo klizanje (od 15. novembra 1981. do 30. novembra 1982. godine). Rekonstruisani stadion “Koševo” (od 10. februara do 30. avgusta 1981. godine.
– Novoizgrađeni deo KSC “Skenderija”.
– Glavne i trening-staze, vertikalni transport kapaciteta 9.000 skijaša na sat i infrastruktura na Jahorini.
– Bob i sankaška staza sa pratećim objektima i infrastrukturom na Trebeviću, građeni su između 1. juna 1981 i 30. septembra 1982. godine.
– Staza za biatlon sa strelištem, staze za skijaška trčanja i trening-staze sa kompletnom infrastrukturom i pratećim objektima na Igmanu – Veliko polje.
– Skakaonice od 70 i 90 metara, građene između 1. juna 1981. i 1. decembra 1982. godine, rekreativna alpska staza, vertikalni transport i infrastruktura na Igmanu – Malo polje.
– Glavne i trening-staze za spust, slalom i veleslalom na Bjelašnici sa vertikalnim transportom kapaciteta 7.000 skijaša na sat, kompletnom infrastrukturom i pratećim objektima.
II
– Putna mreža u dužini od 160 kilometara.
III
– Specijalni objekti: dogradnja i opremanje RTV doma i Telekomunikacijske pošte, rekonstrukcija zgrada PTT, Narodnog pozorišta, Železničke stanice, aerodromske piste sa novoizgrađenom aerodromskom zgradom, itd.
IV
– Hotelsko-ugostiteljski objekti: novoizgrađeni “Holidej in” i “ŽTO” u Sarajevu, “Bistrica”, “Košuta” i “Feroelektro” na Jahorini, “Koran” i “Panorama” na Palama, “Igman” na Igmanu, “Famos” na Bjelašnici. Rekonstruisani su mnogi drugi hoteli.
V
– Stambeni objekti: “Mojmilo” (639 stanova) i “Dobrinja” (2.154), novi blok u Studentskom naselju “Nedžarići” …
S
Spust je, prema pravilima Međunarodnog olimpijskog komiteta, mogao da se održi samo na stazi koja je imala visinsku razliku od najmanje 800 metara između starta i cilja. Pošto je vrh Bjelašnice na visini od 2.067, a cilj u ravnici na 1.273 metara, nedostajalo je par metara …
Zato je izgrađen objekat na vrhu planine, a takmičari su u stvari startovali iz tog objekta, sa ukupne nadmorske visine od 2.076 metara. Tako je dobijena potrebna visinska razlika od 800 metara, tačnije 803 metra.
Š
Špiljak Mika, predsednik Predsedništva Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, ušao je u istoriju kao čovek koji je 8. februara 1984. godine zvanično otvorio 14. zimske olimpijske igre.
T
Televizijske prenose sportskih takmičenja u i oko Sarajeva pratilo je blizu dve milijarde ljudi širom planete. Bio je to najveći poduhvat u istoriji Jugoslovenske radio-televizije (JRT). Ona je proizvela 111 televizijskih prenosa koji su išli u svet u ukupnom trajanju od 204 časa.
Svaki republički studio dao je svoje ljude i opremu, koji su pokrivali određeno sportsko borilište. Evo kako su se televizijski centri međusobno podelili:
– Stadion Koševo – ceremonija otvaranja (RTV SARAJEVO ) – prenos je bio pokriven sa osam kamera.
– Ledena dvorana “Zetra” – umetničko klizanje i hokej na ledu (RTV Zagreb) – 12 kamera.
– Klizalište “Zetra” – brzo klizanje (RTV ZAGREB)
– Skenderija – hokej na ledu, proglašenja pobednika (RTV SKOPLJE) – šest kamera.
– Bjelašnica – muško alpsko skijanje (RTV LJUBLJANA – ABC) – 14 kamera.
– Jahorina – žensko alpsko skijanje (RTV SARAJEVO – RTV Titograd) – 14 kamera.
– Igman, Veliko Polje – skijaško trčanje, nordijska kombinacija i biatlon (RTV NOVI SAD) – 23 kamera.
– Igman, Malo Polje – skijaški skokovi (RTV PRIŠTINA) – 8 kamera.
– Trebević – bob i sankanje (RTV BEOGRAD) – 13 kamera.
U
Uglješa Uzelac, član Organizacionog komiteta Zimskih olimpijskih igara i gradonačelnik Sarajeva od 1983. do 1985. godine, bio je taj kome je pripala čast da na ceremoniji otvaranja Igara 8. februara preuzme olimpijsku zastavu iz ruku prvog čoveka MOK-a Huana Atonija Samarana.
V
Vučko je bio zvanična maskota Igara, izabrana na javnom konkursu na koji je pristiglo blizu 1.200 predloga. Vučka su izabrali čitaoci jugoslovenskih novina, u konkurenciji drugih finalista: veverice, jagnjeta, divokoze, bodljikavog praseta i grudve snega.
Njegov tvorac je ljubljanski akademski slikar Jože Trobec, koji je svoju maskotu prvobitno nazvao Jahorinko. Trobec bi sigurno odustao od konkursa da ga supruga nije nagovorila da učestvuje.
To je bio i jedini pristigli predlog koji je za maskotu uzeo vuka, što i ne čudi, s obzirom da je za ove životinje prva asocijacija – krvoločnost. Zato u odnosu na prvu verziju, “zvanični” Vučko nije imao zube, da bi delovao umiljatije.
Prezime Trobec, nažalost, postalo je poznato jugoslovenskoj javnosti znatno ranije po Metodu Trobecu, najpoznatijem serijskom ubici u tadašnjoj državi. Trobec je, naime, u Dolenji Vasi u Sloveniji od 1976. do 1979. ubio pet žena i zapalio ih u krušnoj peći kako bi uništio dokaze. Po njemu je nazvan i zagrebački pank-bend “Trobecove krušne peći” …
Predlog maskota za ZOI u Sarajevu: 1) bodljikavo prase, 2) grudva snega, 3) divokoza, 4) jagnje, 5) vuk Vučko i 6) veverica
Z
Zvanični znak Igara delo je Miroslava Antoniča Roka, dok je piktograme sportova izradio Radomir Vuković.
Piktogrami za ZOI 1984. godine
Ž
Žena, koja je pored finske skijaške trkačice Marje Lize Hemelajnen, osvajačice tri zlatne i jedne bronzane medalje, obeležila Igre u Sarajevu bila je istočnonemačka umetnička klizačica, 18-godišnja Katarina Vit, koja je osvojila zlatnu medalju. Bila je to njena prva titula, a nakon toga biće još jednom olimpijska pobednica (1988. godine u Kalgariju), četvorostruka šampionka sveta i šest puta uzastopno najbolja u Evropi. Zbog svoje gracioznosti tokom nastupa, već u Sarajevu zaradila je nadimak “Ledena kraljica” …
Smerna i skromna Kaja Vit ukrasila je decembra 1998. godine duplericu “Plejboja”. Tiraž ovog muškog magazina zbog nje je skočio u nebo i samo je prvi broj, na čijoj se naslovnoj strani pojavila obnažena Merilin Monro, bio prodavaniji …
