Dvadesetog marta davne 1977. godine 24-godišnji Slovenac Bogdan Norčič pripremao se za let u probnoj seriji na slovenačkoj Planici, legendarnoj “Velikanki”, skakaonici koja je autorsko delo inženjera – braće Lade i Janeza Gorišeka.

Tadašnji svetski rekord u ski-letovima držao je Austrijanac Toni Inauer sa 176 metara, postignut 7. marta 1976. godine u zapadno-nemačkom Oberstdorfu.

Krenuo je Bogdan. Velika brzina na mostu od 114 kilometara na čas i visoki odraz prilikom odvajanja od zaletišta nagoveštavali su da ovo neće biti običan let.

Vinuo se visoko, visoko … U tih nekoliko sekundi oduševljenje zbog do tada neviđenog sportskog dostignuća mešalo se sa strepnjom za mladog skakača, čije su skije i dalje bile daleko od snega, iako se munjevito približavao ravnom delu doskočišta …

Norčič je konačno “sleteo”. Bio je to najduži let u istoriji skijaških skokova – 181 metar. Rekord, međutim, nije priznat jer je Slovenac prilikom doskoka rukama dodirnuo sneg.

– Prestrašio sam se. Kao nikad. Srce je htelo da iskoči, pobegne. Tih sedam sekundi, koliko je trajao let, za mene su bili čitava večnost. Visoko u vazduhu bio sam potpuno bespomoćan. Hteo sam dole, na sneg, ali nisam mogao. Odozgo rekordni skok izgleda neuporedivo stravičnije. Sve mi je bilo ravno. A znao sam – padnem li na ravni deo doskočišta, svi doktori sveta ne bi me sastavili – rekao je Norčič nakon takmičenja i nastavio:

– Setio sam se svega, detinjstva, porodice, rekao sam sebi: Zar ti je to trebalo, Bogdane? Rukom sam dodirnuo sneg zbog straha, a ne zbog prekoračenja nekih zakona fizike. Može se ostati na nogama i kod dužih letova. Samo, nije mi jasno ima li to smisla? Sutra će neko probiti i granicu od 200 metara, prekosutra će krenuti dalje, u lov za još luđim daljinama. Do kada?

Pričalo se kasnije da je Norčič bio jako ljut na organizatore takmičenja što su ga naterali da startuje skoro sa vrha zaletišta. Dok mu je nakon prizemljenja 20 hiljada gledalaca oduševljeno klicalo, on je samo odmahivao rukom ogorčen odlukom koja ga je dovela u realnu opasnost.

Neko je možda očekivao da će ga ovo traumatično iskustvo naterati da podbaci tog dana. Ali ne, Bogdan se muški izborio sa demonima letaonice i nešto kasnije u zvaničnoj seriji doleteo do ličnog rekorda – odličnih 168 metara, drugog najdužeg leta dana. Ova daljina mu je obezbedila četvrto mesto u generalnom plasmanu nakon trodnevnog takmičenja na Planici, odmah iza Austrijanca Rajnholda Bahlera, Istočnog Nemca Tomasa Majsingera i Čehoslovaka Ladislava Jiraska.

Norčič je bio najbolji jugoslovenski i slovenački skakač kasnih sedamdesetih i početkom osamdesetih godina prošlog veka. Najveće uspehe u Svetskom kupu ostvario je u japanskom Saporou – bio je drugi 12. januara 1980. godine i treći dan kasnije.

Takođe, drugog januara 1979. godine osvojio je drugo mesto na takmičenju u Garmiš-Partenkirhenu u okviru tradicionalne Novogodišnje turneje.

Konstruktori su još u njegovo vreme pravili precizne planove izgradnje novih i rekonstrukcije postojećih skakonica koji bi omogućili znatno duže skokove, precizniji da budemo – letove. Sve je bilo u matematici – uz takvu i takvu brzinu na mostu, uz određeni nagib i radijus mogu se postići ogromne daljine. Skakaču ostaje “samo” da se zaleti, zajaše vazdušne struje i da leti … leti …

Planica je po mnogo čemu jedinstvena. Između ostalog, zauzima počasno mesto u istoriji skijaških letova jer je na njoj čovek prvi put preleteo 100 i 200 metara. Austrijanac Jozef Bradl je 15. marta 1936. godine na skakaonici, koju je projektovao Stanko Bloudek, postigao daljinu od 101,5 metra, dok je 58 godina kasnije, 17. marta 1994. godine, finski takmičar Toni Nieminen doleteo do 203 metra na “Velikanki” braće Gorišek.

Zaključno sa 2022. godinom, aktuelni rekord Planice je 251,5 metar, koji je 25. marta 2017. godine postavio Poljak Kamil Stoh. To je samo dva metra slabije od svetskog rekorda zabeleženog 18. marta 2017. godine na letaonici u Vikersundu. Vlasnik najboljeg rezultata je Austrijanac Štefan Kraft.