Borusija iz Menhengladbaha je nemački fudbalski klub osnovan davne 1900. godine. Najveće uspehe ostvarila je sedamdesetih godina prošlog veka kada je pet puta osvojila titulu nacionalnog šampiona i dva puta trofej Kupa UEFA. Drugi put kada je uzela Kup UEFA, 1979. godine, Borusija je u finalnom dvomeču bila bolja od beogradske Crvene zvezde – 1:1 u Beogradu i 1:0 u Dizeldorfu.

Borusija danas igra na Borusija-parku, a do maja 2004. godine protivnike je ugošćavala na Bekelberg stadionu (Bökelbergstadion), otvorenom 1919. godine, kapaciteta 34.500 mesta. Ovaj objekat je srušen 2006. godine i na njegovom mestu nikla je stambena zgrada.

I upravo je Bekelberg stadion 1971. godine bio poprište dva nesvakidašnja događaja, koji su dospeli u središte medijske pažnje ne samo u Nemačkoj.

Trećeg aprila 1971. godine u šampionatu Nemačke susreli su se domaća Borusija i Verder iz Bremena. U 88. minutu, kod rezultata 1:1, Ginter Necer je centrirao u šesnaesterac gostiju. Na visoku loptu krenuli su golman Verdera Ginter Bernard i napadač Borusije Herbert Laumen.

Bernard je bio brži i loptu boksovao u korner, a Laumen je silovito uleteo u mrežu. U tom trenutku je pukla drvena stativa i čitav gol se srušio. Malerozni Laumen je poput ulovljene ribe ostao zarobljen u mreži.

Svi na stadionu u prvom trenutku su zanemeli, ne znajući šta se tačno dešava, a onda su prasnuli u smeh.

Međutim, kasniji razvoj situacije nije bio tako smešan pristalicama Borusije. Naime, kako domaćin nije imao rezervni gol, glavni sudija Gert Mojzer je prekinuo susret, a Fudbalski savez Nemačke doneo je dve odluke: meč je registrovao službenim rezultatom 2:0 za Verder, a Borusiju kaznio sa 1.500 zapadnonemačkih maraka.

Da stvar bude gora za domaćine, Borusija je do utakmice bila u vođstvu na tabeli Bundes lige, a nakon ove odluke lidersku poziciju morala je da prepusti minhenskom Bajernu. Borusija je na kraju ipak dobila prvenstvenu trku sa 50 bodova, dva više od Bavaraca, i tako odbranila šampionsku titulu.

Ovaj slučaj naveo je nemačke fudbalske klubove da proteraju drvene golove sa svojih stadiona. Ostaci slomljene stative, koja je Borusiju zamalo koštala šampionske titule, danas se nalaze u muzeju kluba iz Menhengladbaha.

Na pominjanje Laumenovog imena prva asocijacija je rušenje gola, iako je napadač Borusije ušao u istoriju nemačkog fudbala iz sportskih razloga. Na utakmici između Borusije i Hanovera (5:1), 30 septembra 1967. godine, postigao je najbrži het-trik u Bundes ligi – za to mu je trebalo samo devet minuta.

Mnogi stariji navijači Borusije reći će da je 20. oktobra 1971. godine njihov omiljeni klub odigrao najbolju, ako ne i najbolju utakmicu u Evropi. Međutim, uprkos činjenici da je te večeri ostvarila fenomenalnu 7:1 pobedu nad tada dvostrukim šampionom Evrope Interom, ekipa iz Menhengladbaha nije se plasirala u četvrtfinale Kupa šampiona, današnje Lige šampiona. Utakmica o kojoj je zbog mnogobrojnih kontroverzi napisana i knjiga …

Bila je to slavna Borusijina generacija, ekipa koju je formirao legendarni nemački trener Henes Vajsvajler. Isticali su se nemački reprezentativci Ginter Necer, Herbert-Haki Vimer, Rajner Bonhof i Berti Fogts, igrači koji su tokom karijere sa nacionalnim timom bili i evropski i svetski šampioni.

Njima se suprostavio Inter sa italijanskim reprezentativcima Alesandrom “Sandrom” Macolom, Đaćintom Faketijem, Gabrielem Orialiem, Robertom-Bobom Boninsenjom i Brazilcem Žairom da Kostom.

Domaćini su pred prepunim drvenim tribinama stadiona Bekelberg u Menhengladbahu silovito krenuli i poveli već u sedmom minutu preko Jupa Hajnkesa. Inter je opravdao epitet laganog favorita u ovom dvomeču, brzo konsolidovao svoje redove i u 18. minutu Bobo Boninsenja je doneo izjednačenje. Danski reprezentativac u redovima Borusije Urlik Le Fevr vratio je prednost domaćinima samo tri minuta kasnije …

U 29. minutu, nakon duela defanzivca Borusije Lugi Milera i Boninsenje, lopta je otišla u aut ispod zapadne tribine. Napadač Intera je krenuo po loptu da je vrati u igru, ali je u jednom trenutku pao kao pokošen.

