Utakmica između zagrebačkog Dinama i beogradske Crvene zvezde tog trinaestog maja 1990. godine nikada nije odigrana na Maksimiru zbog sukoba “Bed blu bojsa” sa “Delijama” i pripadnicima policije.

Tokom opšteg haosa na terenu 22-godišnji kapiten zagrebačkih “modrih” Zvonimir-Zvone Boban, u želji da zaštiti navijača, udario je policajca Refika Ahmetovića (na fotografiji).

Disciplinska komisija Fudbalskog saveza Jugoslavije zbog toga je prvobitno kaznila Bobana sa devetomesečnom zabranom igranja.

Događaji u Zagrebu dodatno su podigli međunacionalne tenzije u tadašnjoj Jugoslaviji, koje su bile tako jake da je jedan fudbaler, ni kriv ni dužan, šest dana kasnije dobio batine u Beogradu. Njegov jedini greh je bio što je nekome fizički zaličio na Bobana.

Din Bauman je fudbalsku karijeru započeo u slovenačkom Celju, a posle šestomesečne neuspešne odiseje u ljubljanskoj Olimpiji prešao u Maribor. Iako nije nastupao u prvoligaškom klubu, bio je stalni kadetski i olimpijski reprezentativac Jugoslavije, talenat o koga su se otimali svi klubovi “velike četvorke”.

Uprava Hajduka na čelu sa Juricom Jerkovićem bila je najupornija, pa je Bauman tog leta karijeru nastavio u Splitu. Ali šira javnost je za njega najpre saznala zbog nefudbalskog razloga, incidenta koji se dogodio 19. maja 1990. godine. O njemu je svedočio Bauman za beogradski sportski nedeljnik “Tempo” od 22. avgusta 1990. godine:

“Taj dan sam izašao iz vojske. Bio sam u hotelu “Mladost” zajedno sa ostalim “olimpijcima” pred put u Tulon. Kako mi je bilo dosadno, odlučio sam da se prošetam do trafike sa namerom da kupim novine. Sve se događalo usred bela dana, nekoliko sati pred finale Kupa između Zvezde i Hajduka.

Din Bauman i Zvonimir Boban

Video sam grupicu od desetak Zvezdinih navijača sa zastavama, ali na nju nisam obraćao pažnju. Sve dok jedan od njih nije rekao: “Eno Bobana, držite ga!”

Nisam imao vremena da objašnjavam da su me zamenili, jer se sve dogodilo u pet sekundi. Dobio sam šakom u nos, ali nisam pao. Potom su me šutirali kao loptu, a jedan od njih mi je na stomak prislonio pištolj. Neko je onda viknuo: “Pustite ga, to nije Boban, budale jedne!”

Na to je ostatak počeo da mu psuje oca i majku. Došlo je do svađe među njima, taman u pravo vreme. Otrčao sam do hotela “Mladost”, gde su me sačekali Pižon-Petrović i Vlatko Vujošević (članovi stručnog štaba tadašnje olimpijske reprezentacije Jugoslavije, op.a.).

Treba li reći koliko su me zbog toga zezali drugovi iz reprezentacije, naročito Božović iz Čačka. Posle čujem da su neki od tih momaka još mesec dana živeli u uverenju da su pretukli Bobana, a ne mene …”