Na veoma jakom fudbalskom turniru Olimpijskih igara u Helsinkiju 1952. godine selekcija Jugoslavije je u pretkolu savladala nacionalni tim Indije sa rekordnih 10:1. Osim rezultata, interesantan je i podatak da su Indijci igrali bosi.

Žreb u Helsinkiju 17. jula odlučio je da se u prvom kolu sastanu Jugoslavija i Sovjetski Savez.

– Ajoj! – verovatno su prvo uzviknuli igrači obe reprezentacije.

Tada nije bilo dirigovanog žreba koji bi sprečio susret nacionalnih timova država koje su praktično bile u ratu.

Naime, “medeni mesec” u kojem su se u prvim posleratnim godinama nalazile državne vođe Jugoslavije i SSSR-a, Josip Broz Tito i Josif Visarionovič Džugašvili Staljin, trajao je samo do 1948. godine i Rezolucije Informbiroa. Komunistička partija Jugoslavije je optužena da je odstupila od zajedničkog ideološkog puta i okrenula se imperijalističkom Zapadu. Jugoslovenski komunisti su pozvani da sa čela svoje organizacije svrgnu prokapitalistički orijentisanog lidera.

Pomenuta Rezolucija je do neslućenih visina podigla tenzije u odnosima između Jugoslavije na jednoj i ostalih socijalističkih država na čelu sa Sovjetskim Savezom na drugoj strani. Vojske susednih socijalističkih zemalja postavile su se na granici sa Jugoslavijom i oružani incidenti bili su gotovo svakodnevna pojava. Opasnost od vojne intervencije Sovjetskog Saveza i njegovih satelita lebdela je nad građanima Jugoslavije.

U takvoj atmosferi očekivao se fudbalski susret. Po ko zna koji put, ni krivi ni dužni, sportisti su postali taoci politike. Na njih je prevaljen ogroman teret. Pobeda im se postavila kao imperativ, a eventualni poraz je smatran nacionalnom izdajom.

Utakmica je odigrana 20. jula 1952. godine na Ratina stadionu u Tampereu, izgrađenom specijalno za Olimpijske igre, pred oko 17 hiljada gledalaca. Igrači obe ekipe istrčali su nešto pre 19 časova na zeleni travnati tepih. Predvodio ih je najbolji engleski sudija Artur Elis.

Uprkos snažnom pljusku u popodnevnim časovima, teren je bio idealan za igru. Sovjetski fudbaleri su nosili plave šortseve i crvene dresove bez grba, dok su naši imali bele gaćice i plave majice sa ogromnim državnim grbom na levoj strani grudi.

U atmosferi zaoštrenih odnosa između dve zemlje i tenzija koje su podgrevala politička vođstva obe zemlje, sovjetski i jugoslovenski igrači su se pre početka susreta ipak korektno pozdravili. Kapiteni Ivan-Ico Horvat i Vsevolod Bobrov su se rukovali na centru.

Do 29. minuta su se smenjivala uzbuđenja pred oba gola, ali bez pogodaka. A onda je krenulo ludilo …

1:0 (29. minut) – Rajko Mitić je nakon kornera načeo mrežu Leonida Ivanova.

2:0 (33. minut) – Tihomir-Tića Ognjanov je nezadrživ prodor sa desne strane krunisao neodbranjivim šutem u mrežu rivala.

3:0 (44. minut) – Glavni kreator naše igre Bernard Vukas odigrao je maestralno ovaj meč. Opasno su pretili i Sovjeti, ali naši su jednostavnim akcijama lako ulazili u šanse. Ovaj put je Branko Zebec krunisao sjajnu igru fudbalske čete.

4:0 (46. minut) – Stjepan Bobek je bio strelac nakon kombinacije sa Ognjanovim. Sovjeti su na pragu rezultatskog debakla!

4:1 (53. minut) – najopasniji protivnički napadač Bobrov je smanjio rezultat, ali to je još uvek ubedljivo vođstvo “plavih”.

5:1 (59. minut) – Ognjanov je sa centra igrališta poslao duboku loptu na levu stranu prema Zebecu, koji je iz punog trka topovskim šutem peti put naterao Ivanova na kapitulaciju.

5:2 (75. minut) – Vasilij Trofimov je iskoristio zakasnelu reakciju Tomislava Crnkovića i savladao golmana Vladimira Bearu. Još uvek je to sigurno vođstvo.

5:3 (77. minut) – Sovjeti su krenuli na sve ili ništa, rastrčali su se po terenu, dok su se naši igrači kao malo istrošili. Bobrov je nakon kornera uleteo u prazan prostor i treći put pogodio Bearinu mrežu. Situacija još uvek nije kritična, jer Jugoslavija i dalje ima dva razlike, a samo je 13 minuta do kraja meča.

