Dejan “Rambo” Petković definitivno je ušao u istoriju brazilskog fudbala 2001. godine kada je sa dva gola u finalnom dvomeču između Flamenga i Vasko da Game presudno uticao na pobednika šampionata Karioka. Tada najveći stadion na svetu, čuvena “Marakana”, kapaciteta 200 hiljada gledalaca, na kojem su odigrane obe utakmice, svedočio je neverovatnoj igri fudbalskog bisera iz Majdanpeka.
U prvom susretu odigranom 20. maja 2001. godine Vasko je sa 2:1 porazio Flamengo.
Poveo je Flamengo preko Petkovića u 59. minutu, a Viola (u 77. minutu) i Žunjinjo Paulista (89) preokreću rezultat i donose trijumf Vasku.
Nedelju dana kasnije Flamengo je poveo preko Edilsona u 21. minutu. Izjednačio je Žunjinjo Paulista pet minuta pre odlaska na odmor.
Drugo poluvreme proteklo je u znaku srpskog internacionalca. Petković je prvo u 54. minutu filigranski preciznim centaršutem pronašao glavu Edilsona, koji se samo poklonio i postigao svoj drugi gol.
Time je ukupni rezultat izjednačen na 3:3.
Dva minuta pre kraja meča dosuđen je slobodni udarac za Flamengo na 30 metara od protivničkog gola …
Loptu je namestio Petković. Kratak zalet i šut. Šezdeset hiljada gledalaca na stadionu i milioni Brazilaca ispred televizora nemo su posmatrali kako lopta, leteći savršenom putanjom, neumoljivo sklanja paučinu iz samog gornjeg levog ugla gola nemoćnog čuvara mreže Vaske.
Ekstaza i neverica pomešali su se u trenutku. Fascinacija genijalnim potezom naterali su i neutralne da zapljeskaju. Ovo nije bila proslava gola, već slavljenje fudbala kao igre. Fudbala kao umetnosti.
Petković je ovim pogotkom doneo titulu Flamengu i odmah dospeo u centar pažnje brazilske sportske javnosti. Ne samo zbog fantastičnog gola, već i maestralne igre u odlučujućoj utakmici.
“Ovo je najvažniji trenutak u mojoj profesionalnoj karijeri”, rekao je Petković.
Njegovom golu posebno se radovao i bivši selektor reprezentacije Brazila Mario Zagalo, jer je, sedeći na klupi Flamenga, osvojio još jednu titulu.
Kao trener reprezentacije 1970. godine osvojio je titulu svetskih prvaka. Najbolji tim Brazila bio mu je poveren u još dva mandata – 1974. i 1998. Titulu sa Flamengom Zagalo je doživeo na sledeći način:
“Emocije su mi iste kao kada sam osvajao Svetski kup”.
Dejan Petković je igrao u Srbiji (Majdanpek, Radnički Niš, Crvena zvezda Beograd), Španiji (Real, Sevilja, Rasing Santander), Italiji (Venecija), Kini (Šangaj Šenhua) i Saudijskoj Arabiji (Al-Itihad), ali je potpunu fudbalsku afirmaciju stekao u Brazilu. Jedan je od malobrojnih fudbalera na planeti koji je nastupao za sva četiri brazilska velikana – Fluminenze, Santos, Flamengo i Vasko da Gamu. Bio je član i brazilskih klubova Gojas, Atletiko Mineiro i Vitorija.
Petković je zbog izuzetnih zasluga 20. novembra 2009. godine uveden u brazilsku Kuću slavnih, što je privilegija malog broja stranih fudbalera.
Kultni status koji je stekao u “kolevci fudbala” Brazilu inspirisao je srpskog režisera Darka Bajića da o njemu snimi dokumentarni film “O Gringo”.
“Rambo” je tokom karijere uvek bio u raskoraku sa selektorima reprezentacije, tako da je u seniorskoj konkurenciji samo šest puta oblačio dres sa državnim grbom.
Sportska javnost prvi put je saznala za Petkovićev raskošni fudbalski talenat još davnih osamdesetih godina prošlog veka kada je kao član kadetske reprezentacije Jugoslavije na gostovanju Kipru postigao najbrži gol u istoriji selekcija bivše države, šutem sa centra terena nakon izvedenog početnog udarca. Lopta je od prvog sudijskog zvižduka putovala samo tri sekunde pre nego što je ušla u mrežu protivničkog gola.