Dotrčali su igrači obe ekipe, u gužvu su se umešali i rezervni igrači i članovi stručnog štaba sa obe klupe …

Dok su pružali pomoć Boninsenji, kapiten Intera Macola dotrčao je do glavnog sudije Holanđanina Džefa Dorpmansa sa konzervom Koka-Kole u ruci, tvrdeći da je njom pogođen njegov saigrač.

Jedna verzija događaja kaže da je jedan nemački policajac krišom uzeo corpus delicti – predmet kojim je pogođen napadač Intera, i sakrio ga pod jaknu. Snalažljivi Macola je dotrčao do dela tribine gde su bili smešteni italijanski navijači i od jednog od njih uzeo konzervu Koka-Kole koju je zatim odneo do delioca pravde.

Boninsenja je iznet sa terena, ispraćen sumnjom Nemaca da se radi o klasičnoj italijanskoj glumi. Policajac je sa tribina izveo jednog gledaoca, čiji je identitet kasnije otkriven – bio je to 29-godišnji Manfred Krištajn, po profesiji vozač, po fudbalskom opredeljenju – navijač Borusije. On je navodno pogodio Boninsenju.

Italijani su očekivali da će Dorpmans prekinuti utakmicu, ali Holanđanin je u dogovoru sa delegatom Englezom Metom Bezbijem odlučio da nastavi susret. Gosti su ipak ostali u ubeđenju da će UEFA naknadno proglasiti pobedu Intera službenim rezultatom.

Domaćini su maksimalno iskoristili činjenicu da fudbaleri Intera nisu mentalno u meču i pogocima Le Fevra, Necera i Hajnkesa na poluvreme otišli sa ubedljivih 5:1.

Trener Intera Đani Invernici povukao je iz igre indisponiranog golmana Lida Vijerija i na njegovo mesto u drugom delu postavio mladog Ivana Bordona. Borusija je do kraja meča postigla još dva gola, strelci su bili Necer i Zilof iz penala. Igrač Intera Mariolino Korzo je isključen u 83. minutu.

Začudo, sudija Dorpmans i delegat Bezbi u zapisniku nisu ni spomenuli incident sa konzervom.

Uprkos katastrofalnom porazu, igrači i rukovodstvo Intera spokojno su se vratili u hotel, očekujući da će utakmicu dobiti za “zelenim stolom”. Međutim, u neko doba noći predsednik “neroazura” Franko Mani shvatio je da je prevideo činjenicu da pravila Uefe nisu saglasna onima koja vladaju u italijanskom fudbalu, odnosno da ako se utakmica privede kraju, ne može naknadno da se registruje službenim rezultatom.

Inter je sramote spasao potpredsednik Intera advokat Luiđi Maria Prisko, koji je odmah uložio žalbu.

Popularni Pepino maestralnom odbranom Intera pred Disciplinskom komisijom Uefe izdejstvovao je odluku krovne fudbalske organizacije Starog kontinenta da poništi odigrani meč i naloži odigravanje novog, u Zapadnom Berlinu, i to nakon utakmice u Milanu. Prisku je pomogla i okolnost što su u Uefinoj organizacionoj strukturi Italijani imali prave ljude na pravim mestima …

Nemci su pred Disciplinskom komisijom tvrdili kako je konzerva doletela sa dela tribine gde su bili smešteni navijači milanske ekipe, izražavajući sumnju da je uhapšeni Krištajn vinovnik incidenta. Nije im pomoglo, Italijani su ovaj put dobili bitku.

Inter je na svom stadionu bio bolji rezultatom 4:2, dok je u ponovljenom susretu italijanski “katenaćo” odoleo svim naletima Borusije, pa je meč završen bez golova. Tako je već prežaljeni Inter nastavio takmičenje u Kupu šampiona.

Sportski novinar Stefano Tomasoni napisao je knjigu “Boninsenjijeva Koka-Kola” u kojoj je detaljno opisao sva dešavanja oko poništenog susreta Borusije i Intera u Menhengladbahu. Prema autoru, najbolji akter te utakmice nije bio u kopačkama, nego u odelu. Jer je advokat Prisko uspeo da već izgubljenu situaciju za Inter pretvori u dobitnu.

“Neroazuri” su u četvrtfinalu bili bolji od belgijskog Standarda, a u polufinalu od škotskog Seltika. U finalu su poraženi od holandskog Ajaksa, koji je u Roterdamu golovima Johana Krojfa slavio sa 2:0.

Famozna konzerva Koka-Kole, koja je navodno pogodila Boninsenjija u glavu, danas se nalazi u muzeju holandskog fudbalskog kluba Vitese iz Arnhema. Sudija Dorpmans je nakon utakmice u Menhengladbahu zadržao konzervu kao suvenir i kasnije je predao muzeju, jer je kao igrač nastupao za ovaj klub.