Jednog od najboljih engleskih igrača svih vremena i dvostrukog osvajača “Zlatne lopte” krajem sedamdesetih godina prošlog veka Kevina Kigena pretukli su pripadnici jugoslovenske policije na beogradskom aerodromu 1974. godine. Popularni “Moćni miš” (“Mighty Mouse”) je u Beograd doputovao kao član reprezentacije Engleske na prijateljski meč sa Jugoslavijom.

Incident koji je decenijama bio pod velom tajni, i o kojem su u javnost puštane samo nepotpune i nepotvrđene vesti, ponovo je aktuelizovan 1. januara 2005. godine kada je ukinut tridesetogodišnji embargo na diplomatska dokumenta, obaveštajne izveštaje i prepisku koji su pohranjeni u britanskoj Nacionalnoj arhivi.

U osvrtu na ovaj događaj, engleski mediji ne poriču sasvim činjenicu da su se pojedini engleski igrači ponašali neprimereno, kako u aerodromskoj zgradi, tako i ranije, u avionu kojim su leteli iz Sofije za Beograd. Međutim, opšti je stav da je njihov ljubimac, ni kriv ni dužan, platio najvišu cenu tuđe bahatosti, suočivši se u jednom trenutku čak sa ozbiljnim optužbama za napad na službeno lice i seksualno uznemiravanje.

Uzimajući u obzir i ponašanje tadašnje policije, koja nije imala mnogo strpljenja za čavrljanje, pa je radije prvo udarala, pa tek onda postavljala pitanja, razmotrimo neobični splet okolnosti koji je doveo do ovog incidenta, čija je kolateralna šteta bio upravo omaleni Kigen.

1. ALKOHOL. Prema priznanju samih engleskih novinara koji su putovali sa reprezentativcima za Beograd, u avionu se tokom leta konzumirao alkohol, i oni ne isključuju mogućnost da su se pojedini igrači malo slobodnije ponašali prema stjuardesama (tačnije: štipali ih za guzu). Međutim, među njima, prema njihovom tvrđenju, nije bilo Kigena koji je prespavao čitav let.

2. NESPORAZUM ZBOG VREMENSKE RAZLIKE. Čitav incident verovatno bi bio izbegnut ili barem ne bi imao takve posledice da je englesku ekspediciju na aerodromu dočekao neko od predstavnika Fudbalskog saveza Jugoslavije.

Naime, Englezi su potpuno smetnuli s uma da je Bugarska, iz koje su poleteli, u odnosu na Jugoslaviju u drugoj vremenskoj zoni, odnosno “beži” sat vremena, pa su domaćinima javili vreme dolaska, ali po sofijskom vremenu. Tako da su Englezi doputovali sat vremena pre najavljenog termina.

3. ODEĆA. Reprezentativci Engleske u Beograd nisu doputovali u jednoobraznim, službenim uniformama, već u svojoj krajnje nekonvencionalnoj odeći i pre su odavali utisak neke nestašne “dece cveća”. Policajci u prvom trenutku uopšte nisu bili svesni da “sprovode silu” nad fudbalerom engleske reprezentacije, o čemu je pisao i sam Kigen – kada su pripadnici aerodromskog obezbeđenja shvatili da je reprezentativac Engleske, promenili su svoje ponašanje i počeli da brišu krv sa njega, tako da nije više izgledao tako unakaženo …

A sad se vratimo hronologiji događaja …

Prvi put od kada učestvuje, Engleska se 1974. godine nije plasirala na Svetsko prvenstvo, pa je menadžer Džo Merser kroz istočnoevropsku turneju polako pripremao ekipu za kvalifikacije za evropski Kup nacija.

Reprezentacija “tri lava” odigrala je 29. maja u Lajpcigu nerešeno 1:1 sa DR Nemačkom, a 1. juna u Sofiji pobedila Bugarsku sa minimalnih 1:0.

Engleze je 5. juna u Beogradu čekao poslednji i najteži ispit na ovoj mini-turneji – meč sa Jugoslavijom, kojoj je ovo bila generalna proba pred Svetsko prvenstvo u Nemačkoj. “Plavi” su samo osam dana kasnije igrali protiv Brazila u premijernoj utakmici ovog turnira …

Engleska ekspedicija doputovala je avionom u Beograd 2. juna. Napadač Liverpula Kevin Kigen i njegov klupski kolega Alek Lindzi prvi su prošli pasošku kontrolu i izašli u hol gde se preuzima prtljag.

Jedna digresija: nepunih osam meseci ranije, Kigen i Lindzi bili su na ovom istom aerodromu, tada u sastavu Liverpula, koji je igrao meč osmine finala Kupa šampiona sa Crvenom zvezdom.

Beograđani su bili bolji – u obe utakmice su trijumfovali sa 2:1.

