Uspesi zemalja nastalih od republika SFR Jugoslavije u košarci, rukometu ili vaterpolu bili su očekivani s obzirom da je i nekadašnja zajednička država važila za svetsku velesilu u ovim sportovima.

Za tenis se to ipak ne može reći. Doduše, jugoslovenski teniseri povremeno su postizali zapažene uspehe, ali uglavnom su igrali epizodne uloge.

Nikola Pilić je bio centralna ličnost turnira u Vimbldonu 1973. godine, ali zbog vanteniskih razloga. Teniski savez Jugoslavije, uz obrazloženje da je odbio da nastupa za Dejvis kup selekciju protiv Novog Zelanda maja te godine, kaznio je Splićanina zabranom igranja na turnirima. Odluku nacionalnog saveza prihvatila je i Međunarodna federacija za tenis na travi – ILTF. Pilić zbog toga nije mogao da nastupi na Vimbldonu, što je izazvalo solidarnu reakciju mnogih njegovih kolega, okupljenih oko novoformirane Asocijacije teniskih profesionalaca (ATP), koji su bojkotovali Otvoreno prvenstvo Velike Britanije. Bojkotu se pridružio 81 igrač, među njima i branilac titule na Vimbldonu Amerikanac Sten Smit i još 11 od preostalih 15 nosilaca na turniru.

Iako je Monika Seleš u sumrak stare države započela dominaciju u svetskom tenisu, ono što se dešavalo u “belom” sportu nakon 1991. godine gotovo niko nije očekivao. Čak i ako izuzmemo Novaka Đokovića, koji je svemir za sebe i već sada jedna od najdominantnijih figura u istoriji svetskog tenisa, podugačka je lista uspeha pre svega srpskih i hrvatskih teniserki i tenisera prethodnih godina.

Decenijama je osvajanje najstarijeg i najznačajnijeg teniskog turnira Vimbldon ili uzimanje popularne “salatare” u Dejvis kupu zvučalo kao san koji se nikada neće ostvariti. Recimo i da je od 1973. godine, kada je ustanovljena ATP lista u muškoj pojedinačnoj konkurenciji, najbolji plasman zabeležio Goran Prpić, koji je u jednom trenutku zauzimao, tada za naše kriterijume, odlično – 16. mesto.

Šta se danas može reći? Najstarije sportsko takmičenje – Dejvis kup, koje je prvi put održano još 1900. godine, u kojem je 2016. godine učešće uzelo čak 135 zemalja, zaključno sa 2015. godinom osvojilo je samo 14 država, među njima – Srbija i Hrvatska.

Dosanjan je i vimbldonski san – Goran Ivanišević je 2001. godine postao prvi teniser sa prostora bivše države koji je osvojio najdragoceniji teniski trofej, a Novak Đoković, zaključno sa 2015. godinom, u kolekciji ima već tri titule na terenima All England kluba.

Nekada smo maštali o ulasku nekog našeg tenisera ili teniserke u TOP 10. Izuzetak je bila Mima Jaušovec koja je 22. marta 1982. godine uspela da se domogne šestog mesta na WTA listi …

Sada možemo da kažemo da je teritorija Srbije dala (za sada) četiri imena koja su u nekom periodu bila zapisana na prvom mestu ATP odnosno WTA liste – Novaka Đokovića, Moniku Seleš, Jelenu Janković i Anu Ivanović. Od igrača i igračica sa ovih prostora, u prvih deset našli su se i Goran Ivanišević, Ivan Ljubičić, Mario Ančić, Marin Čilić, Iva Majoli, Jelena Dokić, Janko Tipsarević …

Srpski teniser Nenad Zimonjić-Ziki izrastao je u jednog od najuspešnijih svetskih dubl-igrača, koji je uzeo čak osam titula na “gren-slem” turnirima, u konkurenciji muških i mešovitih parova, i 50 nedelja bio zvanično prvi dubl-igrač sveta.

Njegova nekadašnja partnerka u miks-dublu Slovenka Katarina-Kaja Srebotnik, pobednica juniorskog Vimbldona 1998. godine u pojedinačnoj konkurenciji, osvojila je “samo” šest “gren-slem” titula u parovima – jednu u ženskim i pet u mešovitim.