5:4 (87. minut) – Naši uspevaju da se oslobode pritiska i težište igre prebace na protivničku polovinu. Kada se činilo da su “plavi” otupili oštricu napada Sovjeta i da će slaviti veliku pobedu, Bobrov je najavio veliku dramu pogotkom nakon još jednog kornera.

5:5 (89. minut) – Panika je definitivno obuzela igrače u plavim dresovima. Prisutni gledaoci, novinari, naši sportisti koji su došli da bodre fudbalere … Svi su oni zanemeli kada je Aleksandar Petrov doneo izjednačenje Sovjetskom Savezu! Dokazalo se da su 4:0 i 5:1 najopasniji rezultati …

Ubrzo je sudija Elis odsvirao kraj regularnog dela utakmice, pa je usledio produžetak u trajanju od dva puta po 15 minuta. Uprkos uzbuđenjima pred oba gola (lopta je u jednom napadu SSSR-a pogodila okvir Bearinog gola), mreže se nisu zatresle, pa je, po tadašnjim propozicijama, zakazan novi meč, 22. jula na istom mestu.

Legenda ruskog fudbala i hokeja: Vsevolod Bobrov

Vsevolod Bobrov, strelac četiri gola u dve utakmice protiv Jugoslavije, važio je tada za jednog od najboljih fudbalera sveta. Bio je veliki prijatelj nekih naših reprezentativaca, a 1947. godine je čak i dolazio u Zagreb, gde je operisao meniskus kod dr Ferda Grospića, koji je sličan zahvat obavio i na Rajku Mitiću.

Nakon što je rasformiran njegov klub CDKA, što je bila kazna političkog vrha za poraz od Jugoslavije, Bobrov je otišao u moskovski Spartak. Ali već 1953. godine batalio je fudbal i kopačke zamenio klizaljkama i palicom – prešao je u hokejaše i kao kapiten hokejaške reprezentacije SSSR-a osvojio zlatnu medalju na Zimskim olimpijskim igrama 1956. godine

Bobrov je proglašen trećim najboljim ruskim sportistom u 20. veku, odmah iza fudbalskog golmana Lava Jašina i rvača grčko-rimskim stilom Aleksandra Kareljina.

Ponovljeni susret izazvao je ogromno interesovanje, kako gledalaca, tako i novinara i ostalih sportista, pa se na tribinama stadiona u Tampereu okupilo skoro 30 hiljada svedoka.

0:1 (6. minut) – Opet taj Bobrov! Njegov četvrti gol u dve utakmice!

1:1 (20. minut) – Naše igrače, začudo, nije demoralisao rano primljen gol, već su krenuli u totalnu ofanzivu. Vukas je, nakon solo-prodora, loptu produžio do Zebeca, ovaj je odmah prosledio do Mitića, koji je sa sedam-osam metara doneo izjednačenje.

2:1 (28. minut) – Defanzivci Sovjetskog Saveza ni u ovoj utakmici nisu nalazili rešenje za nezadržive prodore suptilnog driblera Vukasa, izuzev da ga fauliraju kada ga stignu. Ovaj put su to učinili u svom šesnaestercu, pa je sudija Elis, koji je delio pravdu i u prvom susretu, pokazao na belu tačku. Bobek je sigurnim šutem doneo rezultatski preokret.

3:1 (55. minut) – Sovjetski fudbaleri su bili snažniji i trčali su kao navijeni, ali su jugoslovenski igrači plenili tehnikom, talentom, improvizacijom, vicom u igri … Sjajni Vukas je ponovo bio u centru pažnje, napravio je pometnju i paniku u šesnaestercu “zbornaje komande”. Lopta se dokotrljala do Zlatka Čajkovskog, koji je poslao na pravo mesto.

Pobeda Jugoslavije snažno je odjeknula u svetu, osim u Sovjetskom Savezu i zemljama socijalističkog lagera, gde je informacija o konačnom rezultatu utakmice ili prećutana ili joj je data minorna pažnja u medijima.

Tito je novčano nagradio naše fudbalere, dok se u Sovjetskom Savezu odvijala prava drama. Fudbalski klub CDKA, inače sportski kolektiv sovjetske armije, koji je dao najveći broj reprezentativaca, ubrzo je rasformiran, a igrači su razasuti po drugim klubovima. Selektoru sovjetske reprezentacije Borisu Arkadijevu oduzeto je zvanje zaslužnog majstora sporta.

Ubrzo je formiran novi vojnički sportski klub – CSKA, koji postoji do današnjih dana.

Ohrabreni velikom pobedom, “plavi” su u četvrtfinalu bili bolji (5:3) od Norveške,a u polufinalu je pala i Nemačka – 3:1.

Ipak, sjajne igre ove fenomenalne generacije nisu krunisane zlatnom olimpijskom medaljom. Mađarska “laka konjica” je u finalu pobedila Jugoslaviju rezultatom 2:0.