Elem, čekajući ostatak ekipe, pripiti Lindzi se popeo na pokretnu traku kojom se doprema prtljag i hodom počeo da oponaša Čarlija Čaplina. Odjednom se pojavilo aerodromsko obezbeđenje koje ga je skinulo sa trake i nimalo nežno ga pritislo uza zid.

Prema engleskoj verziji, Kigenu, koji se smejao Lindzijevom “performansu”, učinila se smešna i novonastala situacija. U tom trenutku, dok se on gromoglasno smejao, sa leđa su ga zgrabila dvojica policajaca i držeći mu ruke na leđima povela prema policijskoj stanici na aerodromu. Jedan od svedoka incidenta bio je sportski komentator Bob Haris, koji je o tome odmah obavestio menadžera Mersera i zvaničnike Fudbalskog saveza Engleske. Prema svedočenjima, Kigen je već tu u holu primio udarac u lice, a jedan policajac je na njemu primenio klasičnu “kragnu” oko vrata, zbog čega je Englez počeo da crveni u licu …

U brzo sročenoj optužnici Kigen se teretio za remećenje javnog reda i mira i nasilničko ponašanje – psovao je službena lica, plazio im se i udario jednog od njih po ruci.

Međutim, ono što je naročito zabrinulo zvaničnike engleskog fudbalskog saveza bila je prijava koju je jedna stjuardesa na letu za Beograd podnela protiv njega zbog – seksualnog uznemiravanja …

Činilo se da je učinjena nenadoknadiva šteta sa nesagledivim posledicama. Za početak, igrači Engleske su odmah sazvali sastanak i pred menadžera Mersera postavili zahtev da se otkaže meč sa Jugoslavijom i da se oni odmah vrate kući.

Merser se složio sa njima, ali im je odgovorio da ako odmah otputuju, Kigen će morati da ostane zbog suđenja.

– Bilo bi mudrije da svi usmerimo napore ka njegovom oslobađanju – rekao im je.

Kigena su policajci pustili isto veče, raskrvavljenog nosa i sa par ožiljaka na licu. Optužnice protiv Kigena su povučene, ali izvinjenja nije bilo …

Englez je tvrdio da su ga naterali da kleči u ćošku prostorije i za to vreme ga šaketali, šutirali i pendrečili. Za njega su to bili najeziviji momenti u životu i verovao je da tako izgleda tretman u zatvorima iza “Gvozdene zavese”.

Podsetimo, termin “Gvozdena zavesa” bio je popularan u zapadnom svetu za vreme “Hladnog rata” i predstavljao je zamišljenu granicu koja odvaja zemlje Varšavskog ugovora od ostatka sveta. Doduše, Jugoslavija nije bila deo tog vojnog saveza, ali su je u zapadnom svetu mnogi tako percipirali.

Tri dana kasnije, Englezi su odigrali jednu spektakularnu utakmicu sa Jugoslavijom. Završeno je 2:2, a jedan od strelaca bio je i Kigen …

Britanski državljani Robert Kertis (24) i Pol Mejson (23) osuđeni su 5. decembra 1973. godine pred Vojnim sudom u Sarajevu na po četri godine zatvora zbog špijunaže za interese “strane organizacije”. Naime, oni su uhapšeni u oktobru iste godine u blizini vojnog aerodroma u Rajlovcu blizu Sarajeva, dok su fotografisali vojne teretne avione Sovjetskog Saveza, koji su tokom arapsko-izraelskog sukoba prevozili oružje za Siriju i Egipat.

Kertis i Mejson su se branili tvrdnjom da su veliki zaljubljenici u avione i da svoju strast zadovoljavaju slikanjem aerodroma širom Evrope. Izgleda da su investirali i mnogo novaca u svoj hobi, jer su prlikom hapšenja kod njih pronađeni fotoaparati sa objektivima, dvogledi, teleskopi, magnetofoni, sveske prepune beležaka o avionima …

Nepunih godinu dana kasnije su abolirani i pušteni na slobodu. Postoje špekulacije da je njihovo puštanje bilo rezultat dogovora koji je postignut između jugoslovenskih i britanskih vlasti – London će olako preći preko prebijanja fudbalskog heroja nacije na aerodromu u Surčinu, a, zauzvrat, Beograd će osloboditi osuđene Britance …

A Kigen? Nakon incidenta se zarekao da se nikada više neće vratiti u Jugoslaviju, ali kada je njegov klub Hamburger u četvrtfinalu Kupa evropskih šampiona 1979. godine za protivnika dobio Hajduk, njegov saigrač i cimer na putovanjima Ivan-Iko Buljan ga je nagovorio da ipak dođe u Split.

Kevinova nestašna priroda dugo nije mogla da prihvati disciplinu i rad koje je nametao tadašnji prvi strateg Hamburgera Branko Zebec, pa je jednog dana, iznuren brutalnim Brankovim treninzima, jedva dogegao do kancelarije generalnog menadžera kluba Gintera Necera i zavapio: “Želim da odem iz kluba, ovaj trener je lud!”