Poljski atletičar Vladislav Kozakijevič je tokom takmičenja u skoku motkom na Olimpijskim igrama u Moskvi, 30. jula 1980. godine, izazvao veliki skandal. Ono što bi u nekim drugim vremenima bilo okarakterisano kao nepromišljeni, ali bezazleni gest, ovde je dobilo snažno političko značenje.

Njegov konkurent u borbi za zlato bio je domaći takmičar Konstantina Volkov, pa se publika na Centralnom Lenjinovom stadionu, u želji da pomogne svom ljubimcu, ponela nekorektno i zviždala svaki put kada bi se Poljak našao na zaletištu.

Nakon što je uspešnim skokom osigurao prvo mesto i zlatnu medalju, Kozakijevič je na zvižduke odgovorio specifičnim načinom, tzv. bosanskim grbom – levim dlanom se uhvatio za nadlakticu desne ruke, a nju je savio u laktu. Taj vulgarni gest još više je razbesneo domaću publiku.

Poljak se, međutim, nije mnogo uznemirio. Smešak mu nije silazio sa lica, a svoju dominaciju na tom takmičenju povrdio je obaranjem svetskog rekorda sa preskočenih pet metara i 78 centimetara.

Sve se ovo događalo u vreme masovnih radničkih štrajkova u Poljskoj, iz kojih je par meseci kasnije nastao sindikat “Solidarnost”, koji je politički artikulisao antikomunističko i antisovjetsko raspoloženje u društvu. Pobunjeni narod dočekao je Kozakijevičev potez kao herojski, kao simbol otpora “velikom komunističkom bratu”.

Sovjetski ambasador u Poljskoj zahtevao je da se Kozakijeviču oduzme medalja zbog “uvrede sovjetskog naroda”, ali je poljska vlada dodatno razljutila službeni Kremlj odgovorom da je famozni pokret rukom bio u stvari njegova nevoljna reakcija izazvana grčem mišića zbog prevelikog napora.

Amerikanac Ivander Holifild, petostruki svetski prvak u profesionalnom boksu, nosilac šampionskog pojasa u svim bokserskim federacijama (WBA, IBF, WBC), čovek koji je obeležio jednu epohu u ovoj plemenitoj veštini i pobeđivao takve prekaljene borce, kao što su bili Džordž Formen, Majk Tajson (dva puta), Lari Holms, Rej Merser ili Ridik Bouv, u amaterskoj konkurenciji ima samo bronzanu medalju sa Olimpijskih igara u Los Anđelesu 1984. godine. Premalo za istinsku boksersku legendu …

Uprkos činjenici da je u prve četiri borbe na olimpijskom turniru dominirao nad konkurencijom, 21-godišnji Holifild je na pobedničkom postolju ipak bio dva stepenika niže od olimpijskog šampiona jugoslovenskog reprezentativca Antona-Anta Josipovića. Scenario koji je doveo do ovakve podele medalja niko nije očekivao. Jedni ga nazivaju bizarnim i do tada neviđenim, a drugi skandaloznim. Krenimo redom …

Početkom osamdesetih godina prošlog veka srednjom kategorijom jugoslovenskog boksa dominirali su Zagrepčanin Damir Škaro i Banjalučanin Josipović. Uoči Igara u Los Anđelesu stručni štab nacionalnog tima na čelu se selektorom Matom Parlovom odlučio se da “plave” u ovoj kategoriji predstavlja Damir, a Antonu je pružena mogućnost da nastupi u poluteškoj kategoriji pod uslovom da nabaci koji kilogram. Tako se Josipović ipak našao u sastavu Jugoslavije, ali mu nisu davane prevelike šanse.

Na američkim olimpijskim kvalifikacijama mesto u reprezentaciji obezbedio je do tada malo poznati Holifild, koji je zabeležio dva trijumfa nad favorizovanim Rikijem Vomakom, aktuelnim prvakom sveta.

Ivander je u svojoj prvoj borbi tehničkim nokautom u trećoj rundi savladao Tađu Akaja iz Gane. U drugom kolu je tehničkim nokautom u drugoj rundi bio bolji od Iračanina Ismaila Salmana, dok je u četvrtfinalu klasičnim nokautom u prvoj rundi deklasirao Silvausa Okela iz Kenije.

