Posle pet neuspeha u finalima Kupa evropskih šampiona, kasnije Evrolige, Barselona je 2003. godine konačno osvojila najvredniju evropsku klupsku titulu i to tek kada je primenila oprobani recept – uoči sezone dovela je srpska pojačanja, trenera Svetislava Pešića i Dejana Bodirogu.

Pešić je kao selektor SR Jugoslavije 2001. godine osvojio evropsko, a 2002. godine i svetsko prvenstvo. Kapiten te reprezentacije bio je Bodiroga, koji je iza sebe već imao dve titule šampiona Evrope sa grčkim Panatinaikosom, osvojene 2000. i 2002. godine. Barselona je za njega platila skoro dva miliona evra po sezoni. Bila je to, pokazaće se brzo, odlična investicija.

Katalonski klub je razbio maler 11. maja 2003. godine u finalnoj utakmici “fajnal-fora” Evrolige, odigranoj pred domaćim navijačima u hali “San Žordi” u Barseloni, savladavši italijanski tim Beneton iz Treviza rezultatom 76:65.

Bodiroga je u finalnoj utakmici protiv Benetona za 38 minuta postigao 20 poena, uz osam uhvaćenih lopti. U trenucima kada je italijanski tim uspeo da se “vrati u život” i izjednači rezultat, on je preuzeo odgovornost i sa nekoliko koševa, uključujući i jednu “trojku”, odlučio je meč. Popularni Bodi Bond je drugu godinu zaredom proglašen za najboljeg igrača završnog turnira Evrolige.

“Ako želite da budete veliki tim, potreban vam je igrač kakav je Bodiroga. Bez njega, to je nemoguće. On nije samo ključna poluga ekipe, već svojim angažovanjem tera i saigrače da u svakom trenutku pružaju maksimum. Osim toga, i na treninzima je uvek među najboljima. Bodiroga razume košarku i on čini da ekipa igra sa najmanjim brojem grešaka”, rekao je Pešić nakon trijumfa.

Finalne utakmice Barselone u Evroligi sudbinski su vezane za klubove i košarkaše sa naših prostora. Prvo finale katalonski klub izgubio je 1984. godine od italijanskog Virtusa – 73:79. Usledila su dva neuspeha od splitske Jugoplastike, 1990. i 1991. godine. Toni Kukoč i kompanija bili su bolji u prvom meču sa 72:67, a u drugom sa 70:65. U jednom od najdramatičnijih (i najkontroverznijih) finala Evrolige 1996. godine Barselona je poražena od grčkog Panatinaikosa sa 66:67, a meč je obeležio Stojan-Stojko Vranković koji se stvorio niotkuda i u poslednjim sekundama meča blokirao beka Barselone Hoze Antonija Montera, koji je u kontranapadu išao u lagano polaganje lopte za trijumf Katalonaca.

Barselona već sledeće godine gubi i peto finale, ovaj put od drugog grčkog predstavnika – Olimpijakosa. Klub iz Pireja slavio je sa ubedljivih 73:58, a pored Amerikanca Dejvida Riversa (26 poena), Katalonce je nokautirao srpski tandem – Dragan Tarlać sa 11 poena i čak 14 uhvaćenih lopti i Milan Tomić sa 9 poena i četiri skoka. Poraženoj ekipi nije pomogao ni Aleksandar-Sale Đorđević sa šest poena, četiri uhvaćene lopte i sedam asistencija.

“Morali smo da se namučimo da sinoć pobedimo, ali bez muke i pritiska ne možete ništa osvojiti. Osam meseci smo se upoznavali i uigravali, jer je ovo nova ekipa, i u pravom trenutku smo postali pravi tim. Srećan sam i ponosan jer znam koliko dugo je Barselona čekala ovu titulu. Navijači su bili fantastični i zaslužili su da proslave prvo mesto”, rekao je Bodiroga.