DEJVIS KUP: PET FINALA – TRI TITULE

MEDALJE NA OLIMPIJSKIM IGRAMA

Barselona 1992. godine: muški singl – Goran Ivanišević (Hrvatska), BRONZANA MEDALJA
Barselona 1992. godine: muški parovi – Goran Ivanišević/Goran Prpić (Hrvatska), BRONZANA MEDALJA
Atina 2004. godine: muški parovi – Ivan Ljubičić/Mario Ančić (Hrvatska), BRONZANA MEDALJA
Peking 2008. godine: muški singl – Novak Đoković (Srbija), BRONZANA MEDALJA

FEDEREJŠN KUP

Srbija, vicešampion 2012. godine, poražena u finalnom meču od Češke Republike u Pragu rezultatom 1:3

HOPMAN KUP

HRVATSKA, šampion 1996. godine, pobeda 2:1 u finalu nad Švajcarskom. Trijumf su doneli Iva Majoli i Goran Ivanišević, koji su bili bolji od Martine Hingis i Marka Rosea.

Srbija, vicešampion 2008. godine, poraz Jelene Janković i Novaka Đokovića 1:2 od SAD (Serena Vilijams i Mardi Fiš).

Srbija, vicešampion 2013. godine, poraz Ane Ivanović i Novaka Đokovića 1:2 od Španije (Anabel Medina Garigves i Fernando Verdasko).

Goran Ivanišević je pobedom nad Australijancem Patrikom Rafterom u pet setova 2001. godine postao (i ostao) prvi teniser u istoriji Vimbldona koji je sa pozivnicom (“wild-cardom”) osvojio ovaj turnir. On je u tom trenutku zauzimao 125. mesto na ATP-listi, što je najniži plasman nekog osvajača Vimbldona.

Ivanišević je i dalje vladajući rekorder po broju asova na jednom turniru. Splićanin je na putu kao vimbldonskoj tituli 2001. godine zabeležio čak 213 neodbranjivih servisa … Popularni Zec sa 1.477 asova u 1996. godini drži i rekord po broju neodbranjivih servisa u jednoj sezoni.

Drugi Hrvat Ivo Karlović je vodeći na večnoj listi tenisera sa najvećim brojem asova u karijeri – 10.601, zaključno sa turnirom u Rimu održanom u maju 2016. godine. Drugi je i dalje “penzioner” Ivanišević sa 10.131, ispred trećeplasiranog Švajcarca Rodžera Federera sa 9.586 neodbranjivih servisa.

Takođe, gorostasni Ivo je 19. juna 2015. godine, u četvrtfinalnom meču protiv Čeha Tomaša Berdiha na turniru u nemačkom Haleu, postigao 45 asova, što je novi rekord u mečevima na dva dobijena seta na ATP-turnirima. Time je za jedan as oborio sopstveni rekord, koji je držao zajedno sa Australijancem Markom Filipusisom.

Među prvih deset je i Ivan Ljubičić, koji je šesti sa 8.121 asom.

Karlović je trenutno na četvrtom mestu liste tenisera sa najbržim servisom. Njegova loptica je 6. marta 2011. godine, u susretu parova drugog dana Dejvis kup meča između Hrvatske i Nemačke u Zagrebu putovala brzinom od 251 kilometra na čas, što je tada bio novi svetski rekord. Kasnije su brže od njega servirali Australijanac Sem Grot (263), Francuz Alban Oliveti (257) i Džon Izner (253 kilometra na čas).

“LEJVER KUP”

Prvo izdanje “Lejver kupa”, koji je dobio naziv po legendarnom australijskom teniseru Rodu Lejveru, dvostrukom osvajaču sva četiri “gren-slem” turnira u istoj kalendarskoj godini (1962. i 1969. godine), održano je od 22. do 24. septembra 2017. godine u praškoj “O2 Areni”. Meč se igra između selekcije Evrope i tima Sveta.

Ideja je da se ovo takmičenje održava svake godine, izuzev kada su na programu letnje olimpijske igre, a termin je dve nedelje nakon Otvorenog prvenstva SAD.

U premijernom izdanju “Lejver kupa” čast da predstavlja Evropu, pored Španca Rafela Nadala, Švajcarca Rodžera Federera, Nemca Aleksandra Zvereva, Austrijanca Dominika Tima i Čeha Tomaša Berdiha, imao je i Marin Čilić.

Hrvat je u prvom meču prvog dana prvog “Lejver kupa” pobedio Amerikanca Frensisa Tiafoa sa 7-6(3), 7-6(0), dok je trećeg dana, u paru sa domaćim igračem Berdihom, poražen od američke kombinacije Džon Izner/Džek Sok sa 6-7(5), 6-7(6).

Evropa je ukupnim rezultatom 15:9 pobedila Svet i prva osvojila trofej namenjen pobedniku novog takmičenja. Tako se i Čiliću posrećilo da svoju sportsku biografiju obogati još jednim uspehom …