Holifilda je u polufinalu čekao Novozelanđanin Kevin Beri, ali se činilo da će to nezaustavljivom Amerikancu biti samo još jedna usputna stanica do konačnog cilja – zlatne medalje.

Sa druge strane, iako nije boksovao u svojoj kategoriji, Josipović je do finala delovao ubedljivo. U prvom kolu je bio slobodan, a u drugom je sa 4:1 pobedio Markusa Bota iz Savezne Nemačke. U četvtfinalu i polufinalu slavio je jednoglasnom odlukom sudija – 5:0. Prvo je bio bolji od Rumuna Đorđice Donićija, a u polufinalu od Alžirca Mustafe Muse.

I, kao što smo rekli, drugi finalista se tražio u dvoboju između Holifilda i Berija. Bila je to prilično nečista borba u kojoj je ringovni sudija Beograđanin Gligorije Novičić, tada jedan od najcenjenijih delioca pravde u Međunarodnoj amaterskoj bokserskoj federaciji (IABA), imao pune ruke posla da upozorenjima i opomenama disciplinuje Novozelanđanina koji se stalno držao za Amerikanca …

Zapamtite ime sudije – Gligorije Novičić …

U finišu druge runde Holifild se oslobodio Berijevog zagrljaja tako što je desnim direktom snažno pogodio Novozelanđanina u pleksus, a onda levim krošeom posred brade poslao ga na pod.

Beri je brzo ustao i na “gumenim” nogama počeo da tetura po ringu. Iskusni Novičić mu je izbrojao do deset, što je značilo kraj meča, bilo je jasno da Novozelanđanin nije sposoban za nastavak. Ali, na opšte zaprepašćenje prisutnih, sudija je pozvao Holifilda i objasnio mu da ga je diskvalifikovao jer je uputio udarac nakon njegovog uzvika “Stop!” za prekid borbe.

Iz snimka priloženog ispod teksta jasno se čuje da je Novičić to viknuo u trenutku pretposlednjeg Holifildovog udarca i činjenica je da je Holifild uputio udarac nakon sudijskog prekida. Sa druge strane, međutim, Amerikanac je bio u naletu, u seriji udaraca, i pitanje da li bi neki bokser mogao da se zaustavi u sličnoj situaciji …

Diskvalifikacijom Holifilda, Beri se plasirao u finale. Međutim, po pravilima, bokser koji pretrpi nokaut nije smeo da ulazi u ring narednih 28 dana. Drugim rečima, u tom trenutku Josipović je postao olimpijski šampion!

Amerikanci su se žalili na tu odluku, ali bez rezultata. Jedino su uspeli da izdejstvuju da se Holifild ipak pojavi na pobedničkom postolju, uprkos pravilu da se diskvalifikovanom bokseru ne može dodeliti medalja. Ključni argument u ovoj kompromisnoj odluci bio je zasnovan na ponašanju Holifilda, koji je sportski i dostojanstveno prihvatio sudijsku odluku.

Iako je bio planiran za finalne borbe, odlučeno je da se Novičić ukloni sa spiska sudija iz “preventivnih razloga”, da ne bi dodatno provocirao publiku …

U američkoj istoriji sporta ovaj događaj ostao je upamćen kao velika olimpijska pljačka, a potezale su se i priče o jugoslovenskoj zaveri. Inkriminisani sudija Novičić, koji je nakon meča zbog brojnih pretnji dobio lično obezbeđenje tokom boravka u Los Anđelesu, tvrdio je da je doneo odluku isključivo po svojoj savesti i da je Holifild i ranije tokom meča nekoliko puta učinio isto.

Pedesetjednogodišnji Beograđanin je učešćem na Olimpijskim igrama završio svoju sudijsku karijeru. To je bila odluka koju je doneo uoči Igara. I na jugoslovenskim ringovima upamtili su ga po principijelnosti, na koju nije uticalo ni ime boksera kojem je sudio. Tako je jednom prilikom diskvalifikovao i Marijana Beneša …

Salve zvižduka čule su se na ceremoniji proglašenja pobednika u Areni sportova u Los Anđelesu sve dok Josipović nije pozvao Holifilda da se popne na najvišu stepenicu postolja, nakon čega su krenuli aplauzi i uzvici odobravanja …