Staza za spust u Kicbilu je, pored one u švajcarskom Vengenu, najopasnija i najzahtevnija u takmičenjima Svetskog kupa u alpskom skijanju. Trke spusta u ovom austrijskom skijaškom centru održavaju se od 1931. godine.

Međunarodna skijaška federacija (FIS) već godinama ulaže velike napore kako bi koliko-toliko poboljšala bezbednost skijaša, pre svega, postavljanjem bezbednosnih mreža na najrizičnijim delovima staza, menjanjem konfiguracije previše opasnih delova staze i odlaganjem trka u slučaju nepovoljnih vremenskih uslova …

Međutim, nije uvek tako bilo. Komercijalizacijom skijaškog sporta u sedamdesetim godinama prošlog veka, organizatori trka sve su podredili sponzorima i gledaocima, zanemarujući bezbednost takmičara. Priznali ili ne, kao i automobilska Formula 1, tako je i ova svojevrsna Formula 1 na skijama privlačila pažnju i onih gledalaca koji su očekivali neki incident. A spustaši u Kicbilu su se tih godina nekim delovima staze spuštali brzinom i do 150 kilometara na čas …

Tako se 17. januara 1981. godine u Kicbilu, u okviru 15. izdanja Svetskog kupa u alpskom skijanju, desilo ono što je u jednim ciriškim novinama označeno kao “brutalni spust”.

U to vreme su “belim cirkusom” dominirali “specijalci” – oni koji su se takmičili gotovo isključivo u spustu i skijaši čije su “carstvo” bile tehničke discipline – slalom i veleslalom.

Jedina takmičenja gde su se ove dve grupe skijaša susretale bili su spust i slalom za kombinaciju. Pobednik kombinacije bio je skijaš koji je imao najbolje ukupno vreme u dve trke slaloma i jednoj trci spusta.

Kanađanin Stiv Podborski trijumfovao je u spustu “preletevši” stazu dugu 3.510 metara za dva minuta, tri sekunde i 76 stotinki. Drugi je bio Švajcarac Piter Miler (2:04,16), a treći na postolju Austrijanac Piter Virnsberger (2:04,74).

Dok su njih trojica slavila u ciljnoj ravnini, na stazi se odvijala prava drama, koja je naterala komentatora nemačkog ZDF-a Harija Valerijena da uživo u prenosu zatraži da se trka smesta prekine!

Organizatori nisu razmišljali u tom pravcu, pa je epilog ovog pravog skijaškog masakra bio: od 58 takmičara na cilj je stiglo samo 39, a njih desetak je završilo u bolnici sa raznim lakšim i težim povredama.

Čak su i spustaši imali problem da se održe na previše zahtevnoj stazi. A onda su, u poteri za bodovima za kombinaciju bez kojih nisu mogli da računaju na visoku poziciju u generalnom plasmanu Svetskog kupa, na red došli specijalisti za slalom, među njima i najbolji jugoslovenski skijaš Bojan Križaj i Šveđanin Jan Ingemar Stenmark.

Stenmark je završio na 34. mestu, zaostavši oko 11 sekundi iza pobednika Podborskog. Odvozio je jednu krajnje opreznu trku, čak je izbegavao da ide u karakterističan skijaški stav da se ne bi ubrzao …

– Želja mi je bila da osvojim dodatne bodove za Svetski kup i to sam ostvario – rekao je “Veliki Ingo” na cilju zadovoljan što je stigao u komadu. – Nisam želeo da rizikujem, to bi bilo suviše opasno na ovoj stazi. Najvažnije je da sam stigao na cilj i izbegao povredu koja bi me udaljila od borbe za Svetski kup.

Križaj je lošije prošao. Startovao je 17. po redu i veoma brzo se pokazalo da njegova odluka da učestvuje u spustu za kombinaciju i nije bila baš najpametnija.

Srećom, iako je pad na prvi utisak delovao stravično, Bojan je samo povredio lice. Ipak je morao da propusti slalom u Kicbilu, ali je samo nedelju dana kasnije zabeležio svoj drugi trijumf u karijeri, osvojivši prvo mesto na slalomskoj stazi “Jungfrau” u Vengenu. Uspeh je veći ako se zna da je prvu trku završio na desetom mestu sa 0,83 sekunde zaostatka za vodećim.

Vratimo se ludačkom spustu u Kicbilu. Stenmark je osvojio 15 bodova u kombinaciji jer je ovaj spust bio “vezan” sa slalom u zapadnonemačkom Oberštaufenu održanom četiri dana ranije.

Ovo je bio prvi službeni spust koji je u karijeri odvozio švedski skijaški velikan. Stenmark je izbegavao da se okuša u ovoj disciplini zastrašen lošim iskustvom na pripremama u Italiji 16 meseci ranije kada je pao na treningu spusta zbog čega se oporavljao nedeljama.

Stenmark je zato izazvao nemalo iznenađenje kada se u poslednjem trenutku ipak odlučio da učestvuje u trci spusta u Kicbiilu. U želji da pomogne svom najboljem skijašu Filu Meru, koji je sa Stenmarkom vodio ljutu borbu za veliki kristalni globus, američki tim je uložio protest smatrajući da je Šveđanin zakasnio sa prijavom. Njihovu žalbu je organizator odbio.

Pobednik kombinacije bio je Fil Mer, koji je te sezone i osvojio prvo mesto u generalnom plasmanu Svetskog kupa sa 266 bodova, šest više od Stenmarka.

Zaključno sa 2022. godinom, apsolutni rekorder (računajući mušku i žensku konkurenciju) je Stenmark sa trijumfima u 86 trka (40 u slalomu i 46 u velesalomu). U muškoj konkurenciji, drugi je Austrijanac Marsel Hiršer sa 67, a treći njegov zemljak Herman Majer sa 54.

Šveđanin je tri puta uzastopno – 1976, 1977. i 1978. godine – osvojio Svetski kup, ali je nakon toga Međunarodna skijaška federacija načinila izmene u bodovanju, čime su prednost dobijali skijaši koji su učestvovali u svim disciplinama – slalomu, velesalomu i spustu.

Novonastalu situaciju maksimalno su iskoristili “univerzalci”, tako da je Inge od tada osvajao samo male kristalne globuse u slalomu i veleslalomu …