Trećeg oktobra 1937. godine u Pragu je, pred oko 30 hiljada gledalaca, odigran prijateljski meč između Čehoslovačke i Jugoslavije. Bio je to u 17 godina već 17. međusobni susret ova dva državna tima. U prethodnih 16 utakmica Čehoslovaci su bili uspešniji: ostvarili su devet pobeda, uz četiri remija i tri trijumfa “plavih”.
Veoma zanimljiva igra u kojoj su se kao na filmskoj traci smenjivala uzbuđenja pred oba gola.
Domaćini su poveli već u petom minutu. Jirži Sobotka pronalazi Oldriha Nejedlija, ovaj obilazi Bernarda Higla i produžava do Oldriha Rulca. Franjo Glazer ne uspeva da zaustavi njegov snažan šut – 1:0.
Kapiteni Jugoslavije i Čehoslovačke Đorđe Vujadinović i František Planička
Trinaest minuta kasnije 1:1! Svetislav Valjarević je asistirao, a Branko Pleše pogodio. Kapiten čehoslovačke reprezentacije, legendarni golman František Planička bio je nemoćan.
Do kraja poluvremena Jan Riha i Karel Senecki donose Čehoslovacima sigurnih 3:1. Na drugoj strani propisno su se ispromašivali Pleše, Ivan Hitrec, Ivan Medarić …
Kada je Nejedli u 48. minutu povisio na 4:1, činilo se da je pitanje pobednika rešeno …
Ipak, otvorilo se u 50. minutu kada je Pleše svojim drugim golom smanjio na 4:2.
Ubrzo nakon toga Pleše se našao u prilici da postigne het-trik. Lopta je već viđena u mreži, ali ju je iz gola izbacio Jozef Kostalek. Naši igrači su reklamirali da je lopta već prešla gol-liniju, ali je glavni sudija meča Nemac Alfred Birlem, nakon konsultacije sa pomoćnikom, samo pokazao da se igra nastavi.
U 60. minutu sjajna kombinacija Pleše – Hitrec. Ovaj drugi je produžio do Đorđa Vujadinovića, koji je šutirao bez čekanja i zatresao mrežu iza Planičke.
Četvrt sata pre kraja nezadrživi Pleše “promešao” je odbranu domaćina, Jaroslav Burgr je nespretno reagovao i loptu poslao u sopstveni gol – 4:4!
U jeku napada “plavih”, Jirži Sobotka pogađa za pobedu domaćina.
Dok su čehoslovački fudbaleri nakon meča imali puno reči hvale za protivnika i izjavljivali da bi remi bio najpravedniji ishod, iz tabora “plavih” grmeli su na sudiju.
– Blagodareći sudiji, Čehoslovaci su pobedili. Nas je taj sudija oštetio bar sa jednim golom. Iznenađen sam da se takve sudije nalaze na rang-listi najboljih sudija u Evropi – sipao je vatru kapiten Vujadinović.
– Sudija ispod svake kritike. Nije smeo da prizna četiri gola. To je najgori sudija koji je ikada sudio neku reprezentativnu utakmicu – bio je kategoričan golman Glazer.
– Izgubili smo nezasluženo. Ja sam imao veliki peh, jer mi se istegao mišić i morao sam čitavo drugo poluvreme da statiram – jadao se Jozo Matošić.
Za naše mlade ljubitelje fudbala, koji to možda ne znaju, jedna napomena. U to vreme nisu bile dozvoljene izmene, pa su igrači koji bi se povredili tokom meča, morali da ostanu u igri ili izađu sa terena bez prava zamene.
Prijateljska utakmica, Prag, 3. oktobar 1937. godine
ČEHOSLOVAČKA – JUGOSLAVIJA 5:4 (3:1)
JUGOSLAVIJA: Franjo Glazer (Građanski Zagreb), Bernard Higl (Građanski), Jozo Matošić (Hajduk Split), Gustav Lehner (BSK Beograd), Ivan Gajer (HAŠK Zagreb), Mirko Kokotović (Građanski), Ivan Medarić (HAŠK), Svetislav Valjarevic (BSK), Ivan Hitrec (Građanski), Đorđe Vujadinović (BSK), Branko Pleše (Građanski). Selektor: Svetozar-Kika Popović.
