U jednoj ludoj utakmici odigranoj 5. septembra 2002. godine u Indijanapolisu, košarkaška reprezentacija Jugoslavije pobedila je nacionalni tim Sjedinjenih Američkih Država (SAD) rezultatom 81:78, plasirala se u polufinale Svetskog prvenstva, a domaćine gurnula u borbu za plasman od petog do osmog mesta.
Od Olimpijskih igara u Barseloni 1992. godine, kada su prvi put nastupile sa “drim-timom” (ekipom sastavljenom od NBA-igrača), Sjedinjene Države su do Indijanapolisa na velikim takmičenjima (svetska prvenstva i olimpijske igre) zabeležile 58 pobeda iz isto toliko mečeva.
A onda su 2002. godine na svom terenu pretrpele rezultatski debakl nezabeležen u istoriji američke reprezentativne košarke …
Ameri su na samo dva svetsa prvenstva ostali bez medalje – 1970. godine u Ljubljani i 1978. godine u Manili (Filipini), oba puta zauzevši peto mesto. Interesantno je da je na oba takmičenja zlatna medalja pripala nacionalnom timu SFR Jugoslavije.
Košarkaši SAD debitovali su na Olimpijskim igrama u Berlinu 1936. godine i zaključno sa Londonom 2012. godine učestvovali su na 17 Igara, uzeli 14 zlatnih, jednu srebrnu i dve bronzane medalje. Dakle, nisu osvojili medalju samo kada zbog bojkota američkih sportista nisu ni učestvovali – na Olimpijskim igrama u Moskvi 1980. godine.
Reprezentacija SAD je u Indijanapolisu pretrpela čak tri poraza, najviše u istoriji nastupa američke reprezentacije na velikim takmičenjima.
Prvi put se saplela u duelu poslednjeg kola druge runde protiv Argentine. “Gaučosi” su slavili 87:80, čemu su najviše doprineli Manu Đinobili sa 15 poena, Fabrisio Oberto i Ruben Volkoviski sa po devet uhvaćenih lopti i Hugo Skonoćini sa osam asistencija.
“Drim-tim” je već u narednoj utakmici, u četvrtfinalu prvenstva, naišao na svoju noćnu moru, reprezentaciju SR Jugoslavije, zvaničnog svetskog prvaka.
Tako je ekipa predvođena trenerom Džordžom Karlom morala da razigrava za plasman od petog do osmog mesta. Bila je bolja od Portorika, 84:74, ali je u meču za peto mesto protiv Španije pretrpela još jedan neuspeh – 75:91, i takmičenje završila kao šesta, što je do danas najlošiji plasman Amerikanaca na velikim svetskim takmičenjima.
Špance su do trijumfa predvodili Huan Navaro sa 26 poena, Po Gasol sa 19 poena i 10 skokova i Horhe Garbahosa sa šest poena i 12 skokova.
Jugoslavija – SAD 81:78 (20:20, 20:16, 12:22, 29:20)
Dvorana: Konseko Fildhaus. Gledalaca: oko 4.000. Sudije: Picilkas (Grčka) i Santos (Brazil).
SR JUGOSLAVIJA: Dejan Koturović (za 21 minut 3 poena, 4 uhvaćene lopte), Milan Gurović (za 33 minuta 15 poena, “trojke” 4/6, 7 skokova), Vlade Divac (za 35 minuta 16 poena, 11 skokova, 2 blokade), Predrag Stojaković (za 26 minuta 20 poena, 3/5 za tri poena, 4 asistencije, 2 ukradene lopte), Miloš Vujanić (za 20 minuta 5 poena), Marko Jarić (za 20 minuta 7 poena), Dejan Bodiroga (za 26 minuta 9 poena, 6 skokova), Dejan Tomašević (za 19 minuta 6 poena, 4 skoka). U igru nisu ulazili Igor Rakočević, Predrag Drobnjak i Žarko Čabarkapa. Zbog nediscipline iz ekipe ranije je udaljen Vladimir Radmanović.
SAD: Pol Pirs 19, Antonio Dejvis 4, Andre Miler 19, Redži Miler 8, Majkl Finli 12, Džermejn O’Nil 8, Baron Dejvis 8.
U “finalu pre finala”, kako su mnogi nazvali utakmicu između SR Jugoslavije i SAD, pobedio je kolektiv. Igra u napadu ekipe sastavljene od solidnih američkih NBA profesionalaca svodila se na individualne akcije, dugo držanje lopte u posedu i završavanje akcija nerezonskim šutevima. U fazi odbrane, pak, nije bilo saradnje u preuzimanju i kolektivnog skoka.
