Muški košarkaški klubovi su do raspada zajedničke države Jugoslavije 15 puta trijumfovali u evropskim kup-takmičenjima – po šest puta u Kupu šampiona i Kupu Radivoja Koraća i tri puta u Kupu pobednika kupova.

Šampioni Evrope bili su: tri puta splitska Jugoplastika/Pop 84, dva puta zagrebačka Cibona i jednom sarajevska Bosna.

Beogradski Partizan je tri puta osvojio Kup Radivoja Koraća, ispred Jugoplastike sa dve i zagrebačke Lokomotive sa jednom titulom.

Pobednici Kupa kupova bili su Cibona – dva puta, i beogradska Crvena zvezda – jednom.

Pop 84 je osvajanjem titule prvaka Evrope 1991. godine zatvorio poglavlje zvano “uspesi jugoslovenske klupske košarke”. Ekipe su počele da nastupaju za nove države.

Od tada pa zaključno sa 2016. godinom, klubovi sa prostora Jugoslavije uzeli su dva evropska trofeja.

Partizan je trijumfom u Evropskoj ligi (nasledniku Kupa evropskih šampiona, kasnije je takmičenje dobilo naziv Evroliga) 1992. godine u turskom Istanbulu ostvario najveći uspeh u klupskoj istoriji.

Ljubljanska Olimpija je u staroj državi šest puta bila prvak, ali u davna vremena, tokom šeste i sedme decenije prošlog veka. Generacija Boruta Basina, Ive Daneua, Vita Eizelta i Aljoše Žorge igrala je 1967. godine na završnom turniru četvorice u Kupu evropskih šampiona u španskom Madridu. Iako su poraženi u polufinalu od domaćeg Reala sa 86:88 i u meču za treće mesto pretrpeli novi neuspeh (83:88) od praške Slavije, Ljubljančanima je to ostao najveći međunarodni uspeh. Sve do 1994. godine …

Dok je Partizan sa dvanaestoricom domaćih igrača osvojio “krov Evrope” 1992. godine, Olimpija je do najvećeg klupskog uspeha – titule u Evropskom kupu (nasledniku Kupa pobednika kupova), došla uz pomoć dvojice igrača sa stranim pasošem – Rusom Vitalijem Nosovim i Srbinom Nebojšom Razićem.

Smelt Olimpija je 15. marta 1994. godine u švajcarskoj Lozani sa 91:81 pobedila španski Taugres, što je bio trijumfalni završetak jednog dugog i mukotrpnog puta koji u početku uopšte nije obećavao. Naprotiv. Da stvar bude složenija, klub su napustili Jure Zdovc, Slavko Kotnik i Radisav Ćurčić, a u košarkašku “penziju” otišao je legendarni Peter Vilfan.

Kao šampioni Slovenije, Ljubljančani su startovali u Evropskoj ligi i u prvoj utakmici prvog kola kvalifikacija ruski CSKA ih je u Moskvi “zamrzao” na -23 – 88:65.

Niko nije verovao, ali slovenačka ekipa je načinila podvig u revanšu i sa 89:62 prošla u drugo kolo. Ovaj uspeh joj je obezbedio učešće u Evropskom kupu u slučaju eliminacije iz Evropske lige.

Tako je i bilo – lisabonska Benfika je u drugom kolu kvalifikacija u dva susreta bila bolja (87:63 i 76:91), pa su Ljubljančani evropsku odiseju nastavili u grupnoj fazi slabije rangiranog takmičenja.

U konkurenciji španskog Taugresa, splitske Kroacije Osiguranje, belgijske Belincone, turskog Tofaša i skopskog Rabotničkog zauzeli su prvo mesto, a mesto u finalu obezbedili su pobedom 2-1 u susretima sa solunski Arisom – 79:83, 84:78 i 74:61.

Pred pet hiljada svedoka u dvorani u Lozani, među kojima je bilo daleko više navijača španskog kluba, uz deljenje pravde Nikolaosa Picilkasa (Grčka) i Đenara Kolućija (Italija), izabranici slovenačkog košarkaškog gurua Zmagoslava-Zmaga Sagadina ostvarili su jedan od najvećih uspeha nekog slovenačkog sportskog kolektiva od osamostaljenja. Zaključno sa 2016. godinom, tu težinu jedino ima titula rukometaša Celja u Ligi šampiona 2004. godine.

Ni 32 poena i 11 skokova Amerikanca Kena Banistera, ni 22 poena i sedam uhvaćenih lopti Hrvata Velimira Perasovića nisu pomogli favorizovanim Špancima.

Taugres je imao čak deset skokova više (33 prema 23), ali su Slovenci gađali “trojke” skoro 50 odsto (16 od 34 naspram 6 od 17 Španaca) i ubeležili deset izgubljenih lopti manje (8 prema 18).

Roman Horvat i kapiten Dušan-Duća Hauptman zajedno su postigli 63 poena. Roman je gađao “trojke” čak 64 odsto (9 od 14). Uvek kad bi se Taugres rezultatski približio, usledio je dalekometni odgovor ove dvojice.

Hauptman je košem “iz svlačionice” na samom startu utakmice nagovestio šutersko veče Slovenaca. “Zmajčeki” su rano preuzeli vođstvo, koje nisu ispustili do kraja susreta. Taugres je bio najbliži u devetom minutu prvog dela primakavši se na jedan poen zaostatka – 17:18. Ljubljančani su žestoko odgovorili i već do odmora imali i 15 poena viška – 37:22.

Serijom 9:0 Španci smanjuju na 37:31. Finiš poluvremena doneo je onespokojavajuće trenutke za navijače Olimpije. U poslednjem minutu, kod vođstva Smelt Olimpije 43:34, protivnik je napravio seriju 7:0. Žarko Đurišić je dobio dve lične i zbog protesta tehničku grešku, pa je finale za njega već bilo završeno.

Na odmor se otišlo minimalnim vođstvom Smelt Olimpije – 43:41.

U drugom delu razigrao se mladi Marko Tušek, čvrstom odbranom Boris Gorenc i Jaka Daneu izmorili su Perasovića, pa su Slovenci sredinom drugog dela održavali desetak poena prednosti.

Na manje od tri minuta do kraja Santi Abad je načinio nameran faul nad Hauptmanom i nakon sudijske odluke burno reagovao. Dušan je sa linije slobodnih bacanja digao prednost na +13 (85:72) i time je sve postalo jasno. Slovenačka klupska košarka ostvarila je najveći uspeh …