Za razliku od njih, “plavi”(u ovoj utakmici u belim dresovima) delovali su kao dobro organizovana celina. Najzaslužniji za rezultatsku ravnotežu u prvom poluvremenu bio je Vlade Divac koji je u ovom delu igre postigao svih svojih 16 poena. Kada se umorio, lidersku ulogu preuzeo je Dejan Bodiroga, a raspucali su se Predrag Stojaković (20 poena) i Milan Gurović (15).
Rekli su nakon meča …
“O ovoj pobedi maštam od kako se završila sezona u NBA ligi. Sanjao sam dan kada ću se popeti na njihove reklame i poručiti im “dobili smo vas u vašoj kucći”. Igrali smo fenomenalno. Imali smo samo jedan pad u trećoj četvrtini, a sve ostalo je bilo na vrhunskom nivou. Sada moramo da se koncentrišemo na preostale dve utakmice i da osvojimo zlatnu medalju, pa tek onda da uživamo u plodovima pobede” (Predrag Stojaković, jugoslovenski reprezentativac).
“Pobedili smo zahvaljujući velikoj i hrabroj igri čitavog tima. Savladali smo velikog protivnika i prezadovoljni smo zbog toga. Nemam običaj da hvalim pojedince, ali moram da isktaknem da je Divac odigrao najbolju utakmicu od kako igra za reprezentaciju. Odličan je bio i Milan Gurović koji je pokazao veliku odvažnost u odlučujućim momentima meča. Takođe bih istakao i sjajnu partiju mladog Jarića, koji je u finišu bio nepogrešiv i sačuvao nam pobedu. Drago mi je, takođe što je moj sin Marko uveo Nemačku u polufinale svetskog šampionata” (Svetislav Pešić, selektor jugoslovenske reprezentacije).
“Što se tiče mojih “trojki” u poslednjem delu susreta, mislim da je moralo jednom da me “krene”. Na početku prvenstva me nije išlo, ali ja imam dobar šut. Verujem u njega i sada se pokazalo da sam bio u pravu što sam imao toliko samopouzdanja” (Milan Gurović, jugoslovenski reprezentativac).“Igrali smo protiv odličnog protivnika, i još jednom izgubili. Jugosloveni igraju čvrsto u odbrani, imaju odlične šutere i puno hrabrih igrača spremnih da preuzmu sudbinu utakmice u svoje ruke.
Mi se nismo najbolje spremili za šampionat, koji se igra u vreme kada igrači u SAD nisu u punoj formi. Naš tim je veoma dobar, ali eto desilo se da uzgubi dve utakmice za redom i mi smo veoma tužni zbog toga” (Džordž Karl, selektor reprezentacije SAD).
Amerikanci su pokušali da “slome” protivnika u trećoj četvrtini i bili su na dobrom putu, pošto su preokrenuli nepovoljan rezultat i pred početak poslednjeg perioda imali +6.
Završnica susreta donela je malo očekivan rasplet. Amerikanci, koji su bili u daleko povoljnijem položaju nego u susretu sa Argentinom kada su morali da “jure” rezultat, serijom 8:0 povećali su svoju prednost na +10 (69:59). Ali je onda junak susreta Gurović, koga je američka odbrana potpuno zaboravila, sa tri uzastopne “trojke” pokrenuo potpuni rezultatski preokret…
Andre Miler 38 sekundi pre kraja “trojkom” drži SAD u igri (77:76 za Jugoslaviju). Još jedan junak završnice susreta Jarić nepogrešiv je sa linije slobodnih bacanja (79:76, 23 sekunde).
Redži Miler ispod koša poentira za 79:78, 13 sekundi do sirene. Jarić je ponovo fauliran i ponovo precizan iz slobodnih bacanja (81-78, 11 sekundi). U poslednjem napadu Amerikanci su preko Andre Milera gađali za tri poena, ali su, kao i nebrojeno puta tokom meča, bili neprecizni.
Pobeda je pripala ekipi koja je imala jači motiv i bolju organizaciju. Ovo je bio trijumf igrača koji su duel sa SAD shvatili kao najveći izazov karijere i mogućnost ostvarenja dečačkih snova da budu članovi tima koji je pobedio jedan “drim-tim”.
SR Jugoslavija je u polufinalu nadjačala Novi Zeland (89:78), a u finalu, u još jednoj gotovo izgubljenoj utakmici, na volšeban način izborila produžetke, da bi u dodatnih pet minuta i trijumfovala (84:77) nad Argentinom za još jedno svetsko